Nakon što mu je vlasnik kladionice Boro Bronca uplatio listić (tiket),ne bi li ga se riješio, sedamnaestogodišnjak Dino napokon dobije maksimalan zgoditak na kladionici, ali ne može ga podići, jer je maloljetan. Preko oglasa traži punoljetnu osobu od povjerenja koja će mu podići novac, a pomaže mu vršnjakinja Kika. Na taj način, preko oglasa i "intervjua za posao", upoznaju plejadu likova kojima je novac prijeko potreban, ali na tragu im je Boro Bronca koji se želi dočepati dobitničkog listića. Na tragu svima njima je policajac Osib Pravedni koji također želi svoj dio kolača.
„Bolje biti bogat i sretan“ je priča o životu i odrastanju u korumpiranom društvu u kojem egzistencija običnih ljudi često ovisi o poznanstvu ili slučaju - dakle o pukoj sreći. Kada rad nije dovoljan za pristojan život, ne postoji povjerenje u elite te ljudi prestanu vjerovati da se može uspjeti radom ili znanjem, oni odlaze ili se kockaju i maštaju o dobitku na velikom ruletu.
No, što bi uistinu uradio jedan sedamnaestogodišnjak da dobije maksimalan iznos na kladionici? Što bi sve kupio, bi li ga to učinilo ludo sretnim i postoji li uistinu išta što nam je važnije od novca?
Je li sreća u bogatom roditelju, dobitku na lotu, u ljubavi ili karijeri ili je ona osjećaj radosti i životnog zadovoljstva dostupan tek nekima bez obzira na imanje i status, neka su od pitanja koja su i vječna i promjenjiva kao i odgovori na njih.
Ovo je priča iz kvarta o dvoje sedamnaestogodišnjaka koji pravedniji svijet i pošteniju sreću sanjaju i traže u vremenu koje je današnje, među nama.



GODINA PROIZVODNJE:  2018.


BROJ MUŠKIH LIKOVA: 4 (17, 35, 50, neodređeno)


BROJ ŽENSKIH LIKOVA:   4 (17, 32, 60, 70)


MJESTO RADNJE: radnja se odvija u kladionici i napuštenom stanu u istoj ulici 


AUTORSKA PRAVA: sva prava pridržana



dodatne napomene vezane uz dramu: Drama je premijerno izvedena 2018. u Gradskom kazalištu mladih u Splitu.



Lica:

DINO – 17 godina

KIKA – 17 godina

BORO BRONCA – vlasnik kladionice, 35 godina

BEPA – Dinova baba, oko 70 godina, dobrodržeća

SILVANA – radnica u kladionici, 32 godine

OSIB PRAVEDNI – policajac, 50 godina

JELKA – nezaposlena spremačica,  62  godine

IMAŠ KUNU – džanki





U mirnoj smo, ne osobito prometnoj ulici u jednom splitskom kvartu.

U ovoj ulici se, između ostalog, nalazi kladionica i jedan napušteni stan u kojima se odigrava naša priča. Tu je i kontejner, autobusna stanica s klupom te reklamni pano koji naizmjenično prikazuje reklamu za kladionicu i fotografiju iz neke egzotične zemlje, sliku tropske plaže.


1.KLADARA

Večer je. Kladionica pred zatvaranje. Jelka posprema, čisti.

SILVANA (tipka po mobitelu):

Sve ti ovisi o stavu. Prijateljska distanca, a nulta tolerancija na bezobrazluk. Ako radiš u kladionici moraš se postavit,  Jelka. Najgori su balavci, maloljetnici, ne moš se obranit, a navuku ti policiju na vrat.

JELKA

Djeca ko djeca. Djeca traže sreću.

Ja sam o sreći prestala sanjati ihihi, otkad. Sad mi je lakše, bez toga.

Ali uvijek sam se nadala. I danas se malo nadam…

SILVANA

Silvana tebi kaže da je bolje bez nade.

Čemu ću se ja nadat kad mi je fažol pa krivo  čin san iz matere ispala.

Vuci dok ne krepaš tovare i ne misli previše.

JELKA

Drugačije je kad si mlada, draga moja Silvana. Mladi ljudi žive kao besmrtnici. Kao da je vječnost pred njima i to je, ako mene pitate, ono najljepše.

SILVANA

Prije osamnajste ni papkom u kladaru! Koji će ti lova sa sedamnajst godina, aj reci? Može te samo upropastit.

Kad imaš sedamnajst imaš sve šta ti triba, osim pameti da to skužiš. Kasnije ti lova i triba da kupiš sve ono šta si imala ili ima sa sedamnajst: lipotu, mladost, slobodu, seks, prijatelje, svo vrime svita i prirodne ljepote…

IMAŠ KUNU (sluša na dovratku dok Silvana ne završi):

E, imaš kunu?

SILVANA

Pali motore, prijatelju! Čuješ?

IMAŠ KUNU (se povuče):

Ala ove…

JELKA

Uzalud ja ovo čistim kad stalno smrdi.

SILVANA

Možeš ti Jelka oprat pod, ali ne možeš grad.

JELKA (gleda turistički prospekt):

Uživam ovo gledati. Mogla bih to raditi cijeli dan, do sutra. Kao da sam tamo. U San Franciscu.

SILVANA

Nije ti to, Jelka, San Francisko, San Francisco je, kolko ja znam, grad u Kaliforniji.

JELKA

Znam da je grad, al meni je to tako bilo u glavi otkad sam mala bila. San Francisco, San Diego…Valjda zbog riječi san. Svaki san je svet.

SILVANA

Možda su Kanari, Havaji, ako mene pitaš mogu bit i Duće.

(Ulazi Boro Bronca.)

SILVANA

O, Boro. Dobra večer!

BORO BRONCA

Dobra večer, dame.

SILVANA

Okle si ti to doša? Iz zatvora?

BORO

To šta san ja bia – kratko – u zatvoru ništa ne znači, je li tako Jelka?!

JELKA

Neman pojma, gospodine Boro. Nikada nisam bila u zatvoru.

BORO BRONCA

Danas ne možeš bit ništa bitno ako se prije nisi kalija u zatvoru. Ako nisi prije, a onda, ćeš pajdo kasnije.

Od nule san starta, a vidi di san stiga.

Evo i Jelku san zaposlija da ne mora skupljat boce.

JELKA

Idem pomesti ispred vrata pa sam gotova.

SILVANA (tiše):

Ali Jelka možda skuplja boce, samo ti to ne znaš. Jebate Boro, ne može se živit od tvojih sto eura misečno. To je tebi dnevno za gorivo.

BORO BRONCA

Ajde bogati, šta joj fali, vidi je kako je obučena, ka voditeljica.

SILVANA

Ajde, malo demode. Demodirano.

Ali pametna je.

BORO BRONCA

Kad je tako pametna di su joj pare?!

SILVANA

Koliko ljudi je tako propalo skupa s firmama, al ne bi i moja mater da nije mene.

Aj, Boro, majke ti, bar ti znaš da to u nas nema veze s pameću. Nekad pamet i smeta.

A di je tebi stil, a pun ka brod?!

BORO BRONCA

Pa dobar sam, vidi…malo smo pretjerali sinoć.

Vidiš, da Jelka ima dicu ka tvoja mater, oni bi je uzdržavali, iako ne moš bit siguran u ništa danas.

Ja ću se oženit za par godina, u četrdesetoj i imat ću dvoje troje dice.

Ćer ću razmazit da bude ćakina princeza, a sin tatin kraljina.

SILVANA

Je, oćeš – sjebat dvi tri različite žene, a nijednoj nećeš plaćat alimentaciju. Dica te neće pozdravljat na ulici.

BORO BRONCA

Volin kad imaš stav, Siki.

IMAŠ KUNU: Anny Roney iz Ontarija osvojila je 1991. pet milijuna dolara na lotu, ali nije kazala svome mužu kako je odlučila potrošiti novac. Kada je njezin suprug, ginekolog, doznao da je Anny dala dva milijuna dolara od dobitka djetetu kojeg je u tajnosti imala s drugim muškarcem, otrovao ju je tabletama protiv bolova. Suprug je proglašen krivim za ubojstvo, a navodno je ženinu obitelj zamolio da plate za njezin pogreb.

BORO

Aj, izlazi!

(Silvani) Znaš šta mene zanima?! Je li ti opet bia Dino?

SILVANA

Dino je ovdi svaki dan, Boro. Navuć'e nam Osiba Pravednog na kičmu, a onda lagano ide legalni reket.

BORO BRONCA

Odma me zvrcni ako se pojavi.

SILVANA (ne diže glavu s mobitela, po kojem cijelo vrijeme surfa):

Evo ti ga. Pa mu reci.

DINO

Dobra veče, gospođo Jelka. Jeste se umorili?

JELKA

Dobra večer, Dino. Evo, nema smisla mesti, diglo je jugo.

Ja metem i metem, a smeća sve više.

DINO (Bori):

Ćao maci.

SILVANA

Boro, mali je glup, ali ipak.

BORO BRONCA

Jeba me bog Dino ako si ti normalan! Šta smo se dogovorili?!

DINO

Alo prika, ček e. Nemoj odma nasilje, ka.

Tolerancija! Ovo ono.

BORO BRONCA

Ma šta tolerancija, pička li ti materina! Krvi ću ti se napit na slamkicu!

DINO

Alo, nemoj mi spominjat pokojnu mater.

BORO BRONCA

Ubit ću boga i gospu i pokojnu mater u tebi.

DINO

Boro, Boro, legendo sa Kmana, kalmaj.

Boro, molin te, poslušaj me još ovi put i neš me više nikad vidit. Svega mi.

SILVANA (popravlja šminku):

Budete li se derali i tukli obadva ću vas izbacit, tirate normalne klijente.

DINO

Ludilo su ti klijenti.

BORO BRONCA

Alo balavac, začepi kad govoriš s damom.

DINO

Začepi kad govoriš? Ček, kako to misliš začepi kad govoriš?!

Nisan zna da kuvaš Silvanu! Je li ona vlasnik ove kladare ili ti?!

SILVANA

Dino, otkači više. Zvat ću ti babu.

DINO

Nemoj babu, pliz!

Šta se ova miša?! Šta se ti koji kurac mišaš, tuko! Znaš li koliko san novaca ovdi ostavia?!

SILVANA

Tuka te odgojila. Zatvaramo. Devet je.

DINO

Devet manje pet je.

BORO BRONCA

Ispričaj se dami.

DINO

Ispričavan! Silvana, ispričavan se! Silvana! Nisi tuka! Boro, mogu li ti reć, mogu li te zamolit?! Zadnji put. Svegami.

Kunen se, neš me više vidit ili me slobodno ubij.

BORO BRONCA

Ne! A ubit ću te svakako ako se pojaviš!

SILVANA

Imaš minut, mali! Neka reče i goni! Boro, aj neka reče! Ispriča se je.

DINO

Nasamo.

SILVANA

A dobro. Ja ionako iden.

(Ode.)

BORO BRONCA

Ej, čekaj me. Silvana! Pribacit ću te doma.

Idiot me sjeba.

DINO

Pobigla nevista. Brokvala te!

Oću da mi ti Boro kupiš tiket. Ti, jer ja ne mogu nigdi u gradu, svi znaju za moj slučaj! Je l može, care?

BORO BRONCA

Imaš li ti ponosa, sinko?! Šugo šugava.

DINO

Kojega ponosa?! Šta ti briješ, ja neman ni sedamnaest godina. Tiket - toliko. I onda ću nestat. Još jedna šansa. Jedan tiket.

BORO BRONCA

Majko luđaka. On misli dobit. Koliko si do sad dobia?

Sto kuna?!

DINO

Sto pedeset kuna san u plusu. Sve skupa.

BORO BRONCA

Bome. Jesi u to uračuna ovi poslovni prostor šta mi je tvoja baba dala džaba?

(Smije se.)

Pa evo ti jebeni tiket. Evo ti ih tri. Ispuni odma, evo penkala.

DINO (brzo piše):

Već znan brojeve. Evo, ispunia!

BORO

I da te ne vidin ovdi. Crta. Pali.

DINO

Fala, Boro!  Op-op! Fala! Lave!

(Odlazi.)

BORO

Jelka, možeš ti pogasit ova svitla prije nego šta odeš.

JELKA

Mogu gospodine Boro, nema problema. Laku noć.

IMAŠ KUNU

Eva Adamovič  je ’80.-ih godina prošlog stoljeća imala nevjerojatnu sreću – dvaput je dobila na lotu. Jednom 1985., a drugi put 1986. Osvojila je tako 5,4 milijuna dolara, ali je sve prokockala. Danas živi u prikolici.

BORO

Šta san tebi, Imaš kunu, reka?!

(omotava ruke oko sebe)

Lipo je zapuvalo.


2. OGLAS

Ulicom prolazi djevojka, možda na rolama, ima slušalice na ušima. Ona dijeli oglase po kvartu/publici.

IMAŠ KUNU

Lipoto, skoro si me zgazila. Ne mogu virovat šta se ovo dešava, ljudi su ka muve bez glave…

KIKA

Aj, aj pali.

(Produži.)

IMAŠ KUNU

E, a je l' imaš kunu…

(Čita oglas s papira, baca ga u kantu): Pizdarija!

(Nakon nekoliko koraka, vraća se po papirić):

Traži se… punoljetna osoba… od povjerenja… radi… novčane transakcije.

Za više informacija… nazovi... Novčana nagrada – zagarantirana.

Traži se punoljetna osoba od povjerenja radi novčane transakcije.

Za više informacija nazovi. Novčana nagrada – zagarantirana.

Traži se punoljetna osoba…

Pa to san ja!

3.  KIKA

DINO

Kika, ti misliš da neće niko doć?

KIKA

U ovi stan?! Neće, nema šanse. Pa jesi reka da je ovo stan nogometaša koji je otiša u Srbiju.

DINO

Ti misliš da će neko doć?

KIKA

Jesi ti šta pija, sine? Sad sam ti rekla.

DINO

Ne to. Nego ovi ljudi za oglas, ka. Nemamo baš previše vrimena.

KIKA

Imamo još vrimena. Naravski da će doć. Dino, zvalo ih je maksimalno. Ali samo nekoliko ozbiljnih je dobilo adresu od mene…

DINO

Al nije bilo bolje da smo ovo prošerali po internetu, a ne lipili na bandere i po portunima ka u dvadesetom stoljeću.

KIKA

A kako, biseru, pa da nas skuže. Ovako nam ne mogu uć u trag! Možemo mi njih držat pod kontrolom, a ne oni nas.

DINO

Možda je cili plan malo glup.

KIKA

A možda si ti malo…Plan je predobar. Samo nabij tu kapuljaču i slušaj mene. E.

DINO

Tebe?! Šala, Kika, šala. Tija san ti reć fala ti šta mi pomažeš. Šta si mozak ove novčane transakcije!

KIKA

Pa kad dobijen deset posto… Ne pomažen ja tebi, nego sebi.

DINO

Ee. Deset posto od oko 700 tisuća jee, je 70 ili 7 tisuća. Triba bi mi digitron. Priračuna san se.

KIKA

Ovo je sve. Jesi ti picava matematiku, sine?!

DINO

Šta sad. Normalno da znan, je znan, ne ceri se, triba mi malo koncentracije, znaš da san pod streson, šta zajebavaš.

KIKA

Briga se mene. Iz tvog je džepa.

DINO (vadi iz džepa tikete, pravi papirne avione):

Pa briga se i mene. Iz mog je džepa. Eto, a ti sad misli šta to znači. Jesu mi dobri avioni?

Boli te kiki, Kika, biće postotak za okrenit turu.

KIKA

Naša si me. Baš ti ja okrećen ture.

DINO

Biće za frizure. Stvarno za šta ti ono skupljaš po internetu? Za pase?

KIKA

Azil za pase.

DINO

To je baš lipo, ali jebate di ti živiš.

KIKA

Živin kraj azila za pase. Zato i znam kako im je.

DINO

Tija san reć da nema u ovom šupku azila ni za ljude, a kamoli za pase, nema veze…

(Zvono na vratima.)

KIKA

Jebate led, zvoni!

DINO

Zvoni! Jebate.

(Dino se sakrije.)


4. BEPA

(Bepa ulazi.)

BEBA

A šta puše, a šta puše, jeste ovo vidili!? Šta će ovo reć da jugo u ovo doba godine puše evo sedan dana zaredon.

KIKA (u ulozi tajnice):

Dobar dan, izvolite, sidite. Kako vam je ime?

BEPA

Bepa, Pepica me zovu. Bila san u blizini na sprovodu pa san vidila oglas. Je, oglas san vidila, pa san pinku kuriozna.

A ti, dušo, ne znan te, čigova si ti? Živiš li ovod blizu?

KIKA

Nisam u vašemu kvartu, drugi dio grada. Ali ne smin vam više ništa reć, jer ću vas u protivnom morat ubit!

BEPA

Molin?! Šta si rekla, dušo…

KIKA

Ma šalim se. Okeeej, Be-pa. Odgovrićete na nekoliko laganih pitanja. Jeste li punoljetni?

BEPA

Je. Jesan.

KIKA

Jeste li krivično gonjeni? Dobro, to nije toliko važno…

BEPA

Ma nisam ja, jooj šta me pita. Ne razumin, o čemu se radi?

KIKA

Čekajte, gospođo Bepa. Sad ja pitam.

BEPA

Slušajte niman ja bidna vrimena, moram do zubara, pa ako…

KIKA

Sidite, sidite tren. Radi se ozbiljnom, poštenom i dobro plaćenom poslu. Pristojno ćete zaradit u samo po ure.

Moja stranka mora razmotrit jese li vi dobar kandidat za to. Može li se u vas imat povjerenja. To je sve.

BEPA

Ja sam poštena osoba, dvadeset godina sam radila u portirnici u školi. Ali kakav je to posa di se u po ure može pristojno zaraditi?

KIKA

A šta vas dovodi k nama?

BEPA

Očaj!

KIKA

Da čujem…

BEPA

Niman za zube. Ne za porculanske, za običnu dentjeru.

KIKA

Šta vam se dogodilo sa zubima?

BEPA

Kako?! Istrunili.

KIKA

A preko socijalnog? Može li se?

BEPA

Jeftin materijal. Ne možeš danas ništa preko socijalnog, dušo moja, osim umrit.

KIKA

Pa ne izgledate mi ka sirota.

BEPA

Fala lipa. Ja i nisam sirota. Imala sam i svoj frizeraj.

KIKA

Šta je bilo sa portirnicom u školi?

BEPA

Ja san radila u frizeraju i odgajala sina, pa unuka. Znate li kolika je moja mirovina?

KIKA

Mala?!

BEPA

Mizerna.

KIKA

Šta je bilo s frizerskim salonom, onda?

BEPA

Sve je to otišlo u onu stvar, da prostite… Unuk i ja živemo od moje mirovine. On ima samo mene.

KIKA

U redu je gospođo Bepa, to  je sve, javit ću vam se na vaš kontakt…Slobodni ste!

BEPA

Gren ja za poslon, ćerce, ala. Adio!

(Bepa izlazi.)

KIKA

Boog!

DINO

Laže baba!

KIKA

Šta je s tobom? Zar ti nije malo ža stare žene koja nema za život i uzdržava konja unuka?

DINO

Ma šta ti je, ta je sve proćerdala. Prodavala je sobu po sobu u kući dok sve nije prodala…

KIKA

Dino! Ti si gad!

DINO

To nije obična baba, to je moja baba. Ja san taj unuk!

Raskućila me i prodala cilu imovinu da bi održala svoj životni standard. A taj ti je standard živit ka kraljica, a ne radit. Jesi čula kako je izmislila da je u školi radila, a i taj frizerski, bolje da ne znaš: tamo su uglavnom druge žene radile za nju i krale je, sve dok joj Boro Bronca zbog dugova nije uzea prostor i pritvoria ga u kladionicu.

KIKA

Pa baš od svih baba u Splitu da naleti tvoja… Isto si gad! Zašto SVOJOJ babi ne središ zube?

DINO

Zato da ne grize! Ne razumiš… Uostalom, ko je reka da neću, iako ne bi triba!

KIKA

Ja mislin da bi triba. I ne pizdi.

DINO

Ako želim mogu joj dat napravit sve zlatne. S brilijantom na jedinici.

KIKA

Šta ćeš uopće s tim parama?

DINO

Ne znam još. Nisam zastvarno nikad ni zamišlja šta bi moga da imam toliko para.

Ka prvo, naravski, jedan top tulum kaki se ne panti. Onda ću napustit školu  i pokrenit neki biznis.

KIKA

Klasičan kreten.

DINO

A šta bi ti hipserice da upadneš u ovaku lovu. Potrošila na robicu, ganđu i društvo za zaštitu životinja…

KIKA

Nikad ne znaš. Možda te još i nagovorim da digneš svu lovu i da pobjegnemo na kraj svita.

DINO

Nagovori me.

KIKA

Ali on će napustit školu i pokrenit biznis… Balkanski luzer.

DINO

Razmažena vriština. Samo da znaš, ja nikad u životu nisan dobia ništa na poklon!

Odrasta san bez staraca.

A ti – sve šta imaš kupili su ti starci, sto nasto.

KIKA

I tebi je sve dala baba. U čemu je razlika?!

DINO

Razlika je u… Razlika je u…Ma nećemo se svađat.

Razlika je šta si ti u životu imala više sriće.

KIKA

Reče osoba koja je dobila maksimalan iznos na kladionici.


6. SILVANA

SILVANA

Kuc, kuc, zdravo, jesam li na pravome mistu?

Za ovi oglas u vezi novčanih transakcija, jesam li dobro došla?

KIKA

Jeste, sa mnom ste razgovarali. Ja sam Kika.

SILVANA

Silvana, drago mi je. (Popravlja kosu.) Cilu me ispuvalo. Oće li ovo ikad stat?!

KIKA

Okej, Silvana. Sidite!

Jeste punoljetni?

SILVANA

Jesam, a ti?! Djelovala si mi ozbiljnije preko mobitela. Mogu zapalit?

KIKA

Izvolte.

SILVANA

I? Šta sad?

KIKA

Pa evo, vi meni date neke podatke, kažete zašto vam trebaju novci i moja stranka će na osnovu toga procijenit jeste li pouzdan kandidat za jednu novčanu transakciju.

SILVANA

Stranka?

KIKA

Klijent.

SILVANA

Ti si završila pravo u vrtiću?

KIKA

Nisam ja... Ma slušajte gospođo, ne mogu se sad zafrkavat. Oš neš Bangladeš. Mi samo hoćemo znat jeste vi neka lopovica, ovisnica, šta znam, prevarantica ili normalna žena.

SILVANA

Normalna.

A tko će se normalan javit na ovi oglas, mala?

KIKA

Svako kome triba?!

SILVANA

Svima triba, ali neće će se javit. Samo naivci i očajnici i neki probisvijeti, oni će se javit. Ti tvoji normalni, dušo draga, oni ne viruju u zaradu bez rada, zato nikad ništa ni nemaju. Dok su oni normalni, drugi, oni nenormalni, kockaju, kradu, riskiraju i – imaju!

Na moju žalost – ja san normalna, ali imam dobar uvid. Meni triba lova, bilokakva i šta prije. Iman usran posa s ljigavim gazdom koji me maltretira i faćka protiv moje volje, živin ka podstanarka i iman kredit na auto. Oću skupit još parsto eura i maknit se - to je sve…

KIKA: Još samo vaš kontakt i to je sve. Hvala vam lipa! Sljedeći!


8. IMAŠ KUNU

DINO

Provalili su nas!

KIKA

Ma ko?

DINO

Ona žena, šta je bila maloprije – to je Silvana iz kladionice!

KIKA

Ma daj! Ona živčana žena je iz kladionice? Podimila je po kutije duvana u deset minuta…

DINO

Tebi ovo nije sumnjivo? Moja baba, pa Silvana…

KIKA

Pa slušaj, možda nije toliko čudno, nismo u New Yorku, a oglase sam stavila po tvom kvartu i u blizini.

DINO

Previše je to slučajnosti, tu nešto smrdi.

Jebenit, jebenti. Provalija nas je Boro Bronca, Silvanin gazda iz kladionice, sto posto. Sto posto.

KIKA

Kako su nas mogli provalit?

DINO

Stvarno kako, kad je tvoj plan genijalan. Pa skužili su da je neko dobija lovu u kladari, eto kako-lako!

KIKA

To ka prvo nije moguće.

DINO

Onda su poslali babu da izvidi, pa Silvanu, jer je baba glupa…

KIKA

Ali čuo si šta je rekla o svom poslu i gazdi i situaciji… Zašto bi ona surađivala s takvim tipom?

IMAŠ KUNU (ulazi)

Ekipa, sori šta upadan, vitar je otvorija vrata, ja san kuca... Je li ovo, ka, za oglas?!

KIKA:

A vidi ovoga. Aj molim te, Imaš kunu, prošetaj…

IMAŠ KUNU:

Ala lipotice, ni dobar dan se više ne govori…

DINO:

Ko te posla?!

IMAŠ KUNU (pokazuje oglas):

Ša ti je, brale, ja san se doša pristojno javit za posa, za novčanu transakciju…

KIKA

Dino, paranoičan si. Pusti ga.

A ti, šta će tebi pare?! Da se pukneš? Oćemo mi financirat tvoje potonuće.

IMAŠ KUNU

Vidi…nitko nema novac, novac dođe i ode, živ je samo dok prelazi iz ruke u ruku, njega nitko nema.

DINO

Misliš, dok prelazi u žilu…

IMAŠ KUNU

Triba mi za krafnu.

DINO (smije se):

Da za krafnu, ja ću se ranit.

IMAŠ KUNU

Šta se ti, koji kurac, smiješ, po čemu si ti bolji, ovo ono? Cili dan se kockaš po kladionicama… Meni triba za skidanje, za komunu mi triba...

KIKA (piše):

Dino, dobro ti je reka.

(Imaš Kuni) Medo.

IMAŠ KUNU (uzima kovanicu)

Fala ti, puno ti fala. Ti si puno bolja osoba od njega… Bog, bog.

DINO

Jebate led, ovo nisu istine, sad mi je Imaš kunu održa predavanje.

KIKA:

Ne moš tako s ljudima Dino, nisi fer, neka je džankara i on ima svoj ponos.

DINO:

On ga možda i ima, al ja ga nemam. Ali zato imam pare!

Koje ne mogu dignit.

Nećemo nać nikog kome možemo virovat! Nikoga ko neće uteć s mojim novcima! I sve će propast!

KIKA

Je. I svi ćemo umrit. Jednoga dana.

To šta ćeš sad bit bogat, znaš, ne znači da ćeš bit sretan.

DINO (euforično):

Imam lovu! Kika, imam lovusinu! Bit ću bogat! Bogatun!

A već imam sve šta mi triba, samo ću odsad malo opuštenije, odsad ću puno opuštenije. Da pijen, pušin i ženske rušin.

KIKA:

Majko.

DINO

Šalin se.

A šta bi ti, Kika, više volila? Bit bogata ili bit sritna?

KIKA

Teško pitanje. Može li se stvarno bit siromašan i sretan, osim u priči…

DINO

A može li se stvarno bit i bogat i sretan?

KIKA

To mi ipak pari izglednije.

DINO

Najbolje bit bogat i sretan.

IMAŠ KUNU

Rođeni Karlovčanin osvojio je 2006. jackpot od 1,3 milijuna kuna. I sav je novac potrošio na putovanje na Kanarske otoke, vjenčanje i kuću. Godinu i pol kasnije bio je prisiljen zaposliti se u karlovačkom McDonaldsu. Kaže da je sretan.


10. BORO BRONCA

(Ulazi Boro.)

KIKA

Recite. Šjor…

BORO

Boris mi je ime.

KIKA

Pišem…

BORO (službeno):

Došao sam jer bih se htio javiti na oglas, jer trebam novac za obrazovanje.

KIKA

Vaše? Vi u školu oćete?

BORO

Da, oću u školu, jer mi treba papir, diploma, završija san samo šest razreda osnovne.

KIKA

Nije van se dalo.

BORO

Nije mi se dalo. Ali to neke nije spriječilo ni da doktoriraju i postanu predsjednici države.

KIKA

Oćete plati večernju?

BORO

Kad smo se već takli – je li ti možeš virovat da je lakše kupit diplomu nego svjedodžbu osnovne. Ja san se raspitiva, ali  učiteljice ne daju! Kažem joj pa jebemu miša, učiteljice, pod normalno je da ste se vi u školstvu zaposlili priko veze, okej niko od toga ne pravi problem, mala rupa u sustavu, koji je svakako rupičast ka prociduša, ali zašto ja moran ić dvi godine u večernju školu i polagat sve te ispite, kad je svima poznato da mi ni doktorat neće pomoć za posa ako nemam vezu. A ona, žena stijena, ni čut, samo vergla svoje. Na svako pitanje ona udre spreman tekst… Ne jebe živu silu. Smanjia san se na dvanajst godina, ka u šesti ce.

Sve mi se vratilo. Bia san u zatvoru, ali šta je to prema školi. Usra san se, jedva san naša atrij i izlaz…

KIKA

Brutalno. Virujen vam.

Ja san treći srednje.

BORO

Viruješ mi? Je l’?

Vidiš, ni tebi škola nije puno pomogla. A sad mi reci di je Dino?!

KIKA

Koji Dino?

BORO

Ne debljaj, mala, di je Dino?

DINO

Tu sam. Šta je, Boro, šta si nervozan?! Dobro doša.

BORO

Bolje te naša, amigo. Sidi minut.

DINO

Ne triba, fala. Reci, Boro, slušan.

BORO

Imaš li ti šta za prijavit svome priki Bori Bronci?

DINO

Not. Koliko se sićan nisam nikad ništa ni ima za prijavit Bori Bronci.

BORO:

Neke ka tikete, ovo ono.

Šta je? Odma sam vas skužija. A opet ko bi se nada. Posrićilo ti se, ha?!

Drago mi je!

DINO

Ovo ono. Šat te gabri. Tiketi su moji.

BORO

Tikete sam ti ja da, ti ispunija, ja uplatija, znači dilimo pola pola.

KIKA

To nije fer!

DINO

Ja san ispunija, ja san dobija, tiketi su moji.

BORO

Pomalo, klošaru, uložija san u tebe.

Ionako ćeš to opet spizdit u nekoj kladionici ili na automatu. To vam je u krvi, takva ti je i baba. Neki ljudi nisu talentirani za pare, koliko god da imaju, sve će potrošit.

KIKA

Pare i jesu da se troše.

DINO

On ih jede.

BORO

Jeden, jeden, s umakon bolonjeze…

Mala, je li ti znaš, ovaj prostor vizavi di je kladionica moga je bit od našega Dinota da nije baba uzela po tri kredita u šest banki, pa ga je zbog kamata morala prodat. Učinija san babi uslugu, otplatija dugove.

DINO

Samo pošteno, brale. Da si joj pet puta manje nego prostor vridi. To je kod tebe refleksno, zajebat…

BORO

To je instinkt za preživljavanjem, amigo. A baba bi i tebe prodala za 500 eura, da te ko oće.

I to san puno reka.

DINO

Je li baba znala za ovo? Jesi joj ti reka da dođe?

BORO

Nije baš odma pristala, aj ne cvili.

DINO

Zna san. A Silvana?

BORO

Silvana te i skužila, meštre. A mora sam je poslat jer je baba izjavila da ti nemaš veze s tim, da te nije vidila, samo je nju vidila, malu.

A koja si ti mala?

KIKA

Ki…Boli te kiki.

BORO

Vi mladosti nemate dvi blage o kućnom odgoju i bontonu.

DINO

Jesan reka?! Zna san odma da si ih ti posla!

Ali znaš šta? Znan da se pališ na Silvanu, a da ti je znat šta misli i govori o tebi.

BORO (vadi pištolj):

Tiket.

DINO

Da znaš, odma bi se propuca tin pištoljen.

KIKA

Muči, Dino!

BORO (glasnije)

Tiket!

(Čuje  se lupanje na vratima.)


11. OSIB PRAVEDNI

BORO (Kiki):

Javi se, mala! Pitaj ko je!

KIKA:

Pa ko je zaključa?

BORO:

Ja san zaključa i sjeba van zvono.

KIKA

Zašto ste sjebali zvono.

BORO

A zašto ne?

Pitaj!

KIKA:

Ko lupa?

OSIB

Predstavnik vlasti!

KIKA

A šta je to?

OSIB

Ma ne šalim se, ajde otvori, policija je!

BORO BRONCA

A upičku, to je Osib Pravedni…

KIKA

Evo, samo malo. Šta ću sad?

BORO

Ništa, mi ćemo se tren sakrit, a ti ga se riši. I nemoj se zajebavat.

Misli na amiga.

(Povuče Dina u susjednu prostoriju.)

OSIB

Otvaraj!

KIKA

Evo!

OSIB

Dobar dan!

KIKA

I vama. Je li se nešto desilo?

OSIB

Jesmo sami?

KIKA(odmahuje glavom):

Da.

OSIB

Jeste vi za ovi oglas za novčane transakcije, da provjerim?

KIKA

Je li to protuzakonito?

OSIB

Ovisi ko pita.

KIKA

Pa pitam ja.

OSIB

Vi ste?

KIKA

Kika.

OSIB

Sami ste, Kika, kažete?

KIKA

Jep. Solo. (Odmahuje glavom.)

OSIB

Ajde, ko je još unutra, izlazite vanka! Policija!

Nemojte da zapucan naslipo!

(Izlaze Boro Bronca i Dino.)

DINO

Bar dan.

BORO

Osibe.

OSIB

Ma vidi Boro Bronca, pa di si Boro kućo stara.

Di je god nešto sumnjivo – ti. Koncidencija.

DINO

Gospodine Osibe, doša je ukrast moje pare.

KIKA

Ima pištolj!

BORO

To nije istina, ovaj huligan je otuđio nešto moje. I nema pištolja. Izmišlja.

OSIB (pretresa ga)

Nema pištolja.

Da čuje Osib, kakav je to oglas?

Momak? Šefice?

(Dino šuti.)

KIKA:

Dino? Je l mogu reć? Ja ću reć istinu.

DINO

Svejedno.

OSIB

Slušam. Da čujen, recimo, šta ti curo radiš ovdje?

KIKA

Pomažen Dinu. Znamo se iz škole, iz hodnika. Uvik mi je bia malo čudan, luđački pogled, ali ok, kul tip. Zna je da mi tribaju novci, cila škola zna, i pozva me da mu pomognem i zaradim. Eto!

OSIB

Šta eto?

KIKA

Eto, to je s moje strane. S njegove – on se kladio,  ne kažem da je to ok, pogotovo kad si maloljetan i glup! Ovaj Boro mu je uplatia tiket, ali s Dinovim brojevima! I sad nam oće uzet novac. A mi smo samo preko oglasa tražili nekoga ko je punoljetan i pošten da nam predigne - a ne digne! – novce. Dinove novce!

BORO BRONCA

Mala laže, Osibe! Tiket je moj, znaš da imam kladionicu, ne bi s tim se zajebava, može se i provjerit uplata, ukrali su mi  ga! Zato sam ovdi.

KIKA

Hej!

DINO

Lažove! Ovo nije normalno.

KIKA

Nama morate virovat, Boro Bronca laže!

OSIB

Ovako ćemo. Svejedno je tko tu laže, i jedan i drugi ste napravili ozbiljan prekršaj, čim je izvršena uplata u kladionici za maloljetnu osobu i tako zaobiđen zakon, također ovo s oglasom ima konkretne elemente prevare, ali Osib Pravedni vas neće privest, prijavit, uhitit i dat kazneno gonit. Zašto, pitate se vas troje?!

DINO

Zašto?

OSIB

Muči. Neće vas privest Osib, jer zna kako ljudi danas žive i da svi oće zaradit neku paru sa strane. Zato ćete Osibu, meni, lipo dat taj tiket,  preuzet ću novac kod Bore u kladionici i kad  novac bude u sigurnim rukama, dat ću svakome od vas onoliko koliko procijenim da mu pripada. Je li pošteno?

I da ne serete okolo, ionako vam niko ne bi virova.

(Dok Osib govori Kika se iskrala i vratila s Borinim pištoljem.)

KIKA (uperi pištolj u njih)

Na noge jedan do drugog. Čuješ li! Ti se Dino malo odmakni.

Neka policajac gurne svoj pištolj prema meni! E, ti ti, šta o sebi govoriš u trećem licu ka da si Luj XIV. A bilo ti je tlaka provjerit je li ovi tudum sakrija gan.

OSIB (gurne pištolj po podu prema Kiki):

Samo pomalo, to može opalit…

KIKA

Dosta! Govorili ste puno i glupo. Sad ja govorim.

(Oba pištolja uperi u njih)

Dvi ruke, dva pištolja.

Šta ste blenili?! Postoji li drugi način da vi poslušate curu od sedamnaest godina? Postoji li uopće način da vi ikoga poslušate ako ga se ne bojite…Ne bi rekla.

Prvo šta vam želim kazat je da me ne zanima taj šiti tiket. Tako da ne mislite da ga želim uzet. Mislila sam da meni tribaju pare, sigurno ih imam manje od svi vas i bolje bi ih potrošila, ali kakve sam ljude vidila ovih dana…

Vidila sam svakakve ljude ovih dana, dolazili su oni koji nemaju ništa, kojima život ovisi o stotinjak kuna, pa oni kojima život ovisi o nekoliko tisuća kuna, pa oni kojim život ovisi o milijun kuna... I tako. Znate šta san shvatila: nije dovoljno zarađivat i plaćat račune, triba i patit, puno patit.

Normalno najviše sam vidila onih koji imaju i nikad im nije dosta. A najgori od svih ste vas dva.

Ti Boro, kojis' ti kurac? Ti nisi niti pošteni lopov niti pokvareni poduzetnik – mrtvome bi čoviku iz očiju ukra! Želiš privarit momka koji ti može bit sin! Imaš kladionicu, a bia bi u stanju ubit za jedan tiket.

BORO BRONCA

Samo san vas malo trznija, šala. Smiri se, glupo je da sad neko strada zbog siće. Samo dite može mislit da je 700 tisuća kuna nešto, još kad dođe porez, pa kad platiš onome ko će ti dignit novce, jer se niko neće izlagat za sto kuna. Ta cifra ti nakraju ništa bitno ne rješava: ni stan ni posa…

OSIB

Nisan zna. Kod nas u policiji nije tolika plaća ka u vas.

KIKA

A tebe zovu Osib Pravedni. To je neka duhovitost? Pandur krade od lopova.

Ja te se ne bojin, a znaš zašto?

OSIB

Zato šta imaš pištolj.

KIKA

Zato šta si ti najveće smeće u svemiru, a ja sam samo u pravu.

Mi smo možda prevaranti, ali ti si prevara sam po sebi.

A ti Dino! Tebe posebno žalim. Sviđa si mi se, a ispa si plitak.

Cili dan se motaš po kladionicama, vjerojatno je Boro u pravu i ovo bi potrošija na provod i kockanje.

DINO

Top provod je vrhčina.

OSIB

Vi mislite da će ovo tek tako proć. Prijetnja službenom licu… Krađa tiketa od poduzetnika Borisa Bronce. Vaša rič protiv moje.

BORO

Naše.

OSIB

Moje i tvoje.

(Kika nespretno repetira.)

DINO

Čekaj Kika. U pravu je. I ti si u pravu, šta je puno važnije. Sve šta si rekla. Svaku rič. Jebeš sve ovo. Ža mi je samo jedno – ako ti se stvarno više ne sviđam.

Stvarno. Volia bi da se tebi sviđam.

A ovi tiketi, vidi ih, F-18 Super Hornets, tri borbene letjelice. Jedna sve pogađa! Radije ću ih bacit nego dat Bori Bronci i Osibu Pravednom.

(Baci aviončiće od tiketa kroz prozor, u vjetar).

BORO BRONCA

Mali je lud. Ne mogu virovat.

OSIB PRAVEDNI

Skroz poremećen.

DINO

Op! I vitar nam je na ruku.

Prvi Super Hornet uz kovitlac škovaca leti put tunela. Drugi je otprdia na puntu Čiova! A treći, najveći na krilima juga je već u Vratima i odjeba je put Milne. Ko ga prvi uvati njegov je!

Oćemo im dat voljno?! Kika?

KIKA

Lud si. (Bori i Osibu) Dismiss! Slobodni ste, samo nemojte izlazit kroz prozor.

BORO BRONCA

Klošari. Ovdi niko nije normalan…

OSIB

Idem ja… Najbolje za sve da ovo ostane među nama, ovaj put!

(Izlaze žurno ne bi li ipak uhvatili koji aviončić, što je, naravno, uzalud.)

KIKA i DINO (smiju se, pa uglas)

Šta ćemo sad?

DINO

Sad sam opet bez kinte. Ka i uvik!

KIKA

Znaš šta ćemo?! Daj mi sve svoje pare, dušo.

I kupit ću ti poklon. Reka si da ti niko nikad ništa nije poklonia.

DINO

Poklon? Čekaj, imam pedeset…, oo sto pedeset kuna! Idemo li?!

KIKA

Idemo!

(Odlaze zagrljeni. Pištolje usput bace u kontejner.)


12. JELKA

Jelka mete ispred kladionice. Ostali su u prolazu, u potrazi za srećom: dolaze i odlaze.

IMAŠ KUNU

Najsritniji moment u mome životu? Kad san dobia malu macu. Bilu s plavin očima. Imala je i sijamske krvi, skoro čistokrvna je bila, a dala mi je jedna puno draga cura za bonbon i piz dima.

A najsritniji trenutak da je vezan za novce?! Kad san proda malu macu.

Tribalo mi je. Bilo je malo tužno, ali uboja san dobru paru, šta je srića. U tom, ka, financijskon smislu.

BEPA

Jedan dan je u moj frizeraj zalutala Maria Callas. Isprva, nisan je pripoznala, mislia san neka zgodna ženska, markantna strankinja, ali ko bi pomislia da je to operna diva. A ja je obožavan! Uostalon obožavala ju je i Jovanka Broz i oponašala, a i Marina Abramovička. To su znamenite žene, ali odma se vidi ko je original, a ko kopija. Nije bitan samo glas, nego i karizma, stil, a kod stila najbitnija je frizura. Još čuvan fotografiju s divom.

Novci? Normalno da joj nisan tila naplatit! Ma kakavi, šta van je. To mi je čini mi se bia najsritnij moment života. Novce ionako ne povezujem sa srićon. Samo s nesrićon, da prostite.

BORO

Kad san bija dite ima san sriće na lutriji. Jedne san godine osvojija pečenu tuku, a sljedeće televizor u boji marke Grundig,  šta nije bilo bezveze. Ima san desetak godina. Ko zna, možda me to i privuklo kladionicama.

OSIB

Bilo je svega. Metak me je jedanajst puta zaobiša. Ako to nije srića, ne znan šta je. Živ san po dvanajsti put!

KIKA: Ja san sritna.

DINO: I ja sam.

SILVANA

Najsretniji trenutak? Lakše se sitit najtužnijeg, tu je velika konkurencija.

Možda ovo. Jedanput u srednjoj školi, treći srednje, pozove me najpopularniji momak iz 4.A  na večeru. A zgodan, toliko lip i drag da se nisan ni usudila pomislit na njega, a kamoli se zaljubit dok me nije pozva na tu večeru. Nije to bila neka večera, pizza, niti sam ja mogla jest od napetosti, ali misto je bilo fino i ugodno, a on pristojan, a duhovit. Koliko takvih upoznaš?  Kasnije smo gulili mandarine na zidiću blizu moga stana, pričali i poljubili se. Ništa više. Veza je trajala misec dana. Iako me bolilo, taj prekid,  ja san svaki onaj trenutak s njim zapantila ka čaroliju; nije to bia momak za mene, nije se on puva, ali bia je kako bi rekla prirodno kategorija više… Profinjeniji, skuplji, prva klasa. Brzo postaneš svjesna da je to u životu tako. To niko neće reć, niko ne priznaje, al svi znaju.

JELKA

Nikad nisam vjerovala u te stvari, zlatne ribice, loto. Ja sam mislila ako budem dobro radila svoj posao, ako budem ljubazna prema ljudima, sve će bit u redu. Ali nekako se dogodilo da i nije baš tako ispalo. Možda se čini da nisam imala sreće, ali imala sam neke radosti. To su dvije posve različite stvari. Znate, svega nam jednom bude dosta, ali ne i radosti. Radosti uvijek može bit još.

(Zastaje, podiže nešto ispod metle. To je papirnati avion, rastvara ga i gleda u nevjerici, malo rastvori, pa se nasmije.)

JELKA

Našla san….

(Glasno viče u pravcu u kojem su maloprije otišli Dino i Kika)

Dino! Dino! Curo! Dino, curo, dođite, Dinoo!


KRAJ



Facebook! TwitThis