Telefon je niz povezanih telefonskih razgovora koji vode likove u niz nesporazuma na svim razinama. Od jezičnih i kulturoloških do generacijskih. Stereotipni likovi sa svojim sterotipiziranim predrasudama koje su uvjetovane njihovom životnom dobi, obrazovanjem i okolinom telefonoskim razgovorima vezanim uz temu turskih tepiha dovode protagonisticu do „tragičnog“ završetka. Iako se radi o komediji, ovaj dramski tekst problematizira sve fenomene popularne kulture s kojima smo svakodnevno bombardirani od strane medija. Turske sapunice, Angelina Jolie, terorizam, new age wannabe spiritualizam, ezoterija.... No, s druge strane je i ilustracija životnih (ne)prilika mladih, obrazovanih ljudi u potrazi za poslom.



GODINA PROIZVODNJE: 2012.

BROJ MUŠKIH LIKOVA: 5 (kasne 20, 40, 60)

BROJ ŽENSKIH LIKOVA: 8 (kasne 40, 50, 70)

NAPOMENA VEZANA ZA LIKOVE: Moguće dubliranje. 

AUTORSKA PRAVA: Sva prava pridržana. 




I.


Mama: Ja sam!


Tata (iz pozadine): Mi smooooo!


Ona: Da.


Mama: Kako se to javljaš na telefon?


Ona: Pa kako, pa eto normalno.


Mama: Jesi pijana?


Ona. Ajme, mama....


Tata (iz pozadine): Opet je prespavala cijeli dan.


Mama: Kad si se probudila danas?


Ona: Ne znam.


Mama: Kako možeš spavati cijeli dan .


Tata (iz pozadine): Jer lumpa po noći.


Ona: Šta hoćete?


Mama: Pa da te čujemo


Tata (iz pozadine): Šta ona misli da će tako naći posao? Reci joj da joj više neću plaćati ništa i da se slobodno može vratiti kući.


Mama (govori tati): Dobro, pusti sad to.


Ona: I....


Mama: Šta i?


Ona: Jel  nešto važno?


Mama: Nije.


Ona: Onda... mogu ja sad dalje ić radit ili me mislite još držat na telefonu?


Mama: Ajde bok.


Ona: Bok.


Baka (prodere se glasno): Halooooo!


Mama: Ona još spava.


Baka: Ko?


Mama: Pa ona.


Baka: Ček, sad ću je ja zvati....


(poklopi slušalicu)


Mama: Ma nemoj sad.... halo? halo?


Baka (bira na glas brojeve): Ja sam


Ona: Šta sad ti.


Baka: Mama mi je rekla da još spavaš


Ona: Ne spavam.


Baka: Pa dobro, je l ti ideš u tu školu?


Ona: Idem.


Baka: Pa kako ideš kad još spavaš?


Ona: Danas nemam predavanja. I ne spavam!


Baka: Ne laži. Mama je rekla da spavaš.


Ona: Jao, hoćete li vi mene pustiti na miru?


Baka: Kako da te pustimo na miru, kad ti spavaš umjesto da ideš u školu.


Ona: Ne idem u školu, išla sam na fax i ne spavam, hvala bogu sad ni neću kad me stalno zovete.


Baka: Jesi našla posao?


Ona: Nisam.


Baka: Znaš da ti tata nema novaca. Moraš nešto raditi. A ti se vidim, samo zajebavaš. Nit ideš u školu, nit  učiš, nit radiš


Ona: Da, da, dobro... Ne da mi se sad objašnjavat s tobom.


Baka: Ajde, pamet u glavu.


Ona: Uvijek.


Baka: I...


Ona: E moram ić sad. ajde....


Baka: Nemoj van s mokrom kosom. Dobit ćeš upalu mozga.


(Ona poklopi slušalicu)



Ona (bira broj)


Automat: Dobili ste pretinac govorne pošte.


Ona: Jebeni pretinac.


(ona poklopi i zvoni joj telefon)


Ona: Halo


Muškarac: Dobar dan. Jesam li dobio gospođicu Knapić?


Ona: Da, ja sam.


Muškarac: Zovem iz firme Tekoklin. Vidim da ste se prijavili za posao, imate zanimljiv životopis, pa bi voljeli da dođete na razgovor za posao.


Ona: Da, da, svakako.


Muškarac: Može li onda sutra u 8.


Ona: Ujutro?


Muškarac: Ujutro, da.


Ona: Hmmmm.. to mi je malo rano.


Muškarac: Gospođice, ako vam je problem doći u 8 ujutro, kako onda mislite raditi svaki dan od 6 ujutro?


Ona: Dobro, dobro, doći ću.


Muškarac: Znate gdje se nalazimo?


Ona: Znam.


Muškarac: Onda se vidimo sutra u 8.


Ona: Hvala, doviđenja,


Muškarac: Doviđenja.


(kraj razgovora)



Ona: Mama!


Mama: Da.


Ona: Zvali su me za posao. Sutra imam razgovor.


Mama: Hvala dragom Bogu.


Ona: E, ajde sad idem .


Mama: Bravo. Budi ozbiljna i lijepo se obuci.


Ona: Jao mamaaaaa!!!!


Mama: Hoćeš da te zovem ujutro.


Ona: Ne.


Mama: Pa moram te probudit. Nemoj da zakasniš.


Ona. Neću. U redu je. Oke?


Mama: Dobro. Idem javit baki.


Ona:; Ajde bok.


(Mama poklopi slušalicu i zove baku)


Mama: Zvali su je za posao.


Baka: Fala dragom Bogu.


Mama: To ja kažem.


Baka: Baš lijepo, sad će fino raditi i imati svoj dinar ko gospodin čovjek. Jesi joj rekla da lijepo obuče?


Mama: Jesam, ali znaš ti nju.


Baka: Ja ću joj kupiti nešto za posao. Ne može onakva ić raditi.


Mama: Pa valjda će imat plaću, pa nek si sama kupi.


Baka: I to što kažeš. Idem je zvati.


Mama: Zovi i reci joj da se lijepo obuče.


(Baka poklopi slušalicu i zove)



Baka: Ja sam.


Ona: Šta je sad.


Baka: Mama mi je rekla da si dobila posao.


Ona: Nisam dobila posao, pozvali su me samo na razgovor.


Baka: Pa dobro, to kao da si dobila posao.


Ona: Pa baš i nije.


Baka: Ma ako se lijepo obučeš i budeš pametna, dobit ćeš posao.


Ona: Da, valjda


Baka: Nemoj da zaribaš sad. Vidim ja da se tebi ne radi, ali raditi se mora.


Ona: Da, da dobro.


Baka: Nema dobro, nego je to tako.


Ona: Ajde bako, idem ja sad. Bok.


(poklopi slušalicu)



Ona (tipka po mobitelu i zvoni joj telefon)


Ona: Šta se ti ne javljaš?


On: Jebote, pa nije mi ruka zaljepljena za telefon cijelo vrijeme ko tebi.


Ona: Bio ti je isključen.


On: Nije.


Ona: Je.


On: Nije, jebote.


Ona: Je. Javila mi se govorna pošta.


On: Nešto su sjebali.


Ona: Ne znam.


On: Dobro, šta je tako hitno.


Ona: Ne znam...


On: Pa koji kurac me onda zoveš?


Ona: Valjda sma nasljedila taj opsesivno kompulzivni proriv za zvanje od mojih.


On: Bome...


Ona: E, da. Zvali su me na razgovor za posao?


On: Nećeš valjda radit neki glupi posao?


Ona: A moram, jebote, ubit će me moji.


On: Ma za koji posao?


Ona: Ne znam, neka čudna firma traži djelatnika. Iskreno ne znam ni s čim se bave.


On: Pa jesi pogledala na netu?


Ona: Jesam. Nema ih.


On: Opet neka muljaža. Pa šta je bilo u opisu posla.


Ona: Nije ga bilo.


Ona: Čega? Posla?


Ona: Opisa.


On: Onda nećeš ništa radit, nego će oni prat pare.


Ona: Nemam pojma, ali radi se od 6 ujutro. Idem se odmah ubit.


On: Ma daj, zajebi to .


Ona: Ma bit će sve oke.


On: A za koje pare?


Ona: Neznam ništa o njima osim adrese.


On: Kad ideš na taj razgovor?


Ona: Sutra.


On: Ajde sretno.


Ona: Hvala.


On. Ajd idem ja sad...


Ona: Sredi si taj jebeni telefon.


On: Ma telefon je u redu, ti si luda.


Ona: Ma ti si.... Ajd, bok.


On: Bok


Ona: Bok

(kraj razgovora)


(zvoni telefon)


Ona: Halo.


Žena: Zovem iz kompanije Leteći Ćilim.


Ona: Da...?


Žena: Nudimo vam super ponudu tepiha. Sve što trebate učiniti da biste ostvarili ovu specijalnu ponudu, jest da dođete na prezentaciju u ...


Ona: Ne zanima me.


Žena: Ali ovako nešto se ne nudi svaki dan....


Ona: Ne zanima me!


Žena: Hvala, doviđenja.


(zvoni Mami telefon)


Žena: Zovem iz komapnije Leteći Ćilim. Nudimo vam super punudu tepiha. Uvezeno iz Turske. Ručni rad. Sve što trebate učiniti da biste ostvarili ovu jedinstvenu ponudu, jest da dođete na besplatnu prezentaciju u koju je uključena, večera turskih specijaliteta, ples trbušnih plesačica i najbolji bend turske narodne glazbe.


Mama: Da....?


Žena: Jeste li zainteresirani?


Mama: Zovite moju kćer.


Žena: Možete li dati njezin broj telefona.


Mama: 0 9 3 45 89 78 0


Žena: Hvala i doviđenja.


(zvoni telefon)


Ona: Halo.


Žena: Vaša majka me uputila na vas, da ste zainteresirani za prezentaciju turskih tepiha firme Leteći Ćilim.


Ona: Gospođo, sad ste me zvali i rekla sam vam da me ne zanimaju tepisi.


Žena: Ali vaša majka ....


Ona: Moja majka je kreten


Žena: Nemojte tako ružno govoriti o svojoj majci


Ona: Vi ćete mi sad još i predikovati.


Žena: Ali ovo je jedinstvena ponuda.


Ona: Boli me kurac


Žena: Kako se to izražavate?


Ona: Šta ste vi neki jezični inspektor.


Žena: Ja sam telefonistica firme Leteći Ćilim i nudim vam specijalnu ponudu turskih tepiha, koju možete ostvariti ukoliko dođete na prezentaciju u koju je uključena večera s turskih specijalitetima, ples trbušnih plesačica i najbolji bend turske narodne glazbe.


Ona: Ali rekla sam vam, to me ne zanima.


Žena: Oprostite na smetnji.


Ona: Ne zovite više. jasno?


Žena: Znate li nekog koga biste preporučili za ovu jedinstvenu ponudu?


Ona: Ne znam. Doviđenja.


Žena: Hvala, do slušanja.


(bira broj)


Ona: Jesi ti normala?


Mama: Što?


Ona: Pa šta me preporučuješ za prezentaciju turskih tepiha?


Mama: Ha?


Ona: Zvala me neka žena, iz firme Leteći Ćilim kaže da si joj ti dala broj...


Mama: A pa da, pa mislila sam da kako sad imaš novi stan da ti teba tepih


Ona: Kakav tepih?


Mama: Pa ako je jeftin?


Ona: Leteći Ćilim


Mama: Pa nemaš tepih u stanu?


Ona: Pa nema ni vremena da ga stalno stalno usisavam


Mama: Pa kakav je to stan  bez tepiha?


Ona: Pa moj.


Mama: Tepih ti daje toplinu domu.


Ona: Kave su tu malograđanske fore?


Mama: Pa to je tako. Parket bez tepih je kao ....


Ona: Kao?


Mama: Kao , ne znam... Tepih je tepih i bog.


Ona: Oke, baš me briga. Samo nemoj više davati moj broj telefona.


Mama: Nikom?


Ona: Nikom.


Mama: Baš si bezveze.


Ona: Ajde bok.


Mama: Bok.


(Mama bira boj)


Baka: Haloooooo!


Mama: Ona neće tepih?


Baka: Ko? Kako neće tepih?


Mama: Ona.


Baka: Pa šta nema tepih?


Mama: Nema?


Baka: Pa jel ima frižider?


Mama: Kakav frižider?


Baka: Pa kakv je to stan ako nema tepih, nema ni frižider.


Mama: Ima frižider, al nema tepih. Kaže da joj se ne da usisavati


Baka: Jašta. Pa nego šta će nego usisavati. Pa ne možeš bez tepiha. Kakva joj je to rupa od stana?


Mama: Ne znam.


Baka: Idem je zvati. Odma. Sad će me čuti. Kako može bez frižidera?


Mama: Tepiha....


(baka poklopi slušalicu i bira broj)


Ona: Halo.


Baka: U kakvoj ti to rupi živiš bez frižidera i tepiha?


Ona: Molim?!


Baka: Mama me sad zvala ...


Ona: Ajme....


Baka: Pa nemoš tako.


Ona: Imamo frižider!


Baka: A tepih?


Ona: Šta je vama s tim tepisima danas?


Baka: Pa mama mi je rekla da nećeš tepih?


Ona: Neću.


Baka: Ja ću ti ga kupiti.


Ona: Bako, neću tepih i točka.


Baka: Pa ne možeš imat samo parket bez tepiha, to je ružno.


Ona: Nije ružno. To ti se zove minimalizam i ušteda vremena.


Baka: Jašta.


Ona: Ajde bok.


Baka: Kupit ću ti ja sine tepih, ako nemaš novaca


Ona: Neću tepih i nisam sin. Ajde bok!



(bira broj)


Prijateljica: Halo?


Ona: Ej


Prijateljica: Ej


Ona: Imate vi doma tepih u stanu?


Prijateljica: Molim?


Ona: Imate li ti i mama tepih u stanu?


Prijateljica: Bože. Nemamo.


Ona: Fala bogu


Prijateljica: Mi zapravo nemamo više skoro ništa osim mirisnih štapića i strunjače.


Ona: Strunjače?


Prijateljica: Stara je popizdila, izbacila sve iz stana i meditira na strunjači po cijele dane, jer misli da će poletit, pa da je ne zaboli dupe kad padne.


Ona: Molim?


Prijateljica: Bavi se nekom levitatskom meditacijom


Ona: Kakvom?


Prijateljica: Mislim da se može u transu odvojit od zemlje


Ona: Fizički?


Prijateljica: Valjda.


Ona: I, kako joj ide?


Prijateljica: Pa ne znam, ne priča puno samo mantra po kući


Ona; Pa jesi čula neki tup?


Prijateljica: Tup?


Ona: Pa da, ono kad padne?


Prijateljica: Ne


Ona: Oke.


Prijateljica: A šta biš tepih?


Ona: Ma, ne. Nego me zvala neka žena iz firme Leteći Ćilim da dođem na prezentaciju tepiha, pa je zvala moju staru pa joj je ona dala moj broj, pa me opet zvala...


Prijateljica: Oke, oke... i, ideš?


Ona: Šta si ti luda? Na prezentaciju sa starčićima?


Prijateljica: Pa šta, baš super.


Ona: Odvedi ti mamu. Možda ti njihovi ćilimi lete, pa poleti i ona.


Prijatelica: Hahahahaha! Daj idemo.


Ona: I onda moraš kupiti tepih.


Prijateljica: Ma daj! Nećemo kupiti tepih idemo se smijat .


Ona: Neću. To je za starce.


Prijateljica: Pa super, možda upoznamo neke komade u poodmakloj dobi, pa se udamo i ubijemo ih letećim ćilimom i budemo bogate.


Ona: Ti si luda.


Prijateljica: Pa šta, jesi dobila posao? Nisi. Riješi si egzistenciju.


Ona: Zvali su me na razgovor.


Prijateljica: Di?


Ona: Neka firma tehnoklin.


Prijateljica: Kakav posao?


Ona: Nemam pojma.


Prijateljica. Pa guglaj.


Ona: Nema ih.


Prijateljica: Kako ih nema?


Ona: Nema.


Prijateljica: To je neka muljaža.


Ona: Ne znam.


Prijateljica: Šta ćemo onda s prezentacijom letećih ćilima?


Ona: Pošalji ti svoju, a ja ću svoju staru, pa nek idu skupa.


Prijateljica: Do jaja.


Ona: Možda obje polete.


Prijateljica: Sad ću joj reć, da zove tvoju staru.


Ona: Ajde, daj, da mi je skine s kurca. Tlači me stalno.


Prijateljica: Možda. Nego, šta ti je s onom audicijom za film?


Ona: Još me nitko nije zvao. Pušiona.


Prijateljica: Ma, hoće. Oni uvijek to sve odugovlače namjerno, da te drže na iglama.


Ona: Izgleda da mi  bućnost Tehnolkin, šta god on bio...


Prijateljica: Ne budi tako maldušna. Ajde idem reć staroj za leteće tepihe.


Ona: Ajde bok.


Prijateljica: Bok.



(mami zvoni telefon)


Višnja: Kakvi su to leteći tepisi?


Mama: Molim?


Višnja: Pa sad je zvala ova tvoja maletina, onu moju i rekla joj je da idemo na prezentaciju letećih tepiha.


Mama: Ha?


Višnja: Jel stvarno lete?


Mama: Molim?


Višnja: Znaš ti koliko se ja trudim levitirati, već mjesecima vježbam i nikako ne ide.


Mama: Da, da , da....


Višnja: Di je to?


Mama: Što?


Višnja: Pa leteći tepisi.


Mama: Ne znam.


Višnja: Pa kako ne znaš?


Mama: Pa nije mi žena stigla reć, rekla sam joj da zove....


Višnja: Idem ja provjerit. Kako se zovu.


Mama: Ko?


Višnja: Leteći tepisi.


Mama: Leteći Ćilim.


Višnja: Ćilim, tepih ista stvar.


Mama: Pa leteći ćilim


Višnja: Dobro, ćilim. Kako se zove ta firma koja ih proizvodi.


Mama: Ručno su izrađeni u Turskoj.


Višnja: Bogati.


Mama: Tako je rekla žena.


Višnja: Pa od kud je zvala.


Mama: Iz letećeg ćilima.


Višnja: Šta je letila na ćilimu i zvala? Bogati. Ovo mora da je prava stvar. Šta si rekla da su ručno napravljeni u Turskoj?


Mama: Da


Višnja: Idem ja zvat manjinsku zajednicu Turaka.


Mama: Dobro.


(poklopi)


(mama zove kćer)


Ona: Halo.


Mama: Šta je ova Višnja totalno skrenula?


Ona: Molim?


Mama: Ona misli da može letjeti


Ona: To ti se zove levitatska meditacija


Mama: Skrenula je


Ona: Možda


Mama: Sad je navalila na ove leteće ćilime. Misli da stvarno lete. Skrenula je.


Ona: Je.


Mama: Klimakterij.


Ona: I ti si u klimakteriju.


Mama: Ja ne mislim da mogu letjeti


Ona: Da, fala bogu.


Mama: Sad mi je lakše. Ajde bok.


Ona: Bok:


(kraj razgovora)


(Višnja zove)


Ženski glas: Iyi gunler, buyrun


Višnja: Halo, jesam li dobila Manjinsku zajednicu Turaka?


Ženski glas: A, dobar dan. Jeste, izvolite


Višnja: Zanimaju me vaši leteći ćilimi?


Ženski glas: Molim?


Višnja: Čula sam da prodajete tepihe koji lete, pa me zanima koja je cijena i mogu li se isprobati


Ženski glas: Gospođo, mislim da ste pogriješili


Višnja: Kako pogriješila, sad mi su i kćer i prijeateljica rekle kako postoje leteći tepisi, ručno proizvedeni u Turskoj


Ženski glas: Mora da je došlo do neke greške


Višnja: Ma kako greška? Jel me razumjete leteći tepih, ćilim frrrrrrr


Ženski glas: Vi mene zezate


Višnja: Čekajte, kako se kaže na turskom, samo malo... Jebem ti. Gledam sve sapunice. Ćilim ucmak


Ženski glas: Gospođo, prijavit ću vas za zlostavljanje


Višnja: Jel vi razumjete hrvatski, Kebab, ćilim, ucmak, ćilim


(Žena poklopi slušalicu)


Višnja: Halo. Halo. Jebem vas nepismene.


(opet zove i tipka po kompijuteru)


Ženski gas: : Iyi gunler, buyrun


Višnja: Iyi gunler


Ženski glas: Buyrun


Višnja: Var ćilim ucmak


Ženski glas: Lutfen


Višnja: Var ćilim ucmak


Ženksi glas: Lutfen


Višnja: U pički materinu, Leteći ćilim


Ženski glas: Opet vi, gospođo.


Višnja: Var ćilim ucmak.


Ženski glas: Gospođo, pozvat ću predsjednika i osiguranje


Višnja: Predsjednika?


Ženski glas: Da


Višnja: Dajte mi predsjednika odmah


(prespaja je – čuje se turska himna)


Predsjetnik: Iyi gunler


Višnja: gospodnine Gul


Predsjednik: Ovaj, gospođo, vi ste dobili predsjednika manjinske zajednice Turaka, a ne poštovanog predsjednika Gula


Višnja: Kakogod. Gospodine, kao prvo htjela bi vam reći da vam je tajnica nepismena i da ne može raditi u Hrvatskoj ako ne zna hrvatski


Predsjednik: Gospođo, moja tajnica je magistirica ekonomije  rođena u Hrvatskoj i itekako zna jezik.


Višnja: Očito ne zna, kad ne možete shvatiti jednostavno pitanje.


Predsjednik: Gospođo, nemojte se ljutiti, mora da je došlo do nesporazuma, možda vam ja mogu nekako pomoći.


Višnja: Sigurno


Predsjednik: Izvolite


Višnja: Zanimaju me leteći tepisi koje reklamirate preko telefona.


Predjednik: Oprostite, mi ne reklamiramo nikakve leteće tepihe.


Višnja: Gospođa koja ih reklamira, rekla je mojoj prijateljici da su to turski tepisi i da lete.


Predsjednik: Mora da je došlo do neke zabune


Višnja: Kakve zabune, žena mi je lijepo rekla da su tepisi ručno porizvedeni u Turskoj i da lete.


Predsjednik: Jel ovo neka šala?


Višnja: Ja se ne šalim, a ne vjeruje ni da mi prijateljica laže. Znate, mi se znamo gotovo 25 godina. Znate...


Predsjednik: Mora da ste vi ili vaša prijateljica nešto krivo shvatile. Mi ne znamo ništa o letećim tepisima.


Višnja: Kako ne znate, pa vi ste turčin


Predsjednik: Gospođo, jel vi to mene vrijeđate po nacionalnoj osnovi


Višnja: Gospodine, mene samo zanima, kako je moguće da postoje turski leteći tepisi, a da vi ako predsjednik Turske ne znate za to.


Predsjednik: Ja sam predsjednik manjiske zajednice Turaka i ne znam ništa o letećim tepisima.


Višnja: Svi Turci znaju o letećim tepisima, ćilimi, jel. Evo Aladin je letio na njemu.


Predsjednik: Aladin?


Višnja: Da, Aladin.


Predsjednik: Aladin, nije turčin


Višnja: Dobro, musliman je. Isti vrag.


Predsjednik: Gospođo, prijavit ću vas policiji za zlostavljanje i vrijeđanje po nacionalnoj i vjerskoj osnovi


Višnja: Kojoj policiji?


Predsjednik: Policiji, doći će vam na vrata.


Višnja: Tko? Alibaba i sedam razbojnika?


Predsjednik: Sad mi je dosta. Odmah zovem policiju. Polis! Polis! Polis!


Višnja: Ja ću zvat policiju da obmanjujete hrvatski narod sa vašim glupim ćilimima koji ne postoje. I da znate, sapunice su vam sranje.


(poklopi slušalicu)



(gleda u kompijuter i bira broj)


Automat: Dobili ste Tursko Veleposlanstvo, molimo vas da zovete u vrijeme radnog vremena.


(brzo poklopi i bira drugi broj)


Mama: Halo.


Višnja: Zvala sam manjisnku zajednicu Turaka i oni se prave blesavi da ne znaju ništa o tepisima


Mama: Pa možda to nema veze s njima


Višnja: Kako nema veze s njima, kad su tepisi turski


Mama: Pa ne mora sve tursko biti povezano s njima


Višnja: Sutra zovem ambasadu


Mama: Dobro.


(poklopi)




II.


Ona: Halo


On: Ej


Ona: Bila sam na onom razgovoru za posao.


On: I?


Ona: Ajme.


On. Šta? Pa s čime se bave?


Ona: Čišćenjem turskih tepiha


On: Molim?


Ona: Tekoklin - Turkiš eko klining


On: Šta nije Tehno klin


Ona: Disleksija.


On: Hahahahahah. Zato ih nisi našla na Internetu. I šta je bilo?


Ona: Jebote, ovo postaje kao zona sumraka s tim turskim tepisima?


On: Kako to misliš?


Ona: Pa jučer je krenula priča u vezi turskih tepiha, neka promocija bla bla da ne duljim. Kad se vidimo, pa ti sve pričam.


On: Ne znam. Danas, nekad. Nego, jesi prihvatila posao?


Ona: Neću čistit jebene tepihe.


On: I bolje.


Ona: Ajde vidimo se onda.


On: Bok.


(kraj razgovora)



Mama: Mi smooooo!


Ona: Halo?


Mama: Jesi li dobila posao


Ona: Ne želim čistiti tepihe


Mama: Molim?


Ona: Pa posao je u firmi Tekoklin, Turkiš eko klining. Firma za čišćenje tepiha.


Mama: Pa šta ćeš onda raditi?


Ona: Čekam, poziv za audiciju za film


Mama: Šta ti stvarno misliš da ćeš poslati glumica?


Ona: Da. Ja jesam glumica.


Mama: Bolje ti je da nazoveš te tepihe i odeš čistiti, a to glumljenje ti može biti ovako usput.. Ne živi se od toga.


Ona: Živi se.


Mama: Nemoj bajati da ćeš biti nova Anželina ona kako ono Džoli


Ona: Joj. Ne.


Mama: Onda... Kakvi su to tepisi. Eto vidiš, ima i firma za čišćenje tepiha, jer svi normalni ljudi imaju tepihe, osim tebe.


Ona: Neću tepih.


Mama: Onda, jel ideš na prezentaciju.


Ona: Ne idem.


Mama: Možda bi mogla raditi za njih. Glumiti u reklamama za televiziju i predstavljati tepihe. Čekaj, reći ću tati da zove onog svog prijatelja, on uvijek zna za neke poslove, pa ću mu dati tvoj broj telefona da te nazove.


Ona: Mama, rekla sam ti da više nikome ne daješ moj broj telefona.


Mama: Ali Boško ti može pomoći.


Ona: On je muljator i ništa više. Kakav je prodao bi me u bijelo roblje.


Mama: Nemoj tako o tatinim prijateljima


Ona: Sere mi se.


Mama: Sredit ćemo već nešto. Ajde, ajde...


Ona: Bok


(kraj razgovora)


Mama: Ona neće radit.


Baka: Ko?


Mama: Neće čisiti tepih?


Baka: Pa u kakvom to ćumezu živi.


Mama: Ma neće posao za čišćenje tepiha, ona nema svoj tepih.


Baka: Ajme, pa kupit ću joj ja tepih.


Mama: Ma pusti sad tepih, neće radit.


Baka: Bože kakva je to ljenčuga.


Mama: Ista ko i otac. Samo filozofira da će biti glumica.


Baka: Kakva glumica.


Mama: Ko ona Anželina Džoli.


Baka: Ona s puno djece?


Mama: Da, ta.


Baka: E pa treba tu djecu i nahranit. Sad će me čuti.


(poklopi slušalicu)

(krene birati broj, ali joj netko nazove, no ona ne shvati s kim razgovara)


Žena: Zovem iz kompanije Leteći Ćilim. Nudimo vam super punudu tepiha. Uvezeno iz Turske. Ručni rad. Sve što trebate učiniti da biste ostvarili ovu jedinstvenu ponudu, jest da dođete na besplatnu prezentaciju u koju je uključena, večera turskih specijaliteta, ples trbušnih plesačica i najbolji bend turske narodne glazbe.


Baka: Ljenčugo jedna. Kako misliš živjeti. Šta ti misliš da možeš bit ko Anželina i imat sto djece. Pa ko će tu djecu hranit? Otac? Možda onakav ko tvoj?


Žnea. Oprosite gospođo...


Baka: Koga sam ja to dobila?


Žena: Leteći Ćilim


Baka: Kakav ćilim, majku mu


Žena: Ručno izrađeni turski tepisi. Pozivimao vas na promociju prilikom koje možete ostvariti nevjerojatne popuste na unikatne tepihe. U ponudi promocije je prezentacija, večera turskih specijaliteta, ples trbušnih plesačica i najbolji bend turske narodne glazbe.


Baka: Ja sam trebala svoju unuku.


Žena:  Možete li mi reći njezin broj telefona?


Baka: 0 9 3 45 89 78 0


Žena: Hvala vam gospođo.


Baka: Hoćete li me sad prespojit?


Žena: Ne, zvat ću je.


Baka: Reci te joj da me nazove.


Žena: A jeste li zaintereisrani za promociju?


Baka: Kakvu promociju


Žena: Ručno izrađenih turskih tepiha.


Baka: Znam ja šta je Turska, mrš, Dosta mi je Turaka na televiziji. Vi i vaše serije. Ne mogu više da ih gledam. Koljete nas od kad je svijeta i vijeka i još sad stalno na televiziji. Prljave muslimančine. Divljaci.


(kraj razgovora)


Ona: Halo


Žena: Dobar dan, zovem iz tvrtke Leteći Ćilim, vaša baka vas je preporučila da ste zainteresirani za promociju...


Ona: Opet vi.


Žena: Vaša baka vas je preporučila


Ona: Zvali ste me jučer. Dvaput.


Žena; Ali vaša baka...


Ona: Moja baka je dementna starica.


Žena: Nemojte tako o vašoj baki.


Ona: Opet mi predikujete.


Žena: Pa ne možete tako govoriti, to je vaša baka, gospođo.


Ona: Nisam ja nikakva gospođa.


Žena: Dobro, mlada damo.


Ona: Jel ja to njušim sarkazam?


Žena: Pozivam vas na promociju...


Ona: Letećih tepiha.


Žena: Turskih tepiha.


Ona: Koji lete.


Žena: Ne lete.


Ona: I mislila sam.


Žena: Želite li ostvariti ovu nevjeojatnu ponudu....


Ona: Ne želim.


Žena: Ali gospođo...


Ona: Rekla sam vam da nisam nikakva gospođa.


Žena: Ovo je jednistvena prilika.


Ona: Baš ste uporni.


Žena: I vi isto. Šta ste po horoskopu?


Ona: Šta vas boli kurac.


Žena: Kako se to razgovorate samnom?


Ona: Kako vi možete zvati me već tri puta?


Žena: Meni je to u opisu posla.


Ona: Nemojte da vam ja promjenim opis.


Žena: Kako to mislite?


Ona: Nemojte me više zvati. Zatući ću vas s s tom telefonskom slušalicom.


Žena: Nemam telefonsku slušalicu. Zovem vas preko skajpa. Ušteda, znate... Teška su  vrmena, pogotovo za tepihe.


Ona: Boli me kurac. Dajte mi vašeg šefa.


Žena: Šta će vam moj šef?


Ona: Da mu kažem da me maltretirate, pa će vam tek onda biti teška vremena.


(muk- čuje se neka turska melodija)


Muškarac: Izvolite


Ona: Gospodine, vaša telefonistica me maltretira već dva dana


Muškarac: O, jeste li to vi gospodinčna Knapić?


Ona: Tko ste vi, kako znate tko sam ja?


Muškarac: Pa vi ste, jutros odbili posao u Tekoklinu.


Ona: Kako znate?


Muškarac: Pa ja sam vas intervjuirao. Znate Tekoklin i Leteći Ćilim su zapravo ista tvrtka. Samo što se Leteći Ćilim bavi prodajom, a Tekoklin čišćenjem tepiha.


Ona: Baš me briga. Samo me više nemojte zvati.


Mupkarac: Vidim da ste uporni. Da li biste željeli možda posao telefonistice u Letećem Ćilimu?


Ona: Bože....


Muškarac: Znate kako je danas teško naći kvalitetne radnike.


Ona. Ne želim, hvala. I molim vas nemojte me više zvati.


Muškarac: Ako se predomislite...


Ona: Neću se predomisliti.


Muškarac: Ali plaća je izvanredna.


Ona: Ne zanima me.


Muškarac: Ali ...


Ona: Ali ne. Doviđenja.


(poklopi slušalicu)


(bira broj i zove baku)


Baka: Haloooooo


Ona: Šta ti isto daješ moje brojeve


Baka: Ko? Ja?


Ona: Da, ti.


Baka: Pa jel te zvala ona sa centrale?


Ona: Kakva centrala. Prodaja.


Baka: Dobro, jel te zvala ta ženska


Ona: Je. Već treći put.


Baka: Nego, šta ti nećeš raditi?


Ona: Ha?


Baka: Ljenčugo jedna.


Ona: Molim?


Baka: Sramota me, sve tvoje prijateljice rade, a ti misliš da ćeš biti glumica neka.


Ona: Joj. Ne sad i ti.


Baka: Pa moram ti reći. Zašto nisi išla raditi.


Ona: Da čistim tepih?


Baka: Pa da, moraš i tepih očistiti, ali pusti sad to, nego posao.


Ona: Pa posao je bio za čišćenje tepiha.


Baka: Kakvih tepiha?


Ona: Turskih ćilima.


Baka: Turskih?


Ona: Da.


Baka: Da se nisi mješala s tim muslimančinama.


Ona: Da,da,da.


Baka: Ozbiljno ti kažem. Oni bi te zatvorili i prodali. Ko zna di bi završila. Nego zašto nisi prihvatila posao?


Ona: Pa neću čistit tuske tepihe?


Baka: Šta su htjeli da budeš sluga?


Ona: Ne.


Baka: Da više nikad nisi išla tamo. Nećeš ti bit sluga tim prljavim Turcima. Mrš. Dat će baka tebi sve.


Ona: Da, da, dobro. Ajde. Idem ja sad.


Baka: Budi dobra i nemoj se mještati sa Turcima. Znam ja kakvi su oni. Odma bi te zamotali i prekstili.


(poklopi slušalicu)


Mama: Halo.


Baka: Nemoj davat njezin broj telefona Turcima.


Mama: Šta?


Baka: Znam ja kakvi su oni. Bolje da bude kući nego da služi ko roblje Turcima.


Mama: Kakvo roblje?


Baka: Ti muslimani ti sve pretvore u roblje. Gledala sam neku večer film na televiziji. On je svoju vlastitu ženu oteo, pomotao i bila mu je sluškinja. Jedva je spas'la živu glavu.


Mama: O bože, dobro.


Baka: Nema dobro, nego da je nisi pustila tim Turcima.


Mama: Neću. Već je sama odlučila da neće raditi.


Baka: I bolje nek ne radi.


Mama: Od čega će živjeti?


Baka: Naće već nešto. Al s Turcima bolje da nema posla.


Mama: Dobro. Zvat ćemo Boška, on sve zna, možda joj nađe nešto.


Baka: Onaj mafijaš? Okanite se njega. On bi je prvi prodao. Bosančuga nekulturna. Muljator. I on je isti ko Turci.


Mama: Pa možda joj nešto nađe.


Baka: Šta joj može naći, isto šta i ovo. Neće moja unuka bit nikom sluškinja.


Mama: Dobro, dobro...


(poklopi slušalicu)



(Višnja sjedi ispred kompjutera i zove tursko veleposlanstvo)


Ženski glas2: Buyrum, turk elcilik.


Višnja: Iyi gunler.


Ženski glas2: Iyi gunler, buyrum.


Višnja: Var ćilim ucmek.


Ženski glas2: Turk elclik, buyrum.


Višnja: Ćilim.


Ženski glas2: Turk elcilik.


Višnja: Govorite vi hrvatski?


Ženski glas2: Izvolite.


Višnja: Zovem u vezi letećih tepiha.


Ženski glas2: Dobili ste tursko veleposlanstvo.


Višnja: Pa vas trebam. Zanimaju me oni leteći tepisi koje reklamirate.


Ženski glas2: Ovo je centrala, koji odjel trebate?


Višnja: Prodaju letećih tepiha.


Ženski glas2: Čekajte spojit ću vas s odjelom za promociju turske kulture u Hrvatskoj


(čuje se turska himna)


Muški glas: Iyi gunler.


Višnja: Jesam li dobila tvrtku koja prodaje leteće ćilime.


Muški glas: Dobili ste odjel turskog veleposlanstva za pormociju turske kulture.


Višnja: Možte li mi reći gdje je ta promocija?


Muški glas: Trenutno se ne odvija niti jedna promocija, ali u pripremi imamo promociju turske tepiserije.


Višnja: Tepiha! E to mi treba!


Muški glas: Tepiserije.


Višnja: Ćilima.


Muški glas: Kaže se kilim.


Višnja: Dobro kilim.


Muški glas: Mogu li vam još kako pomoći?


Višnja: Gdje će biti ta promocija, kad i kolika je cijena ćilima?


Muški glas: Kaže se kilim.


Višnja: Dobro, kilim.


Muški glas: Prezentacija će biti upriličena u manjinskoj zajednici Turaka, idući tjedan.


Višnja: Lažovi!


Muški glas: Oprostite?


Višnja: Ništa, ništa.


Muški glas: Mogu li vam još kako pomoći?


Višnja: Jel to otovoreno za sve ili je to samo za manjinsku zajednicu?


Muški glas: Mi smo otvoren narod, pa je tako i izložba otvorena svima u uredovnom radnom vremenu zajednice.


Višnja: Hvala, doviđenja.


Muški glas: Doviđenja



(poklopi slušalicu i zove Mamu, no javi se baka)


Višnja: Turski lažovi.


Baka: Nit sam Turčin nit sam lažov.


Višnja: Turci lažu.


Baka: Dašta lažu.


Višnja: Zrinka, si ti?


Baka: Njezina mama je.


Višnja: A gdje je Zrinka?


Baka: Tu je.


Višnja; Možete li mi je dati na telefon?


Baka (dere se u slušalicu): Zrinkaaaaaaaaaaaa!!!!! Evo sad će. Nego šta je bilo s tim Turcima, jesu i tebi rekli da im čistiš tepihe?


Višnja: Lažu o tim tepisima, malo ih imaju malo ih nemaju.


Baka: Muljatori.


Višnja: Lažovi.


Baka: Evo Zrinke.


Mama: Halo.


Višnja: Promocija je idući tjedan u manjiskoj zajendici Turaka.


Mama: Dobro.


Višnja: A ovi iz zajednici su mi rekli da oni nemaju pojma o letećim tepisima.


Mama: Aha.


Višnja: Idemo onda?


Mama: Vidit ću.


Višnja; Ako ti nećeš, ja idem sama.


Baka (dere se pored slušalice): Nemoj ići sama kod Turčina, pomotat će te i prekrstiti.


Višnja: Ti vidi, pa javi, ali ja idem.


Mama: Čujemo se.


Višnja: Bok.


Mama: Bok.


(kraj razgovora)


Mama: Ja sam.


Ona: Šta je sad?


Mama: Boško je zvao, rekao je da traže telefonisticu rad u call centru, nešto u vezi prodaje tepiha.


Ona: Kakvih tepiha opet?


Mama: Ne znam, dao je tvoj broj, pa će ti se javit. Ti imaš dobro glumači istreniran glas, kaže da ti je posao zagarantiran.


Ona: Ne želim bit telefonistica. I rekla sam ti da ne djeliš okolo moj broj telefona!


Mama: Ma nećeš imat pravo ime, nitko neće znat da si to ti.


Ona: Ma boli me.


Mama: Nije to tako strašno.


Ona: Šta sam išla na fax da budem dobro glasovno istrenirana telefonistica.


Mama: Raditi se mora, pa šta bilo da bilo.


Ona: Jebemu.


Mama: Molim?


Ona: Ništa, ništa.


Mama: Kad te zovu, budi pristojna i...


Ona: Da, da, dobro. I da nisi više davala moj broj telefona. Nikome! Jasno?


(poklopi slušalicu)




Ona: Ej.


On: Ej.


Ona: Molim te nađi mi neki posao, samo da ne moram raditi kao telefonistica.


On: hahahahah.


Ona: Nije smješno.


On: Šta je sad bilo?


Ona: Stara je zvala tatinog frenda, da mi nađe posao i on je sad nešto smuljao da idem radit kao telefonistica.


On: Šta za one lopove?


Ona: Za prodaju.


On: Isto lopovi. Šta trebaš prodavat?


Ona: Tepihe.


On. Opet tepihe? Kako ćeš prodavat tepihe preko telefona?


Ona: Nadam se da nisu opet oni leteći ćilimi


On: hahahahaha.


Ona: Meni uopće nije smiješno. Ovo mi sve počinje ličiti na Kafku.


On: Samo se nemoj pretvoriti u kukca.


Ona: Pretvorit ću se u Šeherezadu.


On: To bi ti moglo bit super ime za telefonisticu.


Ona: Dobar dan, Šeherezada pri telefonu ...


On: Eto, vidiš da možeš.


Ona: Sve mogu.


On: Ajde, javi mi šta je bilo...


Ona: Ajde. Bok.

On: Bok.


(kraj razgovra)


Muškarac: Dobar dan, zovem iz tvrke Leteći Ćilim


Ona: Opet! Rekla sam vašoj kolegici da me ne zanima.


Muškarac: Kolegica je dobila otkaz.


Ona: I bolje.


Muškarac: Boško mi je dao tvoj broj da želiš raditi kao telefonistica.


Ona: Ajme, pa to ste vi.


Muškarac: Gospođice Knapić?


Ona: Opet.


Muškarac: Dakle, vi mi odbijete posao. Dva puta i onda me Boško zove da želite raditi. Hoćete li se vi više odlučiti, mlada damo?


Ona: Rekla sam ne. I rekla sam mami i baki i ....


Muškarac: Uopće me ne zanima vaša obiteljska prepirka, ja više nemam telefonisticu i moram nadomjestiti njezino mjesto. Hoćete li raditi ili ne?


Ona: Neću.


Muškarac: Ima ko hoće.


Ona: Ima.


Muškarac: Doviđenja.


(poklopi slušalicu)


Žena: Kurvo!


Ona: Halo?


Žena: Kurvo jenda, kurvetino, kučko, droljo, gadurno , kravo...


Ona: Tko je to?


Žena: Zbog tebe sam dobila otkaz. Prvo mi sereš, onda me tužiš šefu i onda još hoćeš moj posao.


Ona: Molim?


Žena: Dvolična kravetino jedna, droljetino, sigurno si se jebala s njim, a kao praviš se fina. Kravooooo!


Ona: Koji je vama kurac?


Žena: Kako se to razgovaraš samnom?


Ona: A kako se vi usudite tako mene napadati?


Žena: Imam tvoj broj, naći ću te, naću di živiš, prebit ću te. Jel znaš ti šta znači bit samohrana majka? Hoćeš li mi ti hranit djecu sad? A? Droljo!


Ona: Uopće ne namjeravam slušati vaše vrijeđanje. Doviđenja. I nemojte me više zvati jer ću vas tužiti za uznemiravanje.


Žena: Tužit ću ja tebe, kurvo!


(poklopi slušalicu)



Ona: Halo!


Mama: Ej.


Ona: Opet oni ćilimi.


Mama: A jesu dosadni.


Ona: Pa šta si dala moj broj?


Mama: Pa nisam više...


Ona: Boško je zvao njh da me zovu da radim za njih i onda me još zove njihova bivša telefonistica da sam joj ja sredila otkaz.


Mama: Šta je jadna žena dobila dobila otkaz?


Ona: Jadna? Kučka me vrijeđa na telefon i prijeti da će me ubiti, jer ostala bez posla zbog mene. Ja ti to neću radit, I točka. I da ti je ovo sad zadnji put da si nekom dala moj broj telefona, jer ću ja ubiti tebe. Ne da mi se više natezati sa debilima.


Mama: Dobro, dobro. Nećeš, raditi za Turčine, imaš pravo. Nisam ja znala da je to to isto.


Ona: I ja mislim.


Mama: Ali ako šta čujem...


Ona: Da nisi čula.


Mama: Dobro, neću.


(poklopi sušalicu)




III.


Prijateljica: Jebote.


Ona: Šta je?


Prijatljica: Stara mi je totalno skrenula?


Ona: Je poletila?


Prijateljica: Ma kurac...


Ona: Nego?


Prijateljica: Spičkala je sve pare.


Ona: Pa kako?


Prijateljica: Bila je danas na nekoj prezentaciji turske tepiserije i vratile se doma sa nekom krpom, navodno iz 16. stoljeća.


Ona: I?


Prijateljica: I ... sad sjedi na njemu i mantra.


Ona: Šta mantra?


Prijateljica: Poleti sezame, poleti....


Ona: Ha?


Prijateljica: Skrenula je, jebote ne zna šta da radim s  njom.


Ona: Jebote.


Prijateljica: Ona stvarno misli da ta krpa leti.


Ona: Ne znam...


Prijateljica: Jebeš to, nego je spičkala sve pare. Sad moram nać još jedan posao, jer ona je totalno skrenula i neće ništa raditi.


Ona: Oš radit u call centru?


Prijateljica: Ma bilošto.


Ona: Prodaja, tepiha preko telefona.


Prijateljica: Reci.


Ona: Leteći Ćilim.


Prijateljica: Jebem ti leteći ćilim, zbog toga mi je stara skrenula, ne da neću radit za njih nego ću ih tužiti Koji je to kurac?


Ona: Pa prodaja tepiha.


Prijateljica: Idem ih zvat. Jebem im mater i tepisima.


(poklopi slušalicu)



Glas: Dobar dan.


Mama: Halo.


Glas: Zovem iz Muvment prodakšna, trebao bi gospodičnu Knapić


Mama: Ona ne živi ovdje.


Glas: Zovem je u vezi uloge u filmu. Prošla je audiciju i trebala bi što hitnije doći potpisati ugovor. Možete li mi dati njezin broj mobitela?


Mama: Rekla je da više nikad nikome ne dam njezin broj telefona


Glas: Ali gospođo.


Mama: Neću, rekla sam joj, već mi je dosta da stalno slušam njezine predike kako sam je zeznula. Ne dam broj i točka.


(poklopi slušalicu)



KRAJ




Facebook! TwitThis