Suada je zgodna djevojka iz Bosne koja na crno radi u kladionici čija je vlasnica Marija. Svojim je dolaskom u malo mjesto Suada unijela pomutnju u dio muške populacije - žele je Marijin muž Sead, zaštitar Seid (sličnost imena nije slučajna), prijatelj Marijinog brata Borna. U gradiću je i Senaid, nespretni pljačkaš iz Bosne koji naoružan dječjim pištoljem u kladionicu upada neposredno nakon zatvaranja, u trenutku kada Sead pokušava silovati Suadu. Nakon početne zbunjenosti Sead se pribere pa Snaidu otme pištolj ne shvaćajući pri tome da se radi o igrački. Odmah nakon toga u kladionicu upada i zaštitar Seid koji je novi u gradiću pa Seada ne poznaje osobno te pogrešno zaključi da je on pljačkaš, a Senaid suprug vlasnice kladionice. Zaštitar ustrijeli Seada, a Suada i Senaid s novcima odlaze u Seadovom BMW-u. Mariji će trebati neko vrijeme da shvati što se dogodilo, a nakon toga se ne odlučuje obratiti policiji, nego s nasilnim prijateljima svoga brata kreće u kaubojsku potjeru za bjeguncima. Pri tome prihvaća pomoć i zaštitara Seida.


GODINA PROIZVODNJE: 2015

BROJ ŽENSKIH LIKOVA: 2

BROJ MUŠKIH LIKOVA: 6

COPYRIGHT: Sva prava pridržana



LIKOVI:

SUADA (25) – blagajnica u kladionici

MARIJA (55) – vlasnica kladionice

SEID (35) - zaštitar

SEAD (50) – Marijin muž

SENAID (30) – pljačkaš-početnik

GAVRO (40) – Marijin brat

BORNA (30) – povremeni mafijaš

LUKA (30) – Bornin prijatelj i kolega


PRVI DIO


Scena je podijeljena na dva dijela – unutrašnjost kladionice i dio ulice ispred vrata. Kladionica je jasno osvijetljena, vanjski dio svjetlost dobiva iz unutrašnjeg prostora, rubovi su u polumraku. Namještaj kladionice svodi se na pult i veliki ekran na zidu. Iza pulta stoji očito nervozna Suada.

Na ekranu neko vrijeme piše „Kladionica M“. Zatim idu sportski rezultati. Nakon toga se pojavi lice voditelja vijesti koji izvještava: „Sinoć se u Zaboku dogodio novi napad na kladionicu. Maskirani je pljačkaš uz prijetnju vatrenim oružjem zasad nepoznate vrste otuđio zasad nepoznatu količinu novca. Zatim se zasad nepoznatim vozilom udaljio u zasad nepoznatom smjeru. Pljačkaš je visok metar šezdeset do metar devedeset, slabije je ili jače tjelesne građe. Službenica iz kladionice zatražila je psihijatrijsku pomoć.“ Suada je pažljivo poslušala vijesti zureći u ekran, sada djeluje još nervoznije. Na ekran se vraćaju sportski rezultati.

Ispred Kladionice M pojavljuje se Senaid. Zastane, osvrće se, iz džepa vadi pištolj, provjerava ga vidno nervozan. Pri tome se pokaže kako je pištolj zapravo dječja igračka, ali vjerna kopije pravog pištolja, jedan od onih koji izbacuju plastične kuglice umjesto metaka.

Pojavljuju se Borna i Luka. Obadvojica su savršeno opušteni, umjereno pijani.


LUKA (podigne pogled, iznenadi se vidjevši kamo su stigli): Misliš uć?

BORNA: Ne, Luka. Mislim večer provest čučeći pred vratima.

LUKA: Ne znam kako bi Marija gledala da se nas dvojica kladimo u njenoj kladionici…

BORNA: Zašto?

LUKA: Pa mi smo, da tako kažem, njeni igrači.

BORNA: Kakve to veze ima?! Ovo je prava, normalna kladionica, a ne neko… šta ja znam… šibicarenje. Radi po zakonu!

LUKA: Ha, sad… to je…

BORNA: Osim toga, ja se opće ne mislim kladit.

LUKA: Ne, a? Pa šta ćemo onda tu?

BORNA: Idemo malo obić malu šta radi unutra.

LUKA: Ovu novu?

BORNA: Aha. Ime joj je Suada.

LUKA: Šta je… radodajka? A, Borna, je l radodajka?

BORNA: Nesretnica je. Stigla je ovamo iz Bosne. Nema nikog svog. Sama u tuđini. Trebalo bi je malo utješit.

LUKA: Je l?! Pa to je onda… da tako kažem… naša kršćanska dužnost…


Vidjevši Bornu i Luku, Senaid je odlučio odgoditi posjet Kladionici pa je promijenio smjer kretanja i otišao u noć nastojeći pri tome pogledom ne okrznuti veseljake. Dvojica prijatelja su ga ispratili više podsmješljivim nego znatiželjnim pogledima. Nisu zapazili da ima pištolj jer ga je ovaj na vrijeme spremio.


LUKA: Ovog sam već negdje vidio.

BORNA: Vidio si ga prije pol sata, u Bubamari. Malo je razgovaro s Dragicom, naručio običnu kavu, a onda cijelo vrijeme gledo u nju.

LUKA: Gledo je u Dragicu?! Šta voli stare, debele konobarice, a? Zbilja nas svakakih ima…

BORNA: Nije gledo u Dragicu, nego u kavu.

LUKA: U kavu?! Pa to je još gluplje! Šta je… lječeni alkoholčar?

BORNA: Bosanac je. Ime mu je Senaid.

LUKA: Jebote, Borna, pa ti sve znaš! Kak ovo znaš?

BORNA: Čuo sam njegov razgovor s Dragicom.

LUKA: I zapamtio si mu ime?! Ti zbilja imaš, ono… fotografsku memoriju! A di sam ja bio?

BORNA: Pokraj mene. Pio si pivo i pričo gluposti.

LUKA: A šta sam trebo?

BORNA: Trebo si pitat Bosanca zašto je dovuko gujiscu u ovaj naš grad. Ko da i bez njega nemamo sasma dovoljno Bosanaca.

LUKA: Pa je, to je istina, imamo ih puno previše. Recimo, onaj Sead…

BORNA: Dobro, Sead je Marijin muž… I Gavrin šogor…

LUKA: Gavro je faca, ne kažem, al… Bosanac mu jebe sestru…

BORNA: Prvo, Bosanac je nju oženio. I to u ovoj našoj crkvi. Dakle, jebe je… ono… skroz legalno. A drugo… Ko bi Mariju drugi tio?

LUKA: Pa nije ona baš tak ružna…

BORNA: Ha, i nije, al ima taj nekaki… opaki karakter…

LUKA: Ja sam za Seada čuo da šara okolo. Dobro, on je malo mlađi od nje…

BORNA: Ma pusti sad Seada. On je skoro naš. Mene živciraju ovaki ko šta je ovaj… Senaid… Jebivjetri. Šta nam taki imaju dolazit?

LUKA: A ove Bosanke šta dolaze radit po kladionicama? One te ne živciraju?

BORNA: Ne. Prema njima sam tolerantan. Ajmo je malo utješit.

LUKA: Ajmo.


Ulaze u Kladionicu. Suada nije pretjerano usrećena njihovom pojavom, ali nastoji biti profesionalno ljubazna.


SUADA: Dobra večer.

BORNA: Bog, mala. Šta ima?

SUADA: Uskoro zatvaramo.

BORNA: Pa jel onda problem šta smo mi došli?

SUADA: Ma nije problem, samo kažem. Ionako moram ostat jer gazda večeras dolazi napravit obračun.

BORNA: Koji gazda?

SUADA: Gospodin Sead…

LUKA: Nije on gazda. On je Bosanac. Gazda je njegova žena. Marija. Mi smo ti s njom dobri. I s njom, i s njenim bratom. Gavrom. Ne znam je l njega znaš?

MARIJA: Ne znam…

LUKA: Kad Mariju pokuša neko zajebat, mi mu noge polomimo…

BORNA: Dobro je …

LUKA: U koljenima.

BORNA (malo podigne glas): Dobro je, Luka. (okrene se Mariji pa nastavi blagim glasom) Luka je vrlo… srčan momak.

SUADA: Mhm…

BORNA: A ti?

SUADA: Nisam momak, a nisam baš ni srčana…

BORNA: Zašto si spominjala Seada?

SUADA: Tako, bez veze. Htjela sam objasnit zašto nije problem šta ste došli ovako kasno.

BORNA: Ti meni djeluješ malo nervozno. Šta te muči?


U međuvremenu se ispred Kladionice pojavio Seid u odori zaštitarske agencije. Kratko se osvrne pa uđe. Bornu i Luku promotri svisoka, a onda se obrati Suadi:


SEID: Je l sve u redu?

SUADA: Uskoro zatvaramo.

SEID: Znam. Zato i pitam.

SUADA (pogleda Bornu i Luku): Pa eto, gospoda se došla kladit…

BORNA: A koji si ti?

SEID: Ja sam pripadnik zaštitarske službe Mač Salapač.

BORNA: Bosanac, a?

SEID: A koji si ti, bolan, matere ti?

BORNA (lagano gubi dotadašnji nadmoćni mir): Ja sam za tebe gospodin čoek.

SEID: Pa  se takav gospodin čoek došo kladit, a? Aj se okladi pa briši da te ne vidim!

BORNA: Kak se ti to razgovaraš sa mnom?! A, Bosanac…?!

SEID (zgrabi ga za košulju na prsima): Oš da ubijem boga u tebi? A? Oš da ubijem boga u tebi?!

BORNA (otme se energičnim pokretom): O, jebem ti mater, bosansku…!

LUKA (priskoči pa zgrabi Seida za kosu): Oš da ti vratom zakrenem?!

SEID (odgurne Luku  pa potegne službeni pištolj): Znači tako, dva na jednog! E, onda ćemo ovako…


Kako Borna i Luka nisu dovoljno odlučno nasrnuli na zaštitara, ovaj se uspio odmaknuti tako da ih drži na nišanu, s mogućnošću da upuca onoga koji mu pokuša oteti pištolj. Pri tome ga je čak uspio repetirati. Škljocanje zatvarača dodatno je ohladilo dvojicu veseljaka.


SEID: Mrdni se i pucam!

BORNA: Misliš da si faca ak imaš pištolj, a? Misliš da si faca?

SEID: Ja postupam u okvirima svojih nadležnosti.

BORNA: U okvirima kakih nadležnosti?! Šta lupetaš?! Mi smo se tu došli mirno investirat svoje krvavo zarađene pare u nekaku okladu, a ti nam prijetiš pištoljem! Je l ti znaš da sam ja dobar s Marijom?

SEID: S kojim Marijom?

BORNA: Marija je vlasnica Kladionice, konju bosanski. A tvoj Sead samo je njen muž.

LUKA: U Zagorju bi rekli da se pricufuknul…

SEID: Moj Sead?! Nemam ja nikakog Seada. Ja radim za zaštitarsku agenciju Mač Salapač. O nekakom Seadu nemam pojma. A sad se mirno raziđite jer ću zbilja zapucat. U okvirima svojih nadležnosti.

LUKA: Aj pucaj ako imaš muda! Aj pucaj, pederu!

BORNA: Pusti, Luka… (okrene se zaštitaru) Kak se ti zoveš?

SEID: Šta tebe briga kak se ja zovem?! Ja sam tu za tebe zakon! Je l me čuješ?! Zakon! Službeno lice! Nadležna osoba!

LUKA: Vidiš, Borna, nema on muda reć kak se zove, a kamol pucat.

BORNA: Vidim, Luka, da on nema muda, al ima pištolj. (okrene se Seidu) Znaš šta? Mi ćemo sad zbilja otić, zato šta imaš taj pištolj. Al ćemo se vratit. A kad se vratimo, i mi ćemo imat pištolje. Je s me čuo, a? Vratit ćemo se s pištoljima.

SEID: Možete se vratit i s bazukama, šta se mene tiče. Ne bojim vas se. A sad – razlaz. Ili pucam. U okviru svojih nadležnosti.

LUKA (Borni): Ovaj je malo blesav.

BORNA (Seidu): Aj l bi bek!


Borna i Luka izlaze iz kladionice. Ne okreću Seidu leđa sve dok nisu prošli kroz vrata. Ovaj ih isprati pogledom dok nisu nestali u mraku, a onda se okrene Suadi:


SEID: A, budala…

SUADA: Moš, molim te, maknut taj pištolj?

SEID: Kaki pištolj? (shvati da ga drži u ruci pa ga brzo vraća u futrolu) A to… Mogu, mogu… Izvini…

SUADA: Koji si ti?

SEID: Ja sam Seid. Radim za agenciju Mač Salapač.

SUADA: Vidim. Piše ti na rukavu. A i reko si…

SEID: Pa šta te onda muči?

SUADA: Ti si novi u gradu, je l da?

SEID: Nije ti ovo baš neki grad.

SUADA: Svejedno si novi.

SEID: Jesam. Zašto?

SUADA (silno je napeta): Ništa. Onako. Pitam. Odakle si?

SEID: Iz Sarajeva.

SUADA: Baš iz Sarajeva?

SEID: S Nedžarića.

SUADA: Aha…

SEID: Šta?

SUADA: Ništa. To je ono kad se od centra ide prema Ilidži, je l da?

SEID: Da. Je s i ti iz Sarajeva?

SUADA: Ma kaki… Ti zbilja ne znaš gospodina Seada?

SEID: Ne znam ga lično. To je jedan od ovih malih pedera, je l da?

SUADA (uzdahne): Ne znam baš da je peder…

SEID: Znam ja take.

SUADA: On je Marijin muž. Istina, malo je mlađi od nje…

SEID: Mogo sam si i mislit.

SUADA: Ti š bit u blizini, je l da?

SEID: Moram bit. Ja ti tu nadzirem vas, ovu banku… kako se ono zove…?

SUADA: Obebe…

SEID: E, tu… I onu kao mjenjačnicu… Ništa ti ne brini, tu sam ja. Ak šta trebaš, tu sam…

SUADA: Dobro.

SEID: A zašt s ti opće tako zabrinuta?

SUADA: I ja sam ti nova ovdje…

SEID: Da, čuo sam. Inače, meni ti je smjena do deset. A tebi?

SUADA: Do devet, kladionica radi do devet, al je gazda najavio da bi danas radili nekaki obračun…

SEID: Razumijem. Oš da poslije svoje smjene dođem do tebe pa da odemo na nekako piće?

SUADA: Pa… može… Ti š i prije toga doć obić ovu Kladionicu, je l da?

SEID: Normalno.

SUADA: Dobro, onda se vidimo.

SEID: Vidimo se.


Seid izlazi znakovito gledajući Suadu dok je i ona i dalje silno napeta. Izašavši, Seid se mimoilazi sa Senaidom. Pri tome ga jedva okrzne pogledom, dok ovoga susret prilično uznemiri. Zaputio se u Kladionicu, ali ga je Seidova pojava navela da produži. Muškarci se izgube u mraku, na suprotnim stranama pozornice.

Suada stoji iza pulta i zuri pred sebe. Trgne se kada sportske rezultate na ekranu iznad njene glave zamijene vijesti. Pažljivo sluša voditelja dok ovaj govori: „U Makarskoj je četrdesetogodišnji N.M. oslobođen optužbi za silovanje maloljetnice iako mu to nije prva takva optužnica. Obrana je uspjela dokazati propuste u vođenju istrage.Četrdesetogodišnji N.M. najavio je tužbu protiv države zbog bezrazložnog boravka u pritvoru.“ Zatim opet idu sportski rezultati. Suada je duboko potresena onim što je čula.

Na pozornici se pojavljuje Sead, odlučnim korakom ulazi u Kladionicu igrajući se pri tome ključevima BMW-a. Suada poskoči ugledavši ga.


SEAD: Šta je, mala, šta se štrecaš?

SUADA: Ma ništa, ono, baš sam se nešto zamislila…

SEAD: Ma nemoj! Zamislila se ti, a? (baci ključeve automobila na pult, ključevi se odskližu i padnu na pod) A o čem razmišljaš, matere ti?

SUADA (podigne ključeve pa ih stavi na pult): Maloprije je bio tu onaj zaštitar… Seid… Iz Sarajeva… Nedžarići…

SEAD: I šta oće?

SUADA: Došo vidjet je l sve u redu. Reko je da će malo kasnije doć opet.

SEAD: Pa šta ima dolazit?

SUADA: To mu je poso.

SEAD: To mu je poso, a? A znaš koji je tvoj poso?

SUADA: Znam.

SEAD: Znaš, a? Ajd onda zaključaj vrata.

SUADA: Zašto?

SEAD: Moramo napravit obračun.

SUADA (vadi svežnjeve novčanica iz blagajne i stavlja ih na pult): Evo, tu je sve šta smo tržili od ponedjeljka. Sve štima. Ja prebrojala…

SEAD: Zaključaj vrata!

SUADA: Možete i vi prebrojat…

SEAD: Vjerujem ti.

SUADA: Rekla sam i gospođi Mariji kolko sam izbrojala…

SEAD: Kad si joj rekla?

SUADA: Zvala ona maloprije…

SEAD: Lažeš!

SUADA: Ne lažem, matere mi…

SEAD: Zaključaj vrata!!!

SUADA: Neću!

SEAD: Nećeš, a?!

SUADA: Neću!!!

SEAD: Nećeš?!!!


Sead se baci na Suadu. Ona bježi, on je lovi, zgrabi je pa je sruši na pod. Počinje raskopčavati hlače i skidati odjeću s nje. Ona se otima i vrišti.

Na ekranu voditelj na kratko prekida sportske rezultate viješću: „Prognoza vremena – sutra će biti lijep dan.“

Ispred kladionice ponovo se pojavljuje Senaid. Osvrne se, vidi da je zrak čist pa upada.

Malo se iznenadi vidjevši par na podu, a onda se pribere i zagrmi držeći pred sobom dječji pištolj:


SENAID: Ruke u vis!!! Ovo je pljačka!!!

SEAD (zapanjeno, puštajući Suadu): Šta s reko?!

SENAID: Ovo je pljačka!

SEAD (ustaje i zakopčava hlače): Je l ti to mene zajebavaš?!

SENAID: Ne! Ovo je pljačka!

SEAD: A koji si ti?

SENAID: Ja sam… pljačkaš. Ako mi ne daš pare, ubit ću te ko psa.

SEAD: Reci, pljačkaš, matere ti, kolko s pasa dosad u životu pobio?

SENAID: Ne šalim se! Ozbiljan sam! Pucat ću ti u čelo ako mi ne daš pare!

SEAD: Pa ajd onda pucaj…!!!


Sead se baci na Senaida. Nakon kratkog hrvanja otme mu pištolj. Zgranuta Suada stoji podalje od okršaja. Sead oteti pištolj uperi Senaidu u glavu pobjednički se cereći dok ovaj spremno podigne ruke u zrak.


SEAD: Ajmo si pucat u glavu!

SENAID: Nemoj, možeš mi oko izbit!

SEAD: Mogu ti prosvirat rupu u tintari!

SENAID: Pa sad, to baš… Inače, to šta sam ja pljačkaš je mila majka prema onome šta s ti!

SEAD: A šta sam to kao ja?

SENAID: Silovatelj! Ti si silovatelj!

SEAD: Ja sam normalan muškarac. Koji jebe mlade cure.

SENAID: Ti se mladim curama gadiš. Da nije tako, ne b ih moro napadat. Nego bi ti same dale. Al ti to još nisi doživio. I nećeš.

SEAD (okine kriknuvši): Kurvo pljačkaška!


Pištolj je dječji pa iz njega izleti plastična kuglica koja se odbije od Senaidovog čela.

U međuvremenu se vratio Seid, došao je obići Suadu. Kroz izlog je ugledao Seada kako nišani u Senaida. Nošen adrenalinom ni na kraj pameti mu nije bilo da bi pištolj u Seadovim rukama mogao biti dječji, a pogotovo nije pomislio da bi neuredni, razbarušeni, bijesni, naoružani  pedesetogodišnjak mogao biti vlasnik Kladionice ili barem suprug vlasnice. Izvadio je iz futrole svoje službeno oružje, uletio u Kladionicu te pokušao nešto reći, no smetnuo je s uma kako mu je nakon sukoba s Bornom i Lukom ostao metak u cijevi tako da je onako nervozan odmah zapucao. Pogođenom Seadu ispao je pištolj, srušio se na pod i počeo derati.

SEID: Ja sam postupio u okviru svojih nadležnosti.

SEAD: Idiote!

SEID: Ti si pokušo ubit vlasnika Kladionice. Ja sam postupio u okviru svojih nadležnosti.

SEAD: Idiote!

SEID: Ja sam idiot, a? Ja sam idiot? Pogledaj sebe! Seljačino glupa! Išo si pljačkat Kladionicu koja je u okviru mojih nadležnosti! Pa vidi kak si prošo. Opće je pitanje oće te doktori spasit. A ako te i spase, ideš na robiju. Zato ti meni nemaš šta govorit da sam idiot. Je s me čuo, a?

Sead zakrklja i umre. Seid zuri u njega. Pištolj mu opet opali, pogodi mrtvaca, a ovaj se ni ne trzne dokazujući time da je zbilja mrtav.

SEID: Jebote, šta ovi pištolji imaju osjetljiv okidač!


Nakon toga se suoči sa zapanjenim Suadinim i Senaidovim pogledom.


SEID (Senaidu): Vi ste Sead, je li?

SENAID (u dubokom je šoku): Ja sam… Senaid...

SEID: A da, da, Senaid… Marijin muž, je l da? Mislim da sam vam upravo spasio život.

SUADA (brže se pribere od nesuđenog pljačkaša): I meni ste spasili život.

SEID: Mislio sam da smo na ti.

SUADA (pokaže Senaida): Ovo mi je šef.

SEID (misli da shvaća): A tako… Vi ste, dakle, taj… kako ćemo reć… mladi poduzetnik… Ja sam Seid. Vaš čuvar. Radim u zaštitarskoj agenciji Mač Salapač.

SENAID (teško se pribire): Drago mi je.

SEID (naceri se): Čovječe! Bavim se ovim poslom tri mjeseca ili manje i već sam ustrijelio pljačkaša!

SUADA: Svaka čast.

SEID: Nekako si mi hladna.

SUADA: Živim dvadeset pet godina ili manje, a ovo je prvi mrtvac kojeg vidim uživo.

SEID: Razumijem. Ne možemo svi imati čelične živce ko ja.

SUADA: Na žalost.

SEID: I? Šta ćemo sad?

SUADA (kratko razmisli, priđe pultu pa strpa novce u svoju veliku žensku torbu): Vi osigurajte mjesto zločina, a mi idemo do gospođe Marije.

SEID: Možda bi trebalo policiju obavijestit.

SUADA: To će ona obavit. Ona je u ovom gradu faca. Ona će napravit sve šta treba. Vi samo osigurajte mjesto zločina.

SEID: Al tu nije bilo nikakog zločina. Ja sam samo postupio u okviru svojih nadležnosti.

SUADA (glavom pokaže mrtvaca): Ovaj je pokušo opljačkat Kladionicu.

SEID: A da, da, to… Pa je, pljačkaš… Na njemu se iz aviona vidi da je pljačkaš…

SUADA: Možda unatoč tome ne bi bilo loše da mu nečim prekrijete lice.

SEID: Da mu prekrijem lice?!

SUADA: Čovjek je mrtav.

SEID: Aha… Pa da, red je…

SUADA (Senaidu): Idemo?

SENAID: Kamo?

SUADA (zagleda mu se u oči): Jasno mi je da ste pomalo u šoku…

SENAID: Nisam pomalo u šoku, nego sam u šoku totalno!

SUADA: Samo se vi držite mene, ja znam šta ćemo i kako ćemo.

SENAID (sada se i on pozorno njoj zagleda u oči): Znate?

SUADA (i dalje ga pozorno promatra): Da.

SENAID (slegne ramenima): Dobro. Onda idemo.

SUADA (uzme ključeve automobila s pulta): Ja ću vozit.

SENAID: Šta?!

SUADA: Vi ste malo uzrujani pa ću ja vozit. Parkirali ste tamo gdje ga obično parkirate, je l da?

SENAID: Ja sam svog Jugića parkiro kod tržnice…

SUADA (brzo ga prekida): Dobro, sve mi je jasno. Idemo.


Dok su oni razgovarali, Seid s osvrtao čime će pokriti mrtvačevo lice. Kako nije našao nešto prikladno, skine svoju košulju s oznakama zaštitarske agencije pa je prebaci preko leša. Ispod nosi potkošulju kakva se obično viđa na striperima.

Seid je dobro građen, očito dosta vremena provodi u teretani. Ostavši u potkošulji, napinje mišiće kako bi impresionirao Suadu, no ona te pokušaje ne zamjećuje.


SUADA (Seidu): Dobro, mi sad idemo…

SEID: Znaš li da sam ja po vokaciji pisac?

SUADA (zapanjeno): Kako?!

SEID: Napisao sam dva romana i jednu i pol zbirku priča. Dolje se nisam uspio probit pa sam došo pokušat vamo. Znaš kako je? Dolje ti je sve… Ma, znaš i sama. Mislio sam, ovdje su ljudi kulturni, bit će mi lakše. Dok urednici čitaju to šta sam napiso, uzdržavam se ovakim bezveznim poslovima.

SUADA: Nisam to znala.

SEID: Misliš da će o ovom bit u medijima?

SUADA: Bit će garant. Ovdje je pljačka Kladionice vijest i kad niko ne pogine. A kad zaštitar ubije pljačkaša… to je… naslovnica!

SEID: Je l da?

SUADA: Pa znaš i sam.

SEID: Mogo bi postat slavan, a?

SUADA: Na to moš računat. Slušaj, mi sad zbilja moramo ić…

SEID: Ajd… (pogleda leš) Čovječe… On će meni… Da sam idiot… Na teritoriju moje nadležnosti… (pljune) Jebem ti mater lopovsku!

SUADA (izlazi skupa sa Senaidom): Dobro, mi sad idemo… Ti osiguravaj mjesto zločina. Uskoro će stić policija. I novinari…

SEID: Ej, Suada…

SUADA (opet je silno napeta): Šta je sad?

SEID: Je l vrijedi ono piće?

SUADA: Vrijedi, normalno. Ti si sad hadžija. Svaka bi cura s tobom htjela popit piće.

SEID: Da, al ja neću sa svakom nego baš s tobom.

SUADA: Blago meni. Ništa. Vidimo se, Senaide…

SEID: Seid.

SUADA: Ha?

SEID: Ime mi je Seid.

SUADA: A da, Seid… Vidimo se.

SEID (znakovito): Vidimo se.


Suada i Senaid izađu pa nestanu u noć. Ostaje Seid pun adrenalina. Nakon što ih je ispratio pogledom, počinje šetati Kladionicom. Nakon nekog vremena razmahujući se rukama i podižući pogled prema stropu počinje recitirati zbir ajeta iz različitih sura kojim je Meša Selimović počeo svoj roman Derviš i smrt:


SEID: Pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše; Pozivam za svjedoka nesigurnu tamu sumraka i noć i sve što ona oživi; Pozivam za svjedoka Sudnji dan, i dušu što sama sebe kori; Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega da je čovjek uvijek na gubitku.


Recitiranje dijelova Kur'ana ne samo da ga nije opustilo, nego ga je dodatno našpanalo. Prostor Kladionice premjerava još bješnjim koracima.

Ispred vrata Kladionice pristižu Gavro, Borna i Luka. U živom su razgovoru, kako su sva trojica popili (Borna i Luka pijaniji su nego pri prethodnom pojavljivanju), problem im je istovremeno hodati i razgovarati. Zato u razgovoru zastaju pa sporo napreduju prema cilju.

Luka se osvrće, promatra nešto izvan pozornice. Čuje se zvuk BMW-a u odlasku.


LUKA: Eno Seada…

BORNA (kratko pogleda u smjeru u kojem gleda Luka): I šta b mi sad trebali? Bacat cvijeće pred kotače njegovog BMW-a, a?

LUKA: Pa ne, nego… Mala je rekla da će večeras ona i on radit nekaki obračun.

BORNA: Pa valjda su ga već napravili. Pa je sad otišo. (pokaže glavom u noć) Tamo se uvijek parkira kad ide u Kladionicu.

LUKA: Ili ga tek idu radit.

BORNA: Kak to misliš?

LUKA: Stakla na BMW-u su metalizirana. Ni danju se ne vidi ko je unutra, a kamoli noću.

BORNA: A, misliš da je malu pospremio u Bembača?

GAVRO: Ja vam dolazim pomoć sa čuvarom, a vi mi ogovarate šogora.

LUKA: A ti š ga branit, a?

GAVRO (slegne ramenima): Šogor mi je.

LUKA: Šogor Bosanac vozi Bembača, a ti Renolčeka.

BORNA: Dobro je, Luka…

LUKA: A pare ima Marija.

GAVRO: To nema veze sa šogorom. Marija oće od mene napravit čovjeka.

LUKA: Ko šta je napravila čovjeka od Seada, a?

GAVRO: Ajd ti malo sjaši s njega. Može? Ajmo vidjet šta je s tim zaštitarom.

BORNA: Eno ga.

LUKA (osvrće se): Di je?

BORNA (pokazuje glavom vrata Kladionice): Pa unutra.

LUKA: Šta radi tamo?

GAVRO: Idemo ga pitat.


Njih trojica hodajući kao revolveraši prilaze vratima Kladionice. Otvoreno pokazuju da imaju pištolje zataknute za pojas. Lupaju na vrata ne znajući da su otključana i ne zapažajući leš.

Seid se prene, priđe vratima, naglo ih otvori (očito ne zapažajući da su ova trojica naoružana) pa pita:


SEID: Šta je, hajvani, šta mi tu divljate?!

GAVRO: Je l ti to meni, a?


Zgrabi Seida za potkošulju na prsima pa ga odgurne od sebe ulazeći u Kladionicu. Seid se spotakne i padne preko leša kojega tek sada zapaze i došljaci.


GAVRO (gledajući leš): Šta je sad ovo?!

SEID (ustajući i gledajući pištolj za Gavrinim pojasom): Pljačkaš. Zapravo, bio je pljačkaš dok ga ja nisam upuco.

GAVRO (nakon što je razmijenio pogled s Lukom i Bornom): Upuco si pljačkaša?

SEID: Moro sam. Da ja nisam njega, on bi Senaida.

GAVRO: Kojeg Senaida?

SEID: Pa vlasnika Kladionice. Marijinog muža.

GAVRO: Nije on Senaid, nego Sead.

SEID: Dobro, Sead… E, slušajte, a šta vi mene sad tu imate ispitivat?! Ovo je mjesto zločina, a vas tri se ljepo raziđite jer ak vas murja vidi s tim pištoljčinama, bit će belaja.

GAVRO (majicu stavi preko pištolja): Ja sam Gavro, Marijin brat. Sead mi je šogor.

SEID: A je l? Onda je valjda u redu da ste tu. A ova dvojica…?

GAVRO: Oni su moji prijatelji.

SEID (ionako ne vidi kako bi izbacio tri naoružana tipa): Onda dobro…

GAVRO (opet gleda leš kojem je pokriveno lice): I tako, sredio ti njega, a?

SEID: Kad sam došo, držo je na nišanu Senaida…

GAVRO: Seada.

SEID: Dobro, Seada… Mislim da se baš spremo ubit ga. Novci su već bili na pultu, al mi se čini da ga je Sead nečim iznerviro pa se spremo ubit ga iako je dao novce.

GAVRO: A ova mala šta radi tu?

SEID: Suada? Ona je bila mrtva od užasa. Mrtva od užasa! Al je poslje brže došla sebi od šefa.

BORNA: A di su oni sad? Suada i Sead?

SEID: Otišli su do Marije.

GAVRO (ovo ga iznenadi): Otišli su do Marije?! Pa zašto?

SEID: Ovaj je šef bio zdrman ono… totalno. Nije znao ni gdje je parkiro kola, a kamoli šta bi sad trebalo poduzet.

LUKA (naceri se): Usro se, Sead, a?

GAVRO: I ti bi se usro da u tebe neko uperi pištolj.

LUKA (glavom pokaže Seida): U mene je ovaj Bosanac uperio pištolj prije petnajst minuta pa sam svejedno znao di mi je auto.

SEID: Ma dobro, to sam ja… u okviru svojih nadležnosti… Ti si znao da ja neću pucat. Mislim, ono, da ću pucat samo ako me ispizdiš… ono… totalno…

LUKA: Čuj, Bosanac, to šta s danas ubio pljačkaša ne znači da ne moš dobit po tamburi.

SEID: Ak se ti ho š s menom tuć, nema problema.

LUKA (pogleda Gavru): Oćemo razbit Bosanca?

GAVRO: Pa kad dođu cajci da nas zateknu kako mlatimo zaštitara u pederskoj majici.

LUKA (naceri se): Briga tebe za cajce. Bosanac ti se sviđa zato šta ti je spasio šogora.

GAVRO: Moš mislit. Inače, je l te cajce opće neko zvao?

SEID: Valjda će ih pozvat Marija.

GAVRO: Valjda će ih pozvat Marija?! Pa zašto ih niste odma pozvali?

SEID: Reko sam. Šef je bio zdrman totalno.

GAVRO: Pa zašto onda ti nisi zvao papane?

SEID: Ha, čuj, do sad je murju već garant pozvala Marija…


Gavro neko vrijeme iznenađeno zuri u Seida, a onda dohvati mobitel pa nazove sestru.


GAVRO: Ej, Marija… Zovem te zbog ovog tu u Kladionici… Pa ovo šta je zaštitar ubio pljačkaša… A nije ti Sead reko?... Zaštitar kaže da su Sead i ova mala šta radi tu nakon pucnjave došli do tebe… Tako je meni reko, da su krenuli do tebe… Ajd, ja sam tu… (prekida vezu)

SEID: To si to sad sa sestrom razgovaro?

GAVRO: Aha.

SEID: I? Šta kaže?

GAVRO: Ona nema pojma da je tu bilo neke pucnjave.

SEID: Pa zašto joj muž nije reko?

GAVRO: Sead se nije pojavio.

LUKA: Vidjeli smo Bembača kad smo dolazili. Valjda će doć svaki čas.

BORNA: Treba im dvije minute. Da su krenuli do Marije, morali su stić.

LUKA: A kam bi drugdje krenuli?

BORNA (pogleda Gavru): Ne znam… Marija očito…

GAVRO: Marija je krenula vamo.

SEID: Kakav je ovo zvuk?


Svi neko vrijeme osluškuju cvrčanje slično glasanju zrikavaca u ljetnoj noći. Gavro se prvi umori od pokušaja da shvati o čemu se radi:


GAVRO: A, vrag će ga znat.

SEID: Znači, dosad još niko nije pozvo murju?

GAVRO: Marija će sad doć.

BORNA: Ona ti je rekla da ne zoveš cajce?

GAVRO: Nije mi ona ništ rekla u tom smislu. Samo ne želim pred papanima kad dođu glumit budalu. Samo to ne želim. Radije ću čekat još pol minute pa od Marije čut šta se događa.

BORNA: Pa je, kad malo razmisliš, ovo je sve skupa prilično čudno.

SEID: Ja sam postupio u okviru svoje nadležnosti.


Četvorici muškaraca pozornost privuče voditelj vijesti koji svojom pojavom opet prekida sportske rezultate, govori: „Glasnogovornik Policijske uprave splitsko-dalmatinske na tiskovnoj je konferenciji izvijestio kako je pronađen pljačkaš banke koji je prije pet godina opljačkao mjenjačnicu u Trogiru i tom prilikom ubio zaštitara i vlasnika mjenjačnice.“ Čuvši to, četvorica se muškaraca nasmiju.


BORNA: Viš ti šta su Dalmoši. Njima treba pet godina da nađu pljačkaša.

LUKA (pokušava govoriti kao Dalmatinac): A ča će se žurit. Nije im priša. E, a Gospe ti…

BORNA: Mi svoje pljačkaše odma smaknemo.

GAVRO (uozbilji se): Nismo ga smaknuli mi, nego ovaj Bosanac.

BORNA: Da, al je zaglavio kod nas. To će se pročut.

SEID: Mislite da će o ovom bit u medijima?

BORNA: Obavezno.

SEID: Znate, ja sam vam inače po vokaciji književnik…

GAVRO: Zna li ti mama za to?

SEID: Nemaš ti šta moju mamu spominjat!

GAVRO: Onda ne trkeljaj. Jebe mi se šta s ti… po lokaciji…

SEID: Rekao sam – po vokaciji…

GAVRO: To je još blesavije.

SEID: Slušaj…

GAVRO: Slušaj ti! Drži jezik za zubima dok još imaš i jezik, i zube. Ne zajebavaj se sa mnom, čovječe.


Seid odmjeri Gavru, shvaća kako mu je u ovim okolnostima mudrije šutjeti pa to i čini.

Stiže Marija. Nenašminkana je, u trenirci, vidno uzrujana. Odmah se obraća Seidu:


MARIJA: Koji si ti?

SEID: Ja sam Seid. Zaštitar sam u agenciji Mač Salapač.

MARIJA: A zašto si u toj pederskoj majici?

SEID: Prebacio sam košulju mrtvacu preko lica. Mislio sam… red je… iako je pljačkaš… Vi ste sigurno gospođa Marija?

MARIJA (kratko pogleda mrtvaca, ne obazire se na pitanje): Gdje su Sead i ona mala?

BORNA: Ime joj je Suada.

SEID: Rekli su da idu do vas. Uzeli su novce i…

MARIJA: Kake su novce uzeli?!

SEID: Kad sam ja stigo, na pultu je bila gomila para. To su pokupili…

MARIJA: Pa zašto su to pokupili?!

SEID: Ha, valjda… za svaki slučaj… Da ne bi neko drugi uzeo… Meni su rekli da osiguravam mjesto zločina…

BORNA: Da, to je malo čudno. Trebali su sve ostavit kak je i odma zvat policiju.

GAVRO: Je s ti zvala Seida na mobitel?

MARIJA: Stalno ga zovem.

GAVRO: I ne javlja se, a?

SEID: On je meni nakon pucnjave djelovo totalno sluđen.


Marija uzdahne, izvadi mobitel i zove. Na licu joj se vidi kako se baš i ne nada da će joj se suprug javiti. Opet se čuje ono cvrčanje.


GAVRO: Je l imaš broj od one male?

SEID: Gle, opet onaj zvuk…


Marija obrati pozornost na zvuk. Traži izvor, nalazi ga u mrtvačevom džepu. Pokaže se da je to zvonio mobitel. Marija neko vrijeme zuri u mobitel, a onda naglo strgne Seidovu košulju s mrtvačevog lica. Zapanjena je kao i domaći dečki. Zatim se obrati zaštitaru:


MARIJA: Pa ti si, konju, ubio mog muža!

SEID: Nisam. Ja sam ubio pljačkaša.

MARIJA (pokaže rukom mrtvaca): Ovo je moj muž.

SEID: Jeste sigurni?

MARIJA (okrene se ostaloj trojici): Je l vi čujete šta idiot mene pita?!

SEID: Znači… to je Senaid?!

GAVRO: Sead, majmune, Sead…

SEID: Sead… A zašto je Sead išo opljačkat vlastitu Kladionicu?

GAVRO: To ti nama moraš objasnit.

SEID: Ja ne znam… Ja sam samo… postupio u okviru svojih nadležnosti… Slušajte, je l vi to sad mene za nešto kao optužujete?


Zaštitar napravi nagli pokret bez prave namjere da nekoga napadne ili pobjegne, a ostali izvade pištolje pa ga upere u njega. Pokaže se da je i Marija stigla naoružana.


SEID: Šta je sad ovo?! Šta s događa?!

BORNA: To nam ti moraš objasnit.

GAVRO: A prije toga otkopčaj remen s pištoljem, pusti ga da padne na pod i nogom gurni dalje od sebe.


Nakon kraćeg razmišljanja, Seid postupi kako mu je naređeno.


MARIJA: Sad pričaj.

SEID: Sve je onako kako sam reko da je bilo.

GAVRO: Reko si da si ubio pljačkaša, a sad ispada da si ubio Seada.

SEID: Ali ovaj je držo pištolj uperen u vlasnika Kladionice.

MARIJA: Ja sam vlasnica Kladionice, idiote!

SEID: A da… Onda je pištolj uperio u… nekog drugog.

MARIJA: U koga?

SEID: Ne znam ja njega.

GAVRO: A otkud opće tebi ideja da je taj bio vlasnik Kladionice?

SEID: Rekla mi je Suada. Ovom se obraćala sa „šefe“.

MARIJA: A tako… Mala te, znači, preveslala…

SEID (tek mu sad to padne na pamet): Pa da! Kuja! A ja sve ljepo s njom…

LUKA: Je l ti dala?

SEID: Ma ne… Nisam ja s njom bio baš tak dobar…

GAVRO: Da ti vjerujemo, a?

SEID: Zašto bi vam lago?! Da mi je dala, reko bi da je dala. Zašto bi lago?

GAVRO: Zbog pol para koje je mala pokupila. A toga je, kolko sam svatio, bilo…

MARIJA (u međuvremenu je obišla pult pa gleda u blagajnu): Ispraznila je blagajnu.

LUKA: Kuja.

SEID: Vi, dakle, mislite da sam ja kao u dosluhu sa Suadom?!

GAVRO: Pazi ovako, objasnit ću ti situaciju. Ti ulaziš vamo i zatičeš Seada s pištoljem na gotovs. On je bio tu di je pao, je l da?

SEID: Je.

GAVRO: Nisi ga mico?

SEID: Nisam.

GAVRO: Znači, bio je licem okrenut prema vratima?

SEID: Bio je.

GAVRO: I dopustio ti je da ga ubiješ?

LUKA (gleda mrtvaca): Dvaput si puco u njega.

BORNA: Je l odma umro?

SEID: Skoro.

LUKA: Je l ti reko šta dok je umiro?

SEID: Reko mi je da sam idiot. Al ja to nisam svatio ozbiljno.

BORNA: Ne, a? E, da je meni tvoj mozak… Šampinjone bih na njemu sadio!

GAVRO: Sead nije puco?

SEID: Nije stigo…

GAVRO: Nije stigo, a? Iako je imo pištolj na gotovs. Zbilja si bio brz ko Rambo. I onda ladno pustiš malu i tog navodnog pljaškaša da odu s parama. Daj razmisli malo. Da je tebi neko sve to napričo, bi l mu ti povjerovo?

SEID (malo razmisli): Dobro, da sam ja zbilja… šta ja znam… nekakav suučesnik u pljački… Govorim čisto teoretski, normalno… Bi l ja poslje svega osto i dočeko vas? Pa nisam glup! Pametan sam čovjek…

BORNA: Je, je, oličenje inteligencije. Školski primjer pametnog čovjeka!

SEID: Po vokaciji sam pisac…

GAVRO: Ti nisi mogo znat da će se Luka i Borna vratit, skupa sa mnom.

LUKA: I da ćemo svi doć naoružani.

SEID: To nema veze. Nema nikake logike da ja tu stojim i čekam da neko naiđe. Prazna blagajna, mrtvac na podu, a ja recitiram Mešu Selimovića…

GAVRO: Šta radiš, majke ti?!

SEID: Dobro, zaboravite sad to… Reko sam da sam po vokaciji pisac…

BORNA: Ovaj zbilja nije sav čitav.

GAVRO: Lud je ko panj.

LUKA: Ja mislim da se on pokušava izvuć na neuračunljivost.

SEID: Ne, ne, uračunljiv sam. Možda sam tek malo uzrujan. Što je u ovim okolnostima skroz normalno. Po meni. Uglavnom, mala je iskoristila činjenicu da sam novi u gradu, prevarla me i – to je to. Osim toga, zašto je opće trebalo upucat Seada? Suada je imala ključ od blagajne. Novce je mogla maznut kad god je htjela. Čemu krvoproliće?

BORNA (pogleda Gavru): Ruku na srce, ovo ima smisla.


U međuvremenu Marija obilazi Kladionicu. U jednom je trenutku promotrila pištolj koji je Sead oteo Senaidu, podigla ga i shvatila da nije pravi.


MARIJA: Sead nikako nije mogo uzvratit vatru.

GAVRO: Zašto?

MARIJA: Ovo je dječji pištolj. Igračka.

SEID: Je l vi to meni oćete reć da su se ovi troje igrali rata kad sam ja naišo? Ili kauboja i Indijanaca?

MARIJA: Ti si taj koji bi nama trebo reć kak se moj muž našo mrtav ovdje na podu. Šta je on opće radio u Kladionici u ovo doba?

SEID: Suada je spomenula nekakav obračun.

MARIJA (iznenađena je): Kaki obračun?! Šta lupetaš, pederčino?!

LUKA: Pa sad… To je istina… I nama je ova mala radodajka spomenula nekaki obračun.

MARIJA: Obračun s kim?!

LUKA: Ma ja sam svatio da je to ono kad prebrojiš pare u blagajni.

MARIJA: Ti si svatio?! Pa ti si glup ko debela ovca!

BORNA: Ne želim sad tu branit Lukinu pamet, ali ja sam svatio isto šta i on. Mala je zbilja rekla da mora čekat… ovog… vašeg pokojnog muža… zbog obračuna… I pri tome je mislila na blagajnu…


Marija zuri u muškarce. Očito nema pojma da je Sead trebao svraćati u Kladionicu. Napetu tišinu prekida Borna kojemu je odjednom sinulo:


BORNA: Znam! Znam ko je glumio vašeg muža!

MARIJA (bez velike nade): Ko?

BORNA: Senaid!

LUKA: Ko je Senaid?

SEID: Nije Senaid, nego Sead. Marijin se muž zove Sead.

BORNA: Da, Marijin se muž zove Sead, idiote... Zapravo, zvao se Sead…

SEID: Nemoj mi se tako obraćat…

GAVRO: A ko je onda Senaid?

BORNA: Luka i ja smo ga večeras vidjeli u Bubamari. Pio je običnu kavu i razgovaro s Dragicom.

LUKA: S ovom… debelom Dragicom… konobaricom?

BORNA: Poslije smo ga vidjeli da se muva pred Kladionicom. (Luki) Pa sam ti spomenuo da sam ga vidio u Bubamari. Sjećaš se?

LUKA (nakon intenzivnog razmišljanja očito se nije uspio sjetiti razgovora, ali ne želi kontrirati prijatelju): Mutno.

MARIJA: Ti si, Borna, zapamtio tog Senaida?

BORNA (ne osobito samouvjereno): Pa… jesam. Izgleda onak… dost obično. I Dragica ga je sigurno zapamtila.

SEID: I ja sam ga zapamtio.

LUKA: Ti moš bit sretan da još nisi dobio metak među rogove.

GAVRO: Policiji ne bi trebo bit problem nać tog Senaida, pogotovo ako se i dalje drži male.

MARIJA: Kurvicu i tog Senaida zgrabit ćemo mi.

GAVRO: Ko mi?

MARIJA (glavom pokaže Luku i Bornu): Mi.

GAVRO: A policija?

MARIJA: Policiju ćemo zvat kad zgrabimo ovo dvoje i saznamo šta se dogodilo.

GAVRO (zapanjen je sestrinim razmišljanjem): Slušaj, Marija, Sead je upucan… Te tvoje veze u policiji… Ovo je preozbiljno…

MARIJA: Ti samo policiju prepusti meni. I sve ostalo mi prepusti. Kao i uvijek.

GAVRO: Dobro, šta točno predlažeš?

MARIJA: Potražiti ćemo bagru.

GAVRO: Uzeli su Seadov BMW. Sada bi već mogli biti na pol puta do granice s Bosnom. Osim toga, šta ćemo sa Seadom? I s ovim u pederskoj potkošulji?

MARIJA: Seadu neće naškoditi još malo ležanja. Zaključat ćemo vrata i ugasit svjetlo. (pogleda zaštitara) A šta se ovog tiče…

SEID: Mogu pomoć!

MARIJA: Kako?

SEID: Upravo sam se nečeg sjetio!

MARIJA: Blago nama.

SEID: Taj je Senaid spomenuo tržnicu.

MARIJA: U kom smislu?

SEID: To se sad ne mogu sjetit, al mislim da bi oni mogli bit na tržnici. Suada i Senaid, mislim…

LUKA: Tržnica sad ne radi.

BORNA: Upravo zato bi mogla bit dobro skrovište.

GAVRO: Zašto bi se tamo skrivali? Da sam na njihovom mjestu, sjeo bi u BMW pa po plinu.

LUKA: Da, ali oni nisu pametni kao ti.

BORNA: Bembač je uočljiv. A oni ne mogu bit sigurni da ceste nisu blokirane.

MARIJA (odreže nakon što je razmislila): Idemo do tržnice.

SEID: Želim i ja s vama! Mogu pomoći. Imam muda pucati…

BORNA: To smo primijetili.

LUKA: A posebno je to primjetio Sead.

SEID: Mislim, pucam kad vidim da nema drugog rješenja. Istina, ponekad i pogriješim. Eto, s gospodinom Seadom očito sam pogriješio…

BORNA (pogleda truplo): Očito…

SEID: Zato sam sad visokomotiviran da ufatim one koji su me naveli na tu kardinalnu pogrešku. Da se barem donekle iskupim. Gospođo, dajte mi priliku, a ja vas neću iznevjerit.

MARIJA (nakon što ga je neko vrijeme proučavala): Dobro. Uzmi pištolj. Ideš s nama.

BORNA (nezadovoljan Marijinom odlukom, obraća se Seidu): Zapamti mi facu. Noćas sam na tvojoj strani. Gledaj da me ne upucaš.

SEID (zakopčava remen s pištoljem): Nemaš problema.

LUKA (Seidu): I nemoj mislit da te poslije nećemo razbit.

SEID: Možemo se poslije potuć, ja sam uvijek za akciju.


Na ekranu opet sportske rezultate prekida vijest: „Danas su u Afganistanu poginula četiri američka vojnika, a sedmorica su ranjena. Okolnosti njihovog stradavanja još se istražuju, no čini se da su poginuli u takozvanoj prijateljskoj vatri“.


BORNA (komentira vijest): Pobili se međusobno.

LUKA: Al su ti Ameri glupi, ne možeš vjerovat.

SEID: Pa e, to moraš zbilja bit ono totalni kreten da ubiješ svoga.

BORNA: Ti šuti. I pokušaj ne bit ono totalni kreten.

MARIJA: Vas trojica izađite van. Ti, Gavro, ostani.

GAVRO (nakon što su ostala trojica izašli iz Kladionice): Šta je sad?

MARIJA: Ti ostaješ ovdje.

GAVRO: Kako to misliš?!

MARIJA: Ne možemo Seada ostavit samog da leži.

GAVRO: O čem ti pričaš?!

MARIJA: Bio ti je šogor. Ostani uz njega dok mi obavimo ovo šta imamo za obavit.

GAVRO: Marija…

MARIJA: Tako sam odlučila.

GAVRO: Slušaj, to šta si mi starija sestra…

MARIJA: Može doć i policija. Ti ćeš se znat postavit. Ne mogu ostavit nikog drugog nego tebe. Ovo je krizna situacija. Moraš bit na mojoj strani.

GAVRO: Ja moram bit na tvojoj strani?! A jesi l ti ikad na mojoj strani?!

MARIJA: Uvijek sam na tvojoj strani.

GAVRO: Briga tebe za mene! Nalaziš te luđake, seljačine, Bosance koji te uz sve ostalo i varaju…

MARIJA: Sead je mrtav. Ti si živ. I želim da ostaneš živ. I da ne završiš na robiji.

GAVRO: Ja sam ti brat, a ne sin!

MARIJA: Noćas mi je ubijen muž…

GAVRO: Sead…

MARIJA: Bio mi je muž. Kakav-takav, bio mi je muž. Ne kažem da sam ga nešto posebno voljela, ali bio mi je muž. Razumiješ? Ja sam u ovom gradu neko. Ubila sam se da to postanem i sada to ne želim profućkat. Ako onoj ko je neko ubiju muža, ne može preko toga samo tako preć, ma kakav taj muž bio i ma šta radio. Znam ja da je on trčo za mladim curama, al bio mi je muž. I zato se moram osvetit. Ne zbog njega, nego zbog sebe.

GAVRO: Pa dobro, ja ću ti pomoć da se osvetiš.

MARIJA: Pomoć ćeš mi ako ostaneš ovdje. To mi je najveća pomoć.

GAVRO: Dečki ionako za mene misle da…

MARIJA: Pusti dečke. Oni tebe poštuju. I ja ću se potrudit da te uvijek poštuju.

GAVRO: Meni je četrdeset godina. Meni ne treba tvoja pomoć…

MARIJA: Meni treba tvoja pomoć. Uvijek mi je trebala. A noćas ćeš mi pomoć ako ostaneš ovdje.

GAVRO: Marija…

MARIJA: Znam šta radim. Ja ću sad ugasit svjetlo. Ključ će ostat s unutrašnje strane brave. Možda ne bi bilo loše da zaključaš kad odemo.

GAVRO: Marija…

MARIJA (priđe mu, strasno ga poljubi u usta): Ti si mi sve šta imam. Uvijek si bio sve šta imam.

GAVRO (splasnuo je njegov bunt): Marija…

MARIJA: Sasma je moguće da na tržnici neće bit bagre. Brzo ćemo se vratit. Ako dođe policija, znat ćeš šta ćeš i kako ćeš.


Marija izlazi i usput gasi svjetlo. Mrak.


DRUGI DIO


Maknuti su ekran i vrata Kladionice, pult su okrenuli, na drugoj su strani dva umivaonika.

Ispred jednog umivaonika stoji Suada. Mijenja svoj izgled uredne blagajnice u sliku i priliku bijesne rokerice. Pri tome koristi šminku te sprej kojim si maturanti i navijači mijenjaju boju kose. Uz to je na sebe navukla kožnu jaknu.

Iza nje stoji Senaid i pozorno prati njenu metamorfozu.


SENAID: Lijepa si.

SUADA: Ne seri.

SENAID: Oprosti…

SUADA: Šta da ti oprostim?

SENAID: To šta sam ti rekao da si ljepa.

SUADA: Šta ti opće oćeš?

SENAID: Za početak želim znati šta se događa.

SUADA: Šta ti to nije očito?

SENAID: Pa… baš i nije.

SUADA: Bježimo.

SENAID: Kamo?

SUADA: U Bosnu.

SENAID: Misliš da je to rješenje?

SUADA: To je jedino rješenje koje imamo.

SENAID: Naći će nas.

SUADA: Mene neće. Ako se dokopam Bosne.

SENAID: Radila si u Kladionici. Imaju tvoje podatke.

SUADA: Nemaju oni nikake podatke. Radila sam na crno. Ono, totalno na crno. Nisam sigurna da se iko opće sjeća mog prezimena.

SENAID: Ma dobro, radila si na crno, al nisu te samo tako mogli zaposlit. Pa ti si svaki dan radila s novcima.

SUADA: Sead je mislio da se neću usudit dirat pare.

SENAID: Znači, krivo te procijenio.

SUADA: Nije. Ja nisam lopov. Poštena sam cura.

SENAID: Mhm…

SUADA: Ove pare šta sam uzela… To je odšteta. Zato šta me Sead napao. Razbojnik stari! Smrdljivi! Ja sam poštena cura! Došla sam pošteno zarađivat za život. A ne natezat se sa starim jarcima.

SENAID: Naravno.

SUADA (pogleda ga): Šta s ti praviš pametan? Ti si došo opljačkat Kladionicu, je l da? I to s igračkom. Nisi imo pameti ni da pravi pištolj nabaviš.

SENAID: Više mi je falilo para, nego pameti. Pištolj košta. Mislim, pravi… A nisam baš imo ni hrabrosti.

SUADA: Znači, ne samo da si budala, nego si sirotinja i kukavica.

SENAID: Ukratko – da.

SUADA: A, kud sam se baš na tebe namjerla…

SENAID: Čini mi se da sam se više ja namjerio na tebe, nego na ti na mene.

SUADA: I to šta kažeš…Tebi je jasno da te u normalnim okolnostima ja ne bi tjela ni vidit, a kamoli… ne znam šta drugo…

SENAID: Jasno mi je.

SUADA: Al sad ti i ja moramo pobjeć skupa.

SENAID: Kako ćemo pobjeć?

SUADA: Spominjo si da imaš nekakog Jugića.

SENAID: Četreset pet.

SUADA: A?

SENAID: Imam Jugo 45.

SUADA: A di ti je?

SENAID: Parkiran je s druge strane tržnice.

SUADA: BMW-a ostavljamo tu i bježimo s tvojim Jugićem.

SENAID: U Bosnu, a? A kak ćemo uć u Bosnu?

SUADA: A kak si se ti mislio vratit nakon šta opljačkaš Kladionicu?

SENAID: Imao sam nekoliko opcija…

SUADA: Nekoliko opcija, a?! Reci, matere ti, iz kojeg si ti filma ispo?!

SENAID: Mala pljačka vlaka. Taj mi je omiljeni. To je hrvatski film, režiro ga je Dejan Šorak, ne znam jes l ga gledala…?

SUADA: Pa šta onda nisi išo pljačkat vlak? Šta s se navrzo na Kladionicu?!

SENAID: Da sam se navrzo na vlak, onaj bi te hajvan silovo.

SUADA: I ja bi ti sad trebala bit zahvalna, a?

SENAID: Ne, ne, nisam to tio reć… ovo je sve skupa bio… da tako kažem… splet okolnosti…

SUADA: Čudan si.

SENAID: Znam.

SUADA: Barem nemaš onaj… stav… koji meni ide na jetra…

SENAID: Barem to. A imam i Jugića. Istina, ne upali svaki put…

SUADA: Daj me nemoj trovat! Taj tvoj Jugić mora upalit!

SENAID: Onda će valjda upalit… Ako mora…

SUADA: Slušaj, to šta si čudan je jedno, a to šta mi nikako nisi jasan je drugo…

SENAID: Šta ti nije jasno?

SUADA: Do sada smo već zaključili da si sirotinja i kukavica.

SENAID: Jesmo.

SUADA: Pa šta s onda sad tako sav smiren?!

SENAID: To i mene malo čudi…

SUADA: To te čudi?! Majko moja…

SENAID: Nakon pucnjave sam bio ono totalno izbezumljen.

SUADA: Primjetla sam.

SENAID: Onda me to prošlo. Svatio sam šta se deslo.

SUADA: Svatio si da si zbriso s parama?

SENAID: Ne, nego da sam te spasio.

SUADA: Je l ovo skrivena kamera ili šta?!

SENAID: Nadam se da nije. Iskren sam s tobom ono… sto procenata…

SUADA (teško uzdahne): Ajd nastavi.

SENAID: Do sada u životu nisam napravio nešta čime bi se posebno ponosio. A evo, sada sam tebe spasio od crnog nasilja. Sad mi neće bit žao ako možebit zaglavim. Znat ću da je to s nekakom svrhom. Ne znam je l me razumiješ…

SUADA: Ne, al ipak pričaj dalje.

SENAID: Dok je stvarao ovaj svijet, Bog nije mislio na ljude ko šta sam ja. Ili ti. Ili svi one koje ti i ja poznajemo.

SUADA: A na kog je mislio, matere ti?

SENAID: Na hajvane! Dobro, neću govorit o tebi jer te dovoljno ne poznajem, govorit ću o sebi… Pametan sam, vrijedan, senzibilan… Šta me tako gledaš?

SUADA: Ništa, samo pričaj.

SENAID: Ma, zapravo, ne znam ti ja baš pametno pričat. Da znam, valjda sad ne bi bio tu di sam sad. Uglavnom, do prije pol sata život mi je bio u komi totalnoj…

SUADA: Drago mi je da ti je konačno krenulo.

SENAID: Povuko sam svoj potez.

SUADA: Išo si opljačkat Kladionicu?

SENAID: Da.

SUADA: Zašto baš ovu?

SENAID: Tako… Bez veze… Išo sam od grada do grada i ova mi se učinila prikladnom.

SENAID: Zato šta si za pultom vidio mene? Mislio sam da ćeš sa mnom lako?

SENAID: Ma ne! Tebe baš i nisam ono pravo pogledo. Nego, vidio sam da nema onog zaštitnog stakla. Zato mi se ova Kladionica učinila zgodnom.

SUADA: Znači, putovo si po Hrvatskoj dok nisi našo idealnu kladionicu.

SENAID: Nije morala bit baš kladionica, mogla je bit i mjenjačnica. Ili… šta ja znam… manja poslovnica neke manje banke. Al nije samo stvar u tome. Dok sam razgledavo, skupljo sam hrabrost.

SUADA: I onda si je baš ovdje skupio, a?

SENAID: Otprilike. Osim toga, ovdje sam baš osto totalno bez para. Doslovno. U džepu nemam ni centa. Da me sad poljubiš, ne bi ti imo čim platit!

SUADA: A ja ti izgledam ko cura koja naplaćuje poljupce?

SENAID: A ne, ne, nisam to tio reć! Tio sam reć da me totalna besparica navela na to da povučem potez. Kontaš? Ovo s plaćanjem poljupca sam lupio… ono… bez veze… Ne znam šta mi je bilo da to izgovorim…

SUADA: Šta se tiče zaštitnog stakla, ovi se ovdje nisu tjeli gnjavit ugradbom. Znaš zašto?

SENAID: Zašto?

SUADA: Zato šta su mislili da nikom neće past na pamet pljačkat je.

SENAID: Mhm…

SUADA: Kladionicu ti drže lokalni mafijaši. Ona im uglavnom služi za pranje novca. Je s ti vidio kolko smo para pokupili?

SENAID: Pa sad… nisam baš brojo… A ni u kune se baš ne razumijem…

SUADA: U torbi mi je užasno puno para!

SENAID: Blago nama.

SUADA: Misliš da je? Znaš šta će se desit ako te ulove?

SENAID: Zaglavit ću robiju.

SUADA: Neš ti zatvora ni vidit. Ovi će te živog oderat. Natjerat će te da pojedeš vlastita jaja.

SENAID: Pokušavaš me prestrašit?

SUADA: Pokušavam ti objasnit u šta s se uvalio.

SENAID: Onda moramo što prije zbrisat. Je s ti gotova s tim šminkanjem?

SUADA: Još malo. Dok bježimo, ne smijem izgledat ko luđakinja.

SENAID: Ne izgledaš ko luđakinja. Ljepa si.

SUADA: Dovoljno ljepa da zbog mene pojedeš vlastita jaja?

SENAID (ne trepnuvši): Da.

SUADA: Čudan si.

SENAID: Znam.

SUADA: Šta se tiče poljubaca koje si spomenuo…

SENAID: To sam reko onako…

SUADA: Ne naplaćujem ih.

SENAID: I to znam. Normalno…

SUADA: Poklanjam ih.


Suada priđe Senaidu pa ga poljubi u usta. On je u prvi mah zapanjen, ali ne odbija ponuđeno. Strastveni poljubac prekida zvuk automobila. Bjegunci se trgnu.


SUADA (šapne): Stižu potjere.

SENAID: Bježmo!

SUADA: Gdje s reko da ti je taj tvoj Jugić?

SENAID (osvrne se): S druge strane… Tamo… valjda…

SUADA: Valjda?! Nema valjda! Moraš bit siguran!

SENAID: Je, je, tamo je…

SUADA: Dobro, onda idemo.


Suada i Senaid bježe u smjeru u kojem je on pokazao. Djevojka zapazi da je na umivaoniku ostavila sprej za kosu i ukosnice. Zastane s namjerom da se vrati i pokupi ih, no onda shvati kako bi to bilo preopasno pa bježi za Senaidom.

Pet sekundi nakon njihovog bijega pojavljuju se Marija, Seid, Luka i Borna, svi imaju spremne pištolje.


LUKA: Ja ih ovdje ne vidim.

SEID: Moraju bit tu negdje.

BORNA: A šta ak je to bila varka?

SEID: Šta ak je bila varka?

BORNA: Pa to šta su Bembača tu parkirali.

LUKA: Misliš da su baš tolko lukavi?

SEID: Senaid je tržnicu spomenuo u Kladionici.

LUKA: Ak je ovo varka, onda je i ono.

SEID: Ne bi reko. Meni je Senaid u Kladionici djelovo ono… totalno izgubljeno. A mene je teško prevarit.

BORNA (pogleda ga kao kretena): Mda… To je svima jasno.

SEID: Mislim, dogodi se da me tu i tamo koja cura prevesla, al onak načelno dost dobro kužim ljude. Valjda zato šta sam po vokaciji pisac.


Dok oni razgovaraju, čuje se paljenje Jugića. Vozač (Senaid) ima očitih poteškoća. Luka pokazuje glavom u smjeru turiranja pa komentira.


LUKA: Ovome je akumulator u banani.

BORNA: Cijeli mu je auto u banani.

SEID: To je Jugić. Znam zvuk. Ja sam ga dolje vozio šest godina.


Jugić se konačno smiluje vozaču (Senaidu), čuje se kako odlazi. Seid komentira.


SEID: Na kraju uvjek upale. Nisu to loši auti.

BORNA: Ne, a? A koji su po tebi loši auti?


Dok njih trojica stoje nasred prostorije i razgovaraju, Marija njuška okolo. Odjednom obrati pozornost na sprej i ukosnice. Pažljivo ih promotri, a onda se obrati dečkima.


MARIJA: Bili su ovdje. I to nedavno. Možda prije minutu.

BORNA (prilazi joj skupa s ostalima): Kako znate?

MARIJA: Vidiš ovo? Ovdje je neka cura mijenjala boju kose. Mijenjala je izgled. A zašto bi to radla na tržnici? U usranom lavabou?

LUKA: Zato šta nema para za kozmetičara?

BORNA: Ovo su Suadine špangice.

MARIJA: I ja mislim da jesu.

SEID: Suada, a? A zašto mislite da je tu bila nedavno?

BORNA: Vidiš da je sve mokro. Evo, tu ima i svježe boje…

SEID: Pa da! Fakat ima logke! Vi ste, Marija, strašno pametna žena.

LUKA: Ljudi! Znam! Treba brzo otić do BMW-a!

BORNA: Zašto?

LUKA: Da nam ne pobjegnu! Dok mi tu pričamo šta ćemo i kak ćemo, oni bi se mogli odšuljat do BMW-a i zbrisat.

SEID: Da! Moramo pazit…


Marija koja i dalje pomno proučava prostor oko umivaonika nogom namjerno prevrne kantu za otpatke. U smeću su i ključevi BMW-a. Borna se sagne pa dohvati ključeve. Svi neko vrijeme zure u njih.


LUKA: A što ako je i to varka?

SEID: Kak to misliš?

LUKA: Možda su tu bacili ključeve da mislimo kako neće bježat BMW-om. A oni će spojit žice pa ga upalit bez ključeva.

SEID: Mhm… Ima logke.

MARIJA: Dajte vas dva kretena prestanite pričat gluposti. (osvrne se) Oni su tu negdje. Osjećam to.

BORNA: Idemo ih onda zgrabit.

MARIJA: I ti malo drži jezik za zubima.

BORNA: U redu.


Marija razmišlja, dečki šute i gledaju je.


MARIJA (donosi odluku): Pretražite tržnicu, nađite ih i zgrabite.

BORNA: U redu.

MARIJA: Želim da mi ih dovedete žive.

LUKA: U redu.

MARIJA: Ti šuti.

BORNA: Možda ne bi bilo loše da se razdvojimo. Lakše ćemo pretražit tržnicu.

MARIJA: I ti šuti.

BORNA: U redu.

MARIJA: Razdvojit ćete se. Na jednu stranu ide Borna, na drugu vas dva kretena.

LUKA: U redu.

MARIJA (Luki): Znam da to zvuči prosto nevjerojatno, ali Bosanac je još gluplji od tebe. Zato moraš pazit na njega.

LUKA: Pazit ću.

SEID: A ja vas neću iznevjerit. Strašno cijenim priliku koju mi pružate.

MARIJA: Ti samo šuti. I drži se Luke. I nemoj napravit još koju pizdariju.

SEID: Neću. Pazit ću.

MARIJA: Vas dva odite tamo. Obiđite mesnice i ribarnice. A ti, Borna, provjeri kat.

BORNA: U redu.

MARIJA: Ajde sad. I pamet u glavu.

LUKA: Pamet u glavu.

MARIJA: Ti šuti!


Dečki odlaze. Marija iz džepa vadi pljosku. Otpije dugi gutljaj da se malo smiri. Zvoni joj mobitel. Pogleda ekran, nije oduševljena onim što vidi, ali se ipak javi.


MARIJA: Reci, Gavro…  Ovdje je sve u redu, locirali smo kuje, dečki su ih krenuli pokupit… Ma da, to je to, sve je pod kontrolom… Policiju prepusti meni, znaš da ja znam šta ću i kako ću s njima… Ma nije ovo ništa šta ja već nisam prošla… Dobro, Sead je zaglavio, događa se to, bože moj, al život ide dalje… Samo se ti opusti…


Vlasnica Kladionice prekida razgovor. Kratko se osvrne, a onda otpije novi dugi gutljaj iz pljoske. Alkohol je ne smiruje, dapače, čini je još nervoznijom. Prilazi umivaoniku, udara glavom o zid pulta. Očito je na rubu živčanog sloma. Hoda po pozornici kao lavica u kavezu. Opet pije, a onda praznu pljosku baci što dalje može.

Vraća se Borna. Marijini ga nagli pokreti navedu da podigne pištolj.

U slijedećem se trenutku s druge strane pozornice vraćaju Seid i Luka. Nervozni Borna okreće pištolj prema njima, a još nervozniji Seid upuca ga s tri hica.

Neko vrijeme svi zure u mrtvog Bornu.

Nakon ovog ubojstva Marija je pukla totalno, sva je energija istekla iz nje, ponaša se kao marioneta kojoj je netko prerezao konce.


LUKA: Ubio si mi prijatelja, idiote bosanski!

SEID: Oprosti, nisam tio…

LUKA: Nisi tio?!!!

SEID: Prepo me…

LUKA: Idiote!!!


Luka u Seida isprazni okvir pištolja, nakon čega je Seid mrtav da mrtviji ne može bit.

Tišina nakon zaglušujućih detonacija.

Slomljena Marija i dalje se ponaša poput zombija.


LUKA (Mariji koja zuri u mrtvog Seida): Ubio mi je prijatelja.

MARIJA: Znam. Vidjela sam.

LUKA: Bilo je to jače od mene.

MARIJA: Razumijem.

LUKA: Je l se ljutiš na mene?

MARIJA: Ne.

LUKA: Žao mi je.

MARIJA: Znam. I meni je.

LUKA: Šta ćemo sad?

MARIJA: Sad moramo zvat policiju.

LUKA: Misliš?

MARIJA: Aha.

LUKA: Oćeš to ti?

MARIJA (bezvoljno slegne ramenima i dalje zureći u mrtvace): Nema ko drugi.

LUKA: Oprosti.

MARIJA: U redu je.

LUKA (nakon što neko vrijeme zuri u mrtvog Bornu): Nije u redu. Bio mi je najbolji prijatelj. Jedini prijatelj. Jedini koji me razumio.

MARIJA: Ne znam šta bih ti rekla.

LUKA: Nemaš mi šta reć.


Luka priđe mrtvom Borni, uzme njegov pištolj, provjeri je li metak u cijevi, a onda si cijev gurne u usta i opali.

Marija je sve to nepomično promatrala, trzne se tek na detonaciju pucnja.

Svjetla se gase, mrak.


EPILOG

Kladionica, scena je kao i u prvom djelu, pult je pult, na zidu je ekran.

Gavro prostor Kladionice premjerava nervoznim koracima. Više skandira nego što pjeva tekst pjesme Picksiebnera.


GAVRO:
Selavi, selavi,

Lagano se ćelavi.

Selavi, selavi,

Zapjevali momci svi.

Stari momci, starog kova,

Ispali iz vremeplova…


Pojavljuje se Marija. Gavro smjesta prestaje s pjevušenjem, hitro joj otvara vrata. Marija ulazi, hoda potpuno bezvoljno. Gavro je promotri.


GAVRO: Katastrofa, a?

MARIJA: Bosanac je ubio Bornu, Bosanca je ubio Luka, a onda je presudio i sebi.

GAVRO (nakon kraćeg razmišljanja): Ubio se?

MARIJA: Da.

GAVRO: Mhm… pobili su se dok su po tržnici tražili bjegunce?

MARIJA: Da. Dobro je da nisi bio tamo.

GAVRO: Možda se ne bi pobili da sam bio tamo.

MARIJA: Bi. Sve je to… izmaklo kontroli.

GAVRO: Tvojoj kontroli.

MARIJA: Da, mojoj kontroli. Prestara sam. Odavno sam prestara. Ne mogu više kontrolirat mlade dečke.

GAVRO: Očekuješ da te sažalijevam?

MARIJA: Ne! Od tebe ništa ne očekujem. Samo sam ti došla reć šta se dogodilo. Brat si mi. Mislila sam da je to red.

GAVRO: Jesi li zvala policiju?

MARIJA: Nisam još.

GAVRO: Nisi još? (pogleda mrtvog Seada) Ovo je sranje neviđeno. Je l ti jasno da je ovo sranje neviđeno?

MARIJA (slijedi njegov pogled): Jasno mi je.

GAVRO: I šta u tom smislu misliš poduzet?

MARIJA: Poduzet ću šta treba. Samo mi daj minutu da se priberem. Samo minutu.


Sestra i brat zure u leš. Nepomični su.

Na pozornici se pojavljuju ustrijeljeni likovi, Sead, Borna, Seid i Luka. Svi na sebi imaju svježe rane od kojih su umrli.


SEAD (zuri u svoje bivše tijelo): Bio sam zgodan za života.

LUKA: Izgledo si ko stari razbojnik.

SEAD: Žene su me voljele.

BORNA: Da. Pa si ih moro silovat.

SEAD: Nikog ja nisam silovo!

BORNA: Al si pokušo.

SEID: Dajte se, ljudi, nemojte bavit glupostima. Mrtvi smo.

LUKA: Mrtvi smo zbog starog razbojnika.

SEID: Ti si sam sebi propuco glavu.

LUKA: To je bilo u afektu.

BORNA: Nismo umrli uzalud.

LUKA: Kako to misliš?

BORNA: Doslovno. Suada i Senaid prešli su granicu.

LUKA: Kaku granicu?

BORNA: S Bosnom. Spasili su se.

SEAD: Od čega su se spasili, matere ti?

BORNA: Od nas i nama sličnih.

SEAD: Ti to nas sad zajebavaš?

BORNA: Ajd se nemoj pjenit. Mrtvi smo.

SEAD: Pa šta?

BORNA: Pa… sad vrijede nova pravila…

SEAD: Ma kaka nova pravila! Ja ni za čim ne žalim! Ovaj me majmun upuco…

BORNA: I mene je upuco…

SEAD: Eto vidiš. Isti smo. Šta onda filozofiraš?

BORNA: Mi za života nismo bili isti. Ti si bio Marijin muž, a ja sam bio njen kao najamnik. S tim da me nije bog-zna-kako plaćala…

SEID: Pa vi niste normalni! Matere mi, niste normalni!

LUKA: Je l tvoja mater već zna da si mrtav?

SEID: Šta mi ti sad sipaš sol u živu ranu?! Em si me ubio, em mi sipaš sol u živu ranu!

LUKA: Ti si ubio Bornu.

SEID: To je bilo slučajno. Nisam htio. Oprosti, Borna, nisam htio…

BORNA: Ljudi, dajte se malo skocajte, mi smo mrtvi…

SEAD: Daj se ti malo skockaj! Šta ima veze ako smo mrtvi?

BORNA: Ima veze! Sad smo još tu… U ovom nekakom… šta ja znam… limbu…

LUKA: Šta je limb?

BORNA: To ti je kao nekako čistilište. Prostor između Raja i Pakla. Odlučuje se di ćemo, sve prema zaslugama…

SEAD: Ma ko to odlučuje?!

BORNA: Ne bih ja na tvom mjestu bio tak bahat…

LUKA: meni je osobno žao šta sam se ponio tako kako sam se ponio. Bosanac, žao mi je šta sam te ubio…

SEID: Nema veze. Bio je to… da tako kažem… splet nesretnih okolnosti…

LUKA: Opraštaš mi?

SEID: Opraštam ti. A ti meni oprosti šta sam ti ubio prijatelja.

LUKA: Bornu, a? Eto, i ja tebi opraštam.

SEID: Pa… hvala ti…

LUKA: Nema na čemu…

SEAD: Ja nikom ništa ne opraštam! Svi mi idete na kurac!

LUKA: Nije ti dobar taj tvoj stav.

SEAD: Jebe mi se! Ja sam taki kaki sam!


Odjednom počne puhati jak vjetar koji otpuše Seada. Ostali mrtvaci s velikim zanimanjem i savršeno pasivno isprate pogledom njegov nestanak, dok živi, Marija i Gavro, uopće ne zapaze što se događa.


LUKA: Jebote… ode Sead…

SEID: Nemoj psovat.

LUKA: Imaš pravo! Ne smijem psovat. (pogleda gore) Bože, oprosti mi zbog ove psovke…

SEID (Borni): A, kažeš, oni… mladić i djevojka… Suada i Senaid… prešli su granicu, a?

BORNA: Jesu, u Bosni su… Na sigurnom su. Mislim da se među njima dogodila ljubavna priča. Iako mi baš i nisu djelovali kao nekakav… par…

SEID (nastoji zvučati iskreno): Pa baš mi je drago…

LUKA: Realno govoreći, zajebano je bit mrtav. Moraš strašno pazit šta govoriš.

SEID: Ti šuti!

LUKA: Šta ti meni imaš govorit da šutim?!

SEID: Oš završit ko Sead?

LUKA: Neću.

SEID: Onda pamet u glavu!


Na velikom ekranu opet vijesti prekidaju sportske rezultate: „Počinje suđenje direktoru i predsjedniku uprave Žirostroja. Državno ih odvjetništvo tereti da su državni proračun oštetili za deset milijuna kuna. Ukoliko im se dokaže krivnja, mogli bi biti osuđeni i na po godinu dana zatvora.“ Zatim opet idu sportski rezultati.

Mrtvaci su pozorno poslušali vijest, za razliku od brata i sestre koji depresivno zure pred sebe; mrtvace ionako ne mogu vidjeti, a vijesti ih ne zanimaju.


SEID (komentira vijest): A, budala, šta im je to trebalo?

LUKA: Kome šta je to trebalo? Državnom odvjetništvu?
SEID: Ma ne, nego ovima šta su krali. Ko da i bez tog nisu imali dovoljno para.

BORNA: Ko smo mi da im sudimo?

SEID: Mi sad imamo solidno životno iskustvo.

BORNA (nasmije se): Najblaže rečeno.

SEID: Ej, da mi je sad život i pamet ova. Al bi znao uživat.

LUKA (glavom pokaže brata i sestru): Ovi mi baš ne djeluju ko da uživaju.

BORNA (slegne ramenima): Marija bi lako mogla zaglavit robiju, a Gavro više nikad neće bit faca u ovom gradu. Ni igdje drugdje, čini mi se.

LUKA: Preveslalo ih ono dvoje gubitnika.

SEID (gleda brata i sestru): Znam da bih sad trebo bit ono… naglašeno osjećajan, al nekako ih ne uspijevam žalit.

LUKA: Ni ja.

BERO: Zapravo bi oni trebali žalit nas.

SEID: Pa ja. Točno.


Onda Borna ugura šake u džepove hlača pa napusti pozornicu. Ostala ga dvojica slijede.

Marija gleda otprilike za njima.


MARIJA: Ko da je prošla nekaka studen…

GAVRO: Ko dah smrti, a?

MARIJA: Da, tako nešto.

GAVRO (glavom pokaže mrtvaca): Smrt nije prošla. Tu je.

MARIJA (teško uzdahne): Da, u pravu si… Smrt je tu.


KRAJ



Facebook! TwitThis