Mila i Julije svoj su život vezali uz otok kao prostor emotivne slobode i uzajamnosti.

BROJ LIKOVA: 1 m , 1 ž (mogu imati i 150 godina)

MJESTO RADNJE: Otok. 

GODINA PROIZVODNJE: 2015. 

AUTORSKA PRAVA: Sva prava pridržana. 


1.

Julije bos pleše i nešto pjevuši

 

MILA

Julije, a šta činiš?

JULIJE

Bosonoga diva pivala je cili svoj život bosa, svugdi po svitu.

MILA

Baš je uvik bila bosa?

JULIJE

Uvik. I puno je pušila. I njena su vrata uvik bila otvorena, kuća stalno puna svita.

MILA

I šta ti sad provaješ?

JULIJE

Provajen skontat kako je njoj bilo.

MILA

I?

JULIJE

Ajde, dođi sa mnon!

Mila mu priđe i počne plesati s njim

JULIJE

Moraš se skinit.

MILA

Ladno je, Jul.

JULIJE

Moraš!

Mila skida cipele

JULIJE

(pjevuši)

Besame, besame mucho!

(ostatak strofe prohumka)

MILA

(nastavlja pjevajući)

Como si fuera esta noche la ultima vez.

A kako je ona to tek pivala! Ti bi je gušta čut!

JULIJE

Pa sve mi se više čini ko da i jesan.

MILA

I to u Africi!

JULIJE

U Africi!

Julije se malo zagleda, Mila ga gleda i nasmiješi se s idejom

MILA

A di si je ti sluša?

JULIJE

Pa u Africi! S tobon!

Mila se smije

MILA

A šta ti znači to?

JULIJE

Zatvori oči! Jesi? Dobro slušaj!

(pjeva, Mila mu pomaže)

Besame, besame mucho, como si fuera esta noche la ultima vez, besame, besame mucho, que tengo miedo a perderte, perderte despues

Šta ti se čini da znači?

MILA

Želi da je voli. Zauvik. I noć je.

JULIJE

Vidiš kako se sve skonta. Jezik uopće nije važan, sve je to u emociji.

Mila se smije

MILA

Ajde još malo.

Julije i Mila nastavljaju plesati, on joj pjevuši u uho

MILA

Šta je lipo bit bos.

 

JULIJE

Je.

MILA

Postole nan samo smetaju.

JULIJE

Oćemo sad samo goli i bosi bit?

Mila se smije

MILA

A Jul, pa u našin godinama to bi baš bilo ružno.

JULIJE

Nikad! Ti si najlipša na svitu!

MILA

Možda jesan tebi, a šta drugi svit mora nas stare gledat?

JULIJE

Ti si možda stara, nisan ja!

MILA

E bome, Julije moj, i ti si kus starca.

JULIJE

A ti si predivna! Ti ni ne znaš da tebe svi ode vide mojin očima!

Mila se smije

MILA

Ma šta me vide?

 

JULIJE

E, vide te ko najlipše nešto koje je došlo na ovi otok, onako cila blesava di nisi znala uopće ni di si ni zašto si.

MILA

E, a tad stvarno jesan lipa bila. Ali desetljeća su tu, moj Jul!

JULIJE

Ode ti vrime nigdi ne ide, Mil! Stoti put ti kažen!

MILA

Ma ne ide nigdi tebi u glavi.

JULIJE

Vidiš da si i dalje blesava. Ispast će još sad i da ja lažen.

MILA

Šta lažeš?

JULIJE

Ajde lipo, jesan ja tebi obeća da ćeš zauvik bit sritna?

MILA

Jesi, Jul.

JULIJE

I? Jesi li?

MILA

Jesan, Jul.

JULIJE

A kad prestaje zauvik?

 

MILA

Nikad, Jul.

JULIJE

I, koje je vrime zauvik?

MILA

To je sve vrime ovoga svita.

JULIJE

Znači, ako imaš sve vrime, onda ono jednostavno ne može proć.

MILA

Kako je onda sad obid gotov ako vrime ne prolazi?

JULIJE

Banalno, Mil, banalno!

MILA

Ali, Jul, kad ti pivaš, e, onda stvarno vrime stane.

JULIJE

(pjeva)

Besame, besame mucho!

MILA

Como si fuera esta noche la ultima vez!

Julije zagrli Milu

JULIJE

Ti i ja plesali cili koncert zajedno i nismo stali!

 

MILA

Sva si mi sjećanja uzea!

2.

Julije i Mila leže u krevetu

MILA

Tužna san ti nešto, Jul. Pričaj mi!

JULIJE

Jesi se lipo namistila?

MILA

Jesan.

JULIJE

Ajde! Čekajući dan da završi, Marketo je leža u vrići pod palmon odgurivajući se peton da se njihanje ne zaustavi. To jutro bilo je baš ka i svako drugo al opet prijelomno. Prvi guc kave kojeg je tog dana uzea nije ni približno podsjeća na one zadnjih dvadesetak lita. Osin po boji. Iako sad kad razmišlja o boji čini mu se tamnijon no što je bila inače. Sad je već prošlo dovoljno vrimena da se u sjećanje uvuče i malo želje da nije baš sve bilo tako nego nikako drugačije. Čekajući dan da završi, Marketo je shvatia da je upa u nepovoljnu fazu života koja se na nekin krajevima svita naziva monotonija. Do tog kobnog dana ta mu je rič bila nepoznanica i nakon što nije pripozna okus vlastite kave, u riječniku je potražia rič nesvjesno koja ga je dovela na automatizam koja ga je zatim dovela do riči monotonija. Pored nje su stajale još tri riči. Jednolikostistoličnostdosada. Sve su one Marketu bile strane, ali moga je pretpostavit njihovo značenje. Čekajući dan da završi Marketo se još jednom pokuša sitit momenta kad je u mihuriće vrile vode usua kavu. Koliko kućarina? Koliko kućarina, Marketo? Svativši da se neće sititi, Marketo je odlučia sačekat dan da završi, a potom se priselit.

MILA

Kako je to tužno! Nama se to nikad neće dogodit, jel tako, Jul?

JULIJE

Naravno, Mil, da ne može jer smo mi, mi smo ka pjesnici. A što ti kažeš za njih?

 

MILA

Ne kažen to ja, Julije!

JULIJE

Dobro, neko kaže da su pjesnici...

MILA

Čuđenje u svijetu!

JULIJE

Eto, mi smo ko dva čuđenja u svitu i mi smo sigurni!

MILA

Ti si moje čuđenje u svitu, Jul!

JULIJE

Ti si moj svit, Mil!

3.

Mila još kao da spava, Julije joj priča na uho

JULIJE

Jednon davno jedan mladić pokuša je otvorit ponistru. I nije išlo. Netko je prikuca sve izlaze iz kuće. A živija je na Mauriciusu.

Mila se kao prene iz sna

MILA

Predivan otok.

JULIJE

Lipši od našeg?

MILA

Drugačiji. Tamo nema krša.

JULIJE

Džungla i pijesak?

MILA

Mekani, vrući pijesak.

JULIJE

Mladić je bia pun pijeska.

MILA

Ali, Jul, oni ti tamo nimaju takve kuće.

JULIJE

Nego?

MILA

Sve ti rade od bambusa. Možeš šakon probit izlaz ako oćeš izać, a nemaš di.

JULIJE

To ti uopće ne bi bia loš nastavak štorije.

MILA

Znan.

JULIJE

Al, Mil, al se nismo lipo dogovorili da ne mora baš sve u štorijama bit onako kako ti kažeš da je u svitu.

MILA

Je, ali šta ja znan, sad izmišljat da na Mauriciusu žive u kamenin kućama sa škurama mi je nikako blesavo.

JULIJE

Neka ti onda. Mladić je probija šakon kuću i izaša na mekani, vrući pijesak.

Mila se smije

MILA

I šta sad?

JULIJE

Sad ga eto tebi, ja ga nisan tia puštat iz kuće.

MILA

Ne, ti završi.

JULIJE

Ja san završia. Kako kažeš ćića mića, gotova priča.

MILA

To je najkraća priča na svitu.

JULIJE

Ima i kraćih.

MILA

Je, ona od pet riči.

JULIJE

Šest.

MILA

Pa to i nije priča.

JULIJE

Ti si rekla da je.

MILA

Kako ono ide?

JULIJE

A ne, to čuvam za crne dane!

MILA

A ko je zatvoria mladića u kuću?

JULIJE

Kako da ja to znam.

MILA

Ko će znat ako ne ti?

JULIJE

...

MILA

Pričaj mi!

JULIJE

Ajde ti pričaj malo meni, kad se već mišaš u moje mašte!

MILA

Neću se ja petljat u tvoje stvari.

JULIJE

Je, al one su za tebe i zbog tebe. Nikad nikome nisan priča. Osim tebi.

MILA

Ja san ti uvik govorila da ih zapišeš.

JULIJE

I šta onda?

 

MILA

Onda bi išle svugdi po svitu. Naslovi u novinama. Nevjerojatna mašta čovjeka koji nikad nije napustio otok površine osam kilometara kvadratnih!

JULIJE

I sve to samo da bi zadrža najdivniju, svjetsku ženu na tih malih osam kilometara kvadratnih!

MILA

Ti si mene zapravo zatočia pričama!

JULIJE

Nije li to predivno?

MILA

Još uvik te ne zanima šta je tamo?

JULIJE

Di tamo?

MILA

Tamo natrag.

JULIJE

Tamo natrag je ništa.

MILA

Tamo je cili, ciltati svit!

Julije zagrli Milu

JULIJE

Ode je moj cili, ciltati svit!

 

 

4.

Julije je pred kućom, hmhka neku melodiju. Mila otvara prozor

JULIJE

(pjeva)

Dođi kad padne mrak

dođi mi tiho ko vitar blag

dođi kad padne noć

moja Mila

val nek nosi glas

hitro kroz more duboko

dođi kad padne noć

moja mila

jer ljubav to je miris badema

nježan dodir vala plavog mora

jer ljubav to je s tobom samo sreća

olujna ili tiha ka bonaca

o, dođi, o dođi

srce drhti sad

o dođi, o dođi

ka toplog vitra dah

kroz val plavog mora

osmijeh ti je lak

i svaki dodir usana

će biti moj i tvoj

jer ljubav to je mrmor tamnog mora

milovanje izlazećeg sunca

jer ljubav to je s tobom samo sreća

olujna il tiha ka bonaca

Mila plješće

JULIJE

Divojko moja!

MILA

Kakva morska obrada! Spektakularno!

Julije se nakloni

MILA

Dođi gore!

JULIJE

Ne, ne! Mlada damo, večeras ćete dobiti vašu priču na malo drugačiji način!

Mila plješće

JULIJE

Ta šinjorina mala balala je tako da ti stane dah. I muško i žensko, mlado i staro, svi bi zanijemili i zaneseno je okružili. Jedan dan tako je misto odlučilo da ona mora ić dalje i zanosit i druge ljude. Tako su je poslali u grad. Prvo je cilu godinu provela zaneseno promatrajući i ne radeći ništa slično plesu. Ovi iz mista su se okupili i krenuli u grad. A ona je...

MILA

(prekine ga)

Ona je pobigla na otok.

 

JULIJE

(viče)

Šta?

MILA

(glasnije)

A ona je pobigla na otok.

JULIJE

A ona je pobigla na otok. Spustila se s broda među pusti otočki svit.

MILA

Nije! Nije bilo nikoga!

JULIJE

Šta ću kad dođe na prazni otok?

MILA

Samo jedan smušeni joj dođe.

JULIJE

Koji smušeni?

MILA

Jedan smušeni momak koji je pita kome je došla.

Julije se nasmiješi, Mila ga vragolasto gleda

JULIJE

Ona je sila na neki zidić odma isprid broda i bila je nekako cila ošamućena od sunca i mora i ka da još nije stigla na otok. Smušeni mladić joj je priša i pita je kome je došla, a ona je rekla da je samo došla. Pa ju je odvea doma. Cilo je vrime plesala i dok je hodala i dok je ležala i dok je...

 

MILA

Pivala je!

JULIJE

Prominila si mi cilu štoriju!

MILA

Prominila san ti cili život!

5.

MILA

Jul! Nema mi mog anđela čuvara!

JULIJE

A di je uteka?

MILA

Ne znan, ali nema ga!

JULIJE

Kako znaš?

MILA

Lipo. Ružno san sanjala.

JULIJE

Pa?

MILA

On ti je mene jednom pita čega se najviše bojin pa san rekla da sve mogu ali te ružne snove nikako. I evo, ružno san sanjala.

JULIJE

Možda samo nije pazia. Ne spavaš često popodne pa biće nije bia spreman.

MILA

Pa nisu oni samo u noćnoj smjeni, uvik bi tribali bit tu.

JULIJE

Vidia je on da je tebi ode lipo i dobro pa je iša čuvat nekoga kome je potribno više.

MILA

A ko će mene čuvat?

JULIJE

Ja.

MILA

A od tebe?

JULIJE

Nać ćemo ga.

MILA

Kako?

JULIJE

Promisli. Možda ga nešto nisi poslušala pa se sad malo ljuti.

MILA

...

JULIJE

Ili si ti sama sa sobon u nekim nemirima?

MILA

Ne znan.

(pauza)

JULIJE

Horhi se jednon vratia doma kasno navečer i iša je skuvat kakao prije spavanja. Uđe u kužinu, a tamo mu za stolom side dva anđela čuvara. Lik ih je ima dva, zamisli. Ali nije to neka srića jer se nisu mogli dogovorit. Jedan je tia jedno, drugi drugo. I šta sad? I dođu anđeli čuvari lipo direktno njemu da svak kaže šta misli pa da on sam odluči šta će napravit. A kako da on išta napravi kad se njih dvoje, pazi anđeli, ne mogu dogovorit i ne znaju šta je zapravo ispravnije. On uopće nije moga virovat da se to događa. Skoro je poludia od muke.

MILA

Pa to je nemoguće, ne mogu se oni tako ponašat.

JULIJE

A zašto ne? On se pripa jer je mora preuzet odgovornost.

MILA

Ne mogu se oni tako ogradit, uvik postoji ona ispravnija varijanta.

JULIJE

Vidiš, Mil, to samo pokazuje da nema konačnog rješenja. Sve ti je malo vamo malo tamo.

MILA

I dalje, mislim da bi oni trebali znat šta je za koga najbolje.

JULIJE

Stvar je da se Horhi pripa jer je mora stat iza svoje odluke. Anđeli čuvari su tu da te upozore da ćeš past i da te eventualno dignu nakon šta padneš. Ali ne mogu ti bacit oblak ispod tebe dok padaš.

MILA

Ja mislin da ja ka san bila mala uopće nisan imala anđela čuvara. Mislin, tako san mislila. Izmislila san sebi prijatelja. Super je to bilo. Ali stvar je s njima da koliko god su zamišljeni, toliko ih se ne možeš rišit, stalno su tu. Imaš obavezu s njima pričat i šta je najgore od svega sve vide, ne moš ništa sakrit od njih. Onda kad mi je mama rekla da imam anđela čuvara mogla san zaboravit na tog zamišljenog prijatelja. Zvala san ga Amico. To je prijatelj na talijanskom. Možda san mislila da stvarno je Talijan. I vidiš sad, kako san ga se sitila, sad je opet tu.

 

JULIJE

E pa pitaj njega jel vidia tvog anđela.

MILA

Misliš?

JULIJE

Da.

MILA

(Amicu)

Onda?

(pauza)

Kaže da ne zna.

JULIJE

Ma samo ti ne želi reć, prepotentni šupak.

MILA

Julije!

JULIJE

Sad se tu ljuti jer si ga isključila na koliko, pedeset godina?

MILA

Nisan sad baš pedeset.

JULIJE

Kako ga nikad prije nisi spomenila?

MILA

Šta sad tribaš to govorit isprid njega?

JULIJE

Šta si ga skrivala?

MILA

Sviđa mi se imat bar neku tajnu svoju.

JULIJE

Jel ima još koja?

MILA

Nema.

JULIJE

Prebrzo si to rekla.

MILA

A da ti pitaš svog anđela čuvara jel vidia mog?

JULIJE

Ništa od toga.

MILA

Nisi ni proba.

JULIJE

Pa Mil, ti si moj anđeo čuvar! Anđelica!

MILA

Jul! Ne mogu ti ja bit anđeo čuvar.

JULIJE

Kako onda jesi?

 

MILA

Ko te čuva od mene?

JULIJE

Ja ne želim da me iko čuva od tebe.

6.

Julije leži u krevetu, Mila gleda kroz prozor

JULIJE

Mil!

MILA

Reci, Jul!

JULIJE

Kad si ti ono baš najsritnija?

MILA

Kad ti još spavaš...

(Jul baci jastuk na nju, Mil se smije)

Ne zezan se! Ti još spavaš, a ja se probudin dovoljno rano i prije nego šta skuvan kavu i išta ovako uzmen deku ili lancun, više bude lancun jer za to određeno svitlo već mora bit skoro lito. Stavin katrigu ovako tu malo isprid ponistre i onda se zamotan u lancun i puštan da me odnese ta lipota. Ovako tu kroz okno od ponistre gledan. Sunce još nije toliko jako i ne blišti svitlost. Boje su čiste i jasne. Sunce okruglo i narančasto, a oko njega se more i nebo pretapaju u nijansama sivin i plavin. I koče su tamo daleko iza na povratku, a tu bliže su male barčice s malin mrižama.

JULIJE

Slikarica moja mala!

Mila se smije

MILA

Zašto slikarica?

JULIJE

A tako si to lipo opisala, ko da slikaš sad tu.

MILA

(nevino ga pogleda)

A Jul, kad to i je slika!

JULIJE

A lažljivice mala!

MILA

Nisan lažljivica! Malo san je i prominila.

JULIJE

Još i šaraš po nečijoj slici!

MILA

Nije, izbrisala san!

JULIJE

Još gore!

MILA

Bolje je, slušaj! Na slici tamo doli u daljini, negdi još iza su parobrodi i dim.

JULIJE

Aj već kad si je ukrala da si je malo i polipšala!

MILA

Ti od mene kradeš sve pa ti ja ne kažen da si kradljivac!

JULIJE

Ti si moje oči u svit!

MILA

Ma, neću ti više ništa pričat!

JULIJE

Da nisi to govorila!

MILA

Gotovo, šta si čua, čua si!

JULIJE

Onda ni ja više ne pričan!

MILA

Onda odsad samo slikamo!

7.

Julije stoji na bančiću, spuštene glave prema Mili koja stoji na nogama okrenuta prema Juliju, a glavu je čudno slomila sa strane

JULIJE

Ne, nemoguće je ovako stat!

MILA

Pa ne mora bit moguće na slici.

 

JULIJE

A-ha, ako ne mora na slici onda ne mora ni u priči!

MILA

Pa ne mora ali za neke stvari jednostavno...

JULIJE

Ne, ne, Mil, ne!

MILA

Uglavnom, Jul! Vidiš sad kako je to savršeno, prava utopija ljubavi. I sad zamisli ovako po nama još zlatni listići i motivi cvića i sve. I moraš me ovako obujmit da postanemo jedno.

JULIJE

A mi već jesmo jedno!

MILA

Jel ti se sviđa slika?

JULIJE

Ma je, nekako u cilon ton neredu ti i ja imamo smisla, ko da se nekako nadopunjujemo, zajedno smo napunili cili okvir.

MILA

E, pa to ti je zato šta ljubav ima smisla. Bez obzira na cili nered okolo.

JULIJE

A čekaj onda. Ako san ja taj slikar jel, ko si onda ti?

MILA

Pa misli se da je on to naslika sebe i svoju ženu.

JULIJE

Kako misli?

 

MILA

A nije to doslovno naslikano. Ali zbog boje kose neki misle i da je ta žena sa slike zapravo model koji je već prije slika.

JULIJE

Ne razumin, Mil.

 

MILA

Šta?

JULIJE

Pa onda je i tu drugu volia?

MILA

Mislin da nije.

JULIJE

Ne razumin kako može napravit sliku punu ljubavi, a slika je za neku drugu ženu.

MILA

Zapravo je slika za neki muzej.

JULIJE

Dobro, ali nije mislia na muzej dok je to radia već na ljubav koju ima s nekon ženon.

MILA

E.

JULIJE

A pa kako onda sad druga žena ako je nije volia?

MILA

Jul, pa jel moraju doslovno bit njih dvoje, važna je emocija, a ne jezik, jel tako?

JULIJE

Ja nikad ne bi našu priču priča s nekin drugin likovima.

MILA

Ni ja, Jul!

 

8.

Mila i Julije sjede na plaži odmah blizu mora.

MILA

Meni je more kao jedna velika misao svih ljudi na ovon svitu. Uvik iman dojam da ono sve zna.

JULIJE

Nije zaludu da kad staviš prst u more si povezan sa cilin sviton.

MILA

Amo probat!

JULIJE

Ajde!

Mila i Julije se približe moru i urone ruke u njega

JULIJE

I?

MILA

Osjećan se nekako veće.

JULIJE

Kako veće?

MILA

Veće od sebe same.

JULIJE

Možda su ove kapi koje mi sad diramo došle iz Kolumbije, iz Karipskog mora.

MILA

I sad smo zapravo na Karibima.

JULIJE

Kako je lako putovati sviton.

MILA

Jel možeš putovat cilin moren po svitu, a da si zapravo još uvik na otoku, jer di god bia ono je i dalje zapravo okolo našeg otoka?

JULIJE

Nisan nikad tako razmišlja o tome.

MILA

Pa šta misliš?

JULIJE

Mislim da je ono uvik okolo otoka. I da je ono dobro jer nema svojih granica i pripada svima.

MILA

Ima i ono granica. I po njemu patroliraju.

JULIJE

Al ono je iznad svega. Može se naljutit i sve ih potopit.

MILA

Jul! Tebe sad ne vuče da zaploviš i vidiš kakvi su Karibi?

JULIJE

Da mogu ić sa svojom barkom, otiša bi bacit oko možda.

MILA

A tamo natrag? U grad? Na kopno?

JULIJE

Ne bi. Mil, moj svit je savršen.

 

MILA

Kako kad ne znaš jel tamo bolje?

JULIJE

A šta bi izaziva svit sad?

MILA

Znatiželja?

JULIJE

Ne može bit bolje nego šta je nama ode!!

MILA

Kad smo mi svit izmaštali.

JULIJE

I šta fali?

MILA

Ja se samo koji put bojin da nisan dovoljno maštovita.

JULIJE

Ti si sušta mašta, Mil, ti si nestvarna i zaslužuješ takav svit.

MILA

Isto mi koji put dođe da...natrag...

JULIJE

Mil, nas otok okružuje. Mi smo unutar njega i on je svugdi oko nas i čuva nas.

MILA

To je baš ružno. Ružno je da smo tako ograničeni.

 

JULIJE

Ma mila moja, ja ti mogu jednu stvar garantirat. A to je da će ode uvik bit raj na zemlji. A znaš zašto?

MILA

Zašto?

JULIJE

Ode nikad neće doć vlak.

MILA

Kakve to veze ima?

JULIJE

Sve druge rajeve uništio je vlak. Macondo, Quinnipaku...

MILA

Lip je svit, Jul. Pa i onaj s vlakovima.

JULIJE

Siguran san.

MILA

Ljudi su čudesni.

JULIJE

Jesu.

MILA

Zamisli koliko je to priča za tebe, koliko likova.

JULIJE

Pa, nebi ti ih nikad stiga ispričat sve, a takve mi ništa ne vride.

(pauza)

MILA

A Jul, kako ti onda mene znaš ako je moja priča počela na kopnu?

JULIJE

Nema moje i tvoje priče, ima samo naša priča, jel tako? Kad san te pita da ostaneš sa mnon, da mi budeš žena, šta san ti ispriča?

MILA

Našu priču.

JULIJE

E, našu priču, najlipšu priču. Sve je to u snovima, mila moja. A tamo priko ih niko ne svaća ozbiljno. Urušila bi se cila priča.

(pauza)

Mil! Šta tebe vataju neki nemiri zadnje vrime?

MILA

Pomrčina je sutra.

JULIJE

Morat ćemo ti naći tog anđela čuvara.

9.

Julije i Mila leže u liniji, dodirujući se glavama

JULIJE

U tom trenu vrime je stalo. Ali vrlo očito, samo je stalo. Ka da se ništa drugo tad nije smilo događat, a sve šta je bilo prije ka da nikad nije bilo. Pobrisano, strgano, poslano u vitar koji će ga odnit čim vrime odluči ponovo postojat. To je bia najmirniji i najuzbuđeniji tren u jednon. Sve šta se nije događalo vani, događalo se unutar mene, sve se pokrenilo, uznemirilo, uskovitlalo, a srce je mirno išlo dalje i onako nonšalatno kuckalo kuckajući kako je sad sve kako treba bit. Nikad prije nisan se bavia mišlju o ljubavi. Za mene je to bia mit koji je dolazia s brodovima i odlazia s valovima da bi se dogodia nekin drugin ljudima na nekin drugin otocima, a možda čak i kopnima. Ja zapravo nisan težia ničemu, ima san sve. Do tad. Onda san se uznemiria jer san svatia kako zapravo neman ništa i taj moj otok na tren je bia najmanji na svitu, a onda je srce kuckalo kuckajući kako je sad sve kako treba bit, a ona, a ti si klopkala onin smišnim postolama onako blesava ne znajući uopće di si i zašto si. Boja san se da je ljubav neodrživa i zapravo san tia pobić, ali vrime je stalo i nisan se moga maknit. Pokušava san se sitit bilo čega šta bi me uvjerilo u suprotno, nemoguće je da samo došetaš tu pred mene i da je sve kako treba bit. Il san te triba čekat bar pedeset i tri godine, sedam mjeseci, jedanaest dana i noći. Il nešto. Bilo šta. Al eto, ti si došetala i jedina se kretala u tom trenu, docupkala si do zidića, spustila kufer i umorno sila na zidić. Krenilo je vrime i ja sam krenia prema tebi...

Mila se smije

MILA

A ja san mislila da san plesala.

JULIJE

Sanja san te, Mil, točno onakvu kakva si došla.

MILA

A prije mene? To mi nikad ne pričaš.

JULIJE

Kad san ti reka, to je vitar davno odnia. A ovo je tako bilo ka da se sad dogodilo. Ja san krenia prema tebi...a dalje sve znaš.

MILA

Pričaj mi sve šta si sanja!

JULIJE

Sidila si na tom zidiću i ko da si bila cila ošamućena od sunca i mora, a i od broda biće i zapravo uopće nisi znala šta radiš tu. Ja san te pita kome si došla, da ti pomognen nosit stvari, a ti si rekla da si samo došla. Pa san te odvea doma. Cilo vrime si pjevušila sebi u bradu nešto i ništa nisi pričala samo si gledala.

MILA

Oh, island in the sun

Willed to me by my father's hand

All my days I will sing in praise

Of your forest, waters,

Your shining sand

I hope the day will never come

That I can't awake to the sound of drum

Never let me miss carnival

With calypso songs philosophical

(Julije joj se pridruži u pjevanju)

JULIJE

Tako je! I dugo mi nisi tila reć šta to znači i to te zabavljalo.

MILA

A onda kad san ti rekla...

JULIJE

Tako je trebalo bit, mora san ti obećat da će te uvik budit ovaj otok. I oće, zauvik!

MILA

Reka si da mi nikad neće ništa falit i da je ovaj otok sve šta ja poželin.

JULIJE

I jel tako?

MILA

Bilo je.

JULIJE

A šta je sad, Mil?

MILA

Sad se bojin.

 

JULIJE

U snu mi je doša i tvoj anđeo čuvar.

MILA

Stvarno, Jul?

JULIJE

Najstvarnije, Mil! Kaže da samo trebaš jako zatvorit oči i zamislit ga i on će doć!

MILA

Probat ću sutra.

10.

Mila i Julije leže pod stablom badema

MILA

Jesan ti pričala, Jul, kad san još bila mala mala da san vidila jednu sliku...

JULIJE

Onog šta si je uho maka?

MILA

E!

JULIJE

Pričaj opet!

MILA

Bila san stvarno mala i sve mi je to bilo nekako neuhvatljivo, nejasno. Mislila san da i ja mogu tako šarat po platnu. Šetala sam među svim tim slikama i svatila kako je život baš jednostavan. Samo ću slikat, ono, igrat se cili život s bojama i živit tako. Onda sam osjetila svu težinu toga. Gledala sam u tu rascvjetanu granu bajama zabezeknuto i, mislin uopće ne izgleda ko ova ode ono ko da je prava, ali ja san sigurna da je ona mirisala. Sva dubina života je tamo ležala među tim cvićem.

 

JULIJE

I onda si svatila da nećeš bit slikarica?

MILA

Dva dana san bila van sebe šta mi je uopće tako nešto palo napamet.

JULIJE

A slatka Mil moja! Slatka slikarica!

MILA

Jul, to je mirisalo ko ove ode!

JULIJE

Opiši mi sliku.

MILA

Ne može se to prevest u riči, nikako.

JULIJE

To uvik kažeš.

MILA

Kad i je tako.

JULIJE

Nisi ni probala.

MILA

Za neke stvari riči jednostavno ne postoje. To samo nekako, ne znan, osjetiš.

JULIJE

E, i ja kad san tebe vidija, osta san bez riči.

 

MILA

Poseban je to osjećaj, da tako nešto izvire iz malo boje.

JULIJE

Pa evo, gledaj, ali ti i ove nisu predivne?

MILA

One su tu jer su tu.

JULIJE

A, ako stavimo okvir okolo?

MILA

Tima, njima nema kraja.

JULIJE

Znači uvik isto gledaš. Ode svaki dan drugačije.

MILA

Sigurna san da je sad vidin da ne bi bila ista.

JULIJE

Kako ne bi?

MILA

Ja san se sigurno od tad prominila. Znan da jesan.

JULIJE

Ne znan, ja mislin da ja sve uvik vidin isto.

MILA

Ti nikad ne gledaš iste stvari.

 

JULIJE

A kako ti mene vidiš sad onda?

Mila se smije

MILA

Pa ti si se cili prominija.

JULIJE

Ali dobro, ovo unutra.

MILA

Blesavi starac, to si ti!

JULIJE

Baš je ružno to za reć, Mil.

MILA

I ja san tebi starica, ne možeš sad lagat.

JULIJE

Ti si djevojčica kakva si i došla.

MILA

Da bar, Jul, da bar.

11.

Julije bos pleše pred kućom i na sav glas pjeva

JULIJE

Besame, besame mucho,
Como si fuera esta noche la última vez,
Besame, besame mucho,
Que tengo miedo a perderte, perderte despues...

Mil!!

Besame, besame mucho...

Mil!!

MILA

(izlazi iz kuće)

Šta je, Julije?

JULIJE

Dođi!

MILA

Neću.

JULIJE

Ajde, dođi!

MILA

Ne mogu.

JULIJE

Bit će ti bolje kad zaplešeš.

Mila samo sjedne na stepenice i odmahne glavom. Julije dođe do nje, spusti se na koljena i kao da će joj izuti cipele.

JULIJE

Skinit ćemo ove bespotrebne okove!

MILA

To nisu okovi, Julije, to su cipele! Cipele normalnim ljudima trebaju da dođu od normalne točke do druge normalne točke.

JULIJE

Viruj mi, ne triba ti to ništa.

MILA

Ma pusti me, ajde.

Mila ustane.

JULIJE

Besame, besame mucho...

MILA

Ni ne znaš što pivaš.

JULIJE

Znan.

MILA

Što?

JULIJE

Da me voliš.

MILA

I šta još?

JULIJE

I da se ne ljutiš...

MILA

I šta još?

JULIJE

Da me pojubiš sad.

MILA

Znaš šta pivaš, Julije?

JULIJE

Šta si se tako zacrvenila, šta ti je, Mil?

MILA

Pivaš da se bojiš da ćeš me izgubit jedan dan, eto šta.

JULIJE

E pa šta?

MILA

Jel to istina, Jul?

JULIJE

Ne.

MILA

Ne bojiš se da ću otić jedan dan?

JULIJE

Di bi otišla, Mil?

MILA

Natrag, Jul, natrag!

JULIJE

Zašto?

MILA

Možda želim.

JULIJE

Jel želiš?

 

MILA

(tužno)

Sanjala san, Jul.

JULIJE

Šta? Pričaj mi!

MILA

Prestani to govorit, pričaj mi pričaj mi. Nije sve u priči.

JULIJE

Kako onda? Reci mi?

MILA

Sanjala san. Sanjala san da san otišla natrag. I nisan vidila otok tamo s kopna.

JULIJE

(zagrli je)

Nećeš ti nigdi!

MILA

Sigurno?

JULIJE

Mil, ja san malo sidia s Amicom i razmišlja. U redu je, Mil, meni da ti imaš anđela čuvara, stvarno je. Ali čini mi se nekako da ti svi imaginarni prijatelji i anđeli čuvari, da su oni svi neki čovikov strah dok nekako nema svog čovika. Vidiš, Mil, ja se nisan zeza kad sam reka da si ti moj anđeo čuvar, moja anđelica, jer jesi. Mislin da je stvar s Horhijen i to šta nije ima jednog nego dva anđela čuvara zapravo dosta strašna. Ti si moj čovik, razumiš. Ka šta san i ja tvoj čovik i ono šta mene muči je da san ja malo popustija ka tvoj anđeo čuvar ako ti sad sanjaš ružno i čutiš ove nemire koje čutiš. Srića je, ako mene pitaš Mil, kad sve ono šta si radila i pričala s Amicom, kad moš dilit s nekin zaista. Uvik nekako sanjaš o nečen, o nekon i s tin svojin čovikon bi se tribalo ostvarit i onda taj imaginarni prijatelj postane stvarni, živi. I ja se bojin da san ja zakaza. Mil, ja se bojin da san ja tebi dosadia, da ti više ne da ne želiš sanjat, nego ne želiš sa mnon sanjat! Mil, ja ne želin da ti odeš igdi!

MILA

Sigurno?

JULIJE

Najsigurnije!

Neko vrijeme su u tišini

JULIJE

Mi možemo di oćemo, samo reci.

MILA

Ajmo u tu Afriku, ali tvoju!

12.

Mila je sama

MILA

Konačno je i tako je. Nema anđela čuvara, a i Amico već blijedi. Sanjala sam u krug. Penjala san se stepenicama i bilo ih je tek nekoliko. Toliko nekoliko da san na moment pomislila kako ih mogu preskočit u jednom. Al su mi čak i u snu moje godine pale napamet pa san išla jednu po jednu. Jednu po jednu i kako jednu pređen tako se nova pojavi na vrhu. Ali dobro je, mislila san, vidin kraj, nešto se goie prelama. Stigla san do vrha, a prelamalo se gore samo još i još stepenica. Išle su cik cak, vijugavo. Kad se više nisan mogla penjat, one su krenule prema doli. Spuštala san se. Dobro je, kažen, ukrotila san ih. Ali one nisu imale kraja. Išla sam gori, doli, sve dalje i dalje. Mora je postala nepodnošljiva. Odjednon se more počelo penjati, a ja san se morala spuštati. Jer su se stepenice spuštale. Samo me nosilo naprid i naprid i zakoračila san u more. Mislila san, super, samo ću se pustit i lebdit na moru do vrha, ali moje noge, one su bile tako teške i priljepljene za stepenice i nastavljaje se spuštat sve dublje i dublje. Grcala san more, plakala san, baren san mislila, sve je bilo tako slano u tom moru. I nisan se mogla ugušit, a tila san, samo da se ugušin i da je gotovo.

JULIJE

I onda san te ja probudia?

MILA

Čula san tvoj glas doli negdi u dubini i zvala san te nazad ali mi je samo more uletilo usta i nije bilo zvuka. Onda san zaključila da se ne smin osvrtat, da te ne smin tražit jer se samo tako možda mogu spasit. A zvučalo je ko da me zoveš da ja tebi pomognen, a ne ti meni...i užasno mi je bilo, Jul, ali morala san gazit dalje i dalje.

JULIJE

I onda san te ja probudia?

MILA

I onda si me ti probudia. Ali nisan te tila ostavit, Jul!

JULIJE

To je samo ružan san, nisi me ostavila.

MILA

Tako će bit, Jul.

JULIJE

Mil, ajde spavaj, spavaj!

MILA

Ne mogu sanjat više, sve je ružno, ne želim tako spavat.

JULIJE

Probaj, zamišljaj nešto lipo i onda će postat lipo.

MILA

Ne želim više zamišljat!

JULIJE

Ispričat ću ti nešto lipo!

MILA

Dosta je priča, Julije, ja ih više ne vidin. Ja nisan dovoljno maštovita! Ja ne sanjan više lipo. Ja ne znan pričat priče.

 

JULIJE

Na prodaju: dječje cipelice. Nikada nošene.

MILA

Šta pričaš?

JULIJE

Ne sićaš se? Najkraća priča na svitu. Priče su jednostavne, Mil. One su sve šta poželiš da jesu. Ali moraš poželit.

MILA

Bésame, bésame mucho
Que tengo miedo a perderte
Perderte después

Quiero tenerte muy cerca
Mirarme en tus ojos
Verte junto a mi
Piensa que tal vez mañana
Yo ya estaré lejos
Muy lejos de ti

13.

Julije je sam

JULIJE

Mil, priče su sve što god ti zaželiš da jesu. Ti je izmaštaš i onda je pustiš da se događa. Iako imaš neku svoju želju kako da ona završi. Ali likovi koji put vuku na svoju stranu. Nekako ih nonšalantno pričaš otpočetka i oni odu, a da ti to uopće nisi zaželia. Tako ti likovi ka šta si ti, Mil, oni odlaze da bi se vratili. Ali šta kad je ovaj drugi lik, a to san ja Mil, šta kad se ja nalazin tamo di si ti otišla, a ne tamo odakle si otišla, da mi se vratiš? Razumiš, Mil? Vraćaš se tamo odakle si otišla. Vraćaš se tamo natrag. A ovaj otok, naš otok nikad nije bia tvoje natrag. I moga bi ja ić za tobom, Mil, al ja bi isto iša da bi se vratia. Natrag. A ne mogu. Ne bi bilo zauvik. Ne možeš otić u natrag. Možeš se samo vratiti. Kako da se vratim negdi di nikad nisam bia, Mil? A priče, one moraju negdi završit. Al zato ih ima puno, Mil. Ima ih beskonačno.


-KRAJ-




Facebook! TwitThis