Familija u prahu

---

GODINA PROIZVODNJE: 2003. 

PODNASLOV: Monodrama Juliške iz javne kuhinje

BROJ ŽENSKIH LIKOVA: 1

MJESTO RADNJE: Javna kuhinja

AUTORSKA PRAVA: Sva prava pridržana

---

(Javna kuhinja. Juliška, starija žena, sva u dronjcima, ulazi kroz prozor. Kako je ušla, tako se odmah gura da prođe)

Ajde, mrš, skitnice, pička vam, ja sam ođe prva došla, ajmo, mičte se... alo, ti, je, ti, šta me gledaš, alo majmune, de mič se, da Juliška prođe!

(zatetura unazad kao da ju je netko gurnuo)

Jebem li ti, kako te nije stid, ženu našo gurat, šta ženu, damu!

(stane i gleda ravno pred sebe u stavu za napad, odgovori)

Mama ti baba, majmune!

(zamahne rukom da će udariti prvog do sebe)

Šta je? Sad bježiš, jel de? Kukavice!

(naglo se okrene na drugu stranu)

A ti, jednoruki, šta se laktariš? A? Jednu ruku ima i još se gura! Jebemu, šta bi radio da imaš obje?

(upire prstom u sugovornika)

Znam ja tebe, momak. Tis onaj s kolinja. Sjećam se ja ko juče da je bilo. Jelde? Vlastiti ti brat odsjeko ruku. Ko slučajno. Dobro, oprosti, znam, nije tio, al te ipak zajebo. Ruku ti otfikario. Imali kolinje, pa se braco opio pa mjesto svinje tebe sjekirom pomilovo. I tako s mi ti momak, bez ruke osto. Koja li je to? A jes, desna fali. A šta su oni gore rekli? A je li? Ko ljevak si pa ti desna ni ne treba. E jebiga, neće da te priznaju za invalida. A slušaj, ne b ti ni ja priznala, majku ti, kako se guraš, da imaš još jednu, ne b ja živa ostala.

(odgurne jednorukog)

E, tako. Fino si se ti meni mako.

(okrene se)

I čuvaj tu ruku.

(okreće se oko sebe, svima prisutnima)

Aj, sad, razmaknite se, Juliška oće proć. E tako.

(sjedne za stol)

Alo, kelner, može narudžba?

(okreće se oko sebe)

Šta je barabe, šta se smijete? A jel? Pa nisam luda, znam ja, nije ovo restoran, znam šta je, javna kuhinja. Pa šta fali, šta neb mogli i ođe kelneri malo svratit? Šta im ne b ovo moglo bit ko neki hobi, a? Malo i nas, šljam da posluže. A, to ne može?

Ne može. A dobro. Šta sad? Moraću ustat. Sama se poslužit.

(ustane, ali odmah zatim brzo sjedne nazad)

A kako ću? Mazniće mi neko stol. Jebemu. Koja gužva. Ko da banka, ona Ljubljanska, štednje vraća. Jebemu. Ko b reko? Šta je dotle došlo da se mora stol rezervirat? Javna kuhinja pa ti treba, brate, rezervacija. Iju, koja gužva! Trebaće tu reda napravit. Ko ono šta imaš za pušenje i nepušenje, to ođe ne treba, ođe su svi popušili. Nego, ođe treba, odjelit na invalide, pa na matore penzionere, pa ove mlade šta ih niko neće uzet na rad, pa na narkomane, iju, kolko nas ima. Ko jedna poštena, seljačka, familija. I još da se volimo, đe bi nam bio kraj?

(okrene se i ugleda nekoga)

Jebemu, jel ono moj komšija?

(maše komšiji generalu)

Alo komšija! Ma vid ga al se pretvara. Ko ne zna me. Šta je komšija? Sramota te? Ma komšija, alo, okren se! Ej, ti, momak, de potapši mi ovog ispred sebe? Šta kako š? Rukom, brate. Nema dileme, znaš kojom ćeš, jednu imaš. A je li, zauzeta? Već se dohvatio šerpe. Kad prije? Pa jebemu, odloži je, pa mi zovni ovog ispred sebe. Jes, to mi komšija. Ma fala ti, momak. Ko rođenom.

(mahne komšiji koji ju je ugledo)

Komšija, de dones i meni malo te gozbe! A za mjesto, pa dobro, smislićemo nešta. (za sebe) Jebem li mu majku, odma oće nešto zauzvrat. Nema više usluge bez protuusluge. Stvarno dobra vremena. Još mi dođe žao šta se nisam kasnije rodla. Pa da duže uživam u ovim finim uvjetima. Al se dobro živi. A tek šta se jede.

(obraća se džepu od kaputa)

A ti, matori, šta kenjaš? Da dignem dupe? A šta ga ti ne digneš? A je li, ne moš?

(izvadi poveću urnu iz džepa u kojoj je njezin muž)

Evo, oš sad otić? Aj, oš krenit? Malo da se prošećeš, noge da razgibaš. Neš, a? Samo odmaraš. Drugo ne znaš. E, taki s bio i prije neg si se ođe stacioniro. Otkad te znam, a to ti dođe otkad sam za tebe pošla, otad si taki. Jedva da si pristo do oltara prošetat. I to si tio taksijem obavit. Ljen si, matori. Kaki s bio, taki si i osto. Isti taki. Ne b prstom mako. A ja da šetam?

(komšija je pozove, ona se okrene)

Šta je, komšija? Ne moš sve sam? (za sebe) A jebem li mu, doću. (komšiji) Evo me. (za sebe) Stiže Juliška.

(ustane, ali u trenutku kad treba krenuti, zapne za rub stola kaputom)

Šta je? Šta sad ti oćeš? Jebemu, ko da imaš dvje, a ne pet godna. Samo me za rukav povlačiš.

(opet pokuša krenuti, ali ne uspijeva)

Pa jebemu, jel ja mogu išta ođe napravit, a da mi neko ne kenja? Dobro, sine, oprosti, nisam tako tjela.

(izvadi iz drugog džepa manju urnu)

Aj, oprosti materi. Jel moš, a ?

(poljubi urnu)

Evo, jel u redu?

(okrene se mužu)

A ti, matori, ne nadaj se. Neb te ljubila ni da mi platiš. Šta šta? Vid se, saksija ti prljava. Ma nemoj? Ja da je čistim? Šta je sam ne očistiš? Ne moš? E, pa jebiga, taka ti sudbina.

(manjoj urni)

Ma ne brini, tebe mater čisti.

(pljucne na malu urnu i obriše je rukavom. Pokaže manju urnu većoj)

Vid ga, al se sjaji. Ma šta si mi ljep.

(okrene se komšiji)

Evo, stižem! Niđe neće 'rana pobjeć!

(manjoj urni)

A šta je opet, sine? Reci. Jel oš da ti mater slatko štagod donese. A jel? Ma da te mama ljubi. Boji se mali da mi neko mjesto ne ulovi. A jes, u pravu si. Al ima Juliška i za to ljeka. Gledaj sad, al ćemo zajebat komšiju.

(uhvati se za križa, pravi se da je boli, jauče)

Alo komšija, nešta me presječe! Aj, dones ti to, ne mogu se maknit, ako lažem, nek mi familija umre. (za sebe) A već i je.

(sjedne, opusti se)

Eto ga, popušio foru. A ja dobila kelnera. Ma milina. A sad, dok čekam, najbolje da maznem jedan aperitiv.

(izvadi iz džepa rakiju, nategne)

E tako, fino da se apetit otvori. Istina bog, otvoren je on zadnjih dest godina, al od viška glava ne boli. Jel tako, matori? Aj, živio ti meni!

(kucne muževu urnu i nategne još jednom, obriše usta)

Al je dobra. Ko da ju je sam Bog pravio.

(spremi rakiju u džep)

A di je onaj majmun?

(digne naglo glavu i ugleda komšiju)

Ma ne ti, šta ti je, matorom ja tako tepam. (većoj urni) Jelda, ljepi moj majmune! Ma mrš!

(komšiji)

Ma ne ti! Šta?

(naglo se iskrivi)

A je, boli! Ko sam vrag. Samo znaš, boli u naletima. Evo, taman prestaje.

(opusti se. Uzme konzervu s ribicama. Maše njome komšiji)

Šta je ovo? Riba? Ma nemoj, petak? Post? Pa jebemu postim od kad znam za sebe! U ovoj se kući samo posti! Jebem li vam, ka će neko meso sjest?

(odmahne rukom komšiji)

Ne, ti neš sjest.

(imitira komšiju) Kako, kako?

Eto, tako. Obećala, pa šta? Znaš kako se kaže u nas? Obećanje, kome radovanje? Nema mjesta. Vidiš valjda da mi muž i djete sjede tude. Aj, mič se. Ma šta me briga ako imaš pištolj? Aj, pucaj! Da mi neš familiju pobit? Teško će ti to za rukom poć. Već te neko preteko. A, jebiga.

Nego, slušaj, nisam ti ja kriva šta su te odjebali. Ma znam ja, sjećam se, donedavno si glavni hadžija bio. General. Dobro, nis bio general, al si tio bit. Šta s bio? Vojnik? Bojnik? Šta li? A sad, ko te jebe! Oduzeli ti sve privilegije. Pa podjelili međ sobom. A jebiga, tako ti to ide. Ko te ćero da se boriš? Šta? Sam si išo? Dobrovoljac, a? A jes, budala. Pa šta s ti stvarno vjerovo da će ti se to isplatit? Uostalom, zemlju si oslobodio, šta ćeš više?

Krov nad glavom? Ma šta će ti to? Eno, ja ga imam, pa ne valja. Prokišnjava. Bolje ti je vako. Bez ičega. Svoj si čoek. A kad si ga imo, sjećaš se, prva kuća do moje, samo smo se klali. Jedan drugom smetali. Vako, slobodan si, nemaš komšije da te jebu kad god im se digne. Vidiš, bolje ti je vako.

Ma, mrš ti!

(za sebe)

Otišo. I to mi je general.

(mužu)

Dobro, nije general. Al je tio bit. A ko ne b tio? Daju ti i stan i kola i penziju. I to kaku penziju? Moš njome banku napunit. E da, i još ti čestitaju. Na čemu? Na tome šta je tvoja brigada bez ičega ostala? Ko ovaj moj komšija. A šta ću mu ja?

A jebo majku, jesam gladna. Mogla bi vola pojest.

(Nategne rakiju iz boce)

Petkom samo riba. Tako bilo od kad znam za sebe. Moji su se bogami držali reda. I ja sam se držala, dok nisam za tebe pošla. (upre prstom u muževu urnu) Tis me pokvario.

Jes, ti. Neg ko? Da nije onaj gore?

A šta kukam? Kuko bi i ti da imaš jezičinu. A nekad si je bogme imo, majku ti jebem, imo i šta s njome napravio? Ništa. Kurca nis napravio.

(gleda konzervu s ribicama u ulju)

A jesam ogladnila. Ko da sam radila. Ima sad da se najedem ove ribetne, pa da podrigujem, sve ove, šta se oko kuhinje motaju, da najurim. Pa da jedem u miru. Ko šta spada.

A moj ćaća nekad lovio. Na Dravu ode, sjedne, pa peca i razmišlja. San mu bio da putuje. Ko ribe šta Dravom prolaze, tako i on tio. Neđe van otić, šta li je ono pričo, a jest, da mu je da vidi Italiju, komad Venecije pa da sjedne u one gondole ušljive. I skupljo moj ćaća pare, u kutiju od cipela ih spremo. Al na kraju nije niđe otputovo. Vlak ga pregazio. I to koji?

Međunarodni. Beč - Osijek. Kasnio zbog mog ćaće sat i po. A moj ćaća ekspresno bogu stigo. A jebiga, tako ti to ide u životu.

Al moj ćaća, kad peca, odma šarana uvati. Ovolikog. (rukama pokaže veličinu od nekih tridesetak centimetara) Od pol metra.

Ne lažem! Majke mi. Tolikog. (pokaže duplo veću veličinu)

(mužu) Šta je? Ne vjeruješ?

A sine, jel mi ti vjeruješ?

Ej, matori, pusti malog nek sam kaže šta misli.

Ajde, sine, na čijoj si strani? (potapše manju urnu) Ma bravo! (mužu) Jes čuo? Na metrinoj. A na čijoj će bit?

(mužu) Ma ko te jebe! Šarana je moj ćaća znao ulovit. Od metar i po.

Šta s reko? Ma ko je vidio šarana od po metra! Tri metra, najmanje, tako mi familije pokojne.

A sad, nema ni mog ćaće, ni šarana. Samo ja ostala. I ove dve sardine u konzervi.

(otvori konzervu, pomiriši i ustukne)

I, al smrde! Bazde ko da si ih u lavoru s čarapama namako.

(nategne rakiju)

Al, šta je, je, uz rakiju idu ko kavijar. Dobro da pijem. Inače ne znam šta bi.

(pljune rakiju od šoka šta joj je muž rekao)

Šta? Ma mrš u pičku materinu! Id ti u crkvu! Šta ću tamo? Ni šanka nema. A i onaj kelner njihov samo vodu djeli.

Pa šta? I ova je sveta. Majke mi, sveta voda. Po flaše iskapiš, odma u nebo letiš. I još boga za bradu uvatiš.

Šta? Da sadim koji kurac?

Karanfile?

A šta ih nis ti sadio kad si živ bio? A? Meni si našo solit pamet!

Šta pijem? Iz navike.

Tako je, mali. Navika je dobra stvar. Najbolja. Dok je flaša puna.

(izvadi jednu ribicu iz konzerve i držeći je za rep maše njome)

Au, al si mršava! Vid se, ko iz logora. Trebala bi ja tebe naranit.

(odloži ribicu u konzervu)

Da vidim, kaka ti je sestrica.

(izvadi drugu ribicu)

Pf, isti kurac! Ko manekenke dve. I ja da se najedem.

Šta kažeš, sine?

Au jebote, dobro das mi reko. Vid stvarno. Zlatna ribica. A ja je umalo pojela.

(trese ribicu i šapuće joj) Ajde, ribice, zlatna ribice, ispuni mi, kolko ono ide, a jest bogami, tri željice.

(imitira ribicu) Ne mogu.

Kako ne možeš? Ma ajde, potrudi se.

(imitira ribicu) Ne mogu.

Gledaj, vako, oću sad odma sve ovo da je puno rakije. E, a onda, drugo, oću....

(stanka)

Unuke. Unuke. To b' stvarno htjela.

(prisloni uho uz ribicu) Šta s' rekla, ribice?

A nis ti, neg ovaj drkadžija ođe. (pokaže na muža i imitira ga) Ko b' tebi dao unuke?

Svako! Ja b' bila najbolja baba na svjetu! Pravila im kolače...

S rumom, a matori? Pa šta ako i s rumom? Nek odma počnu pit, lakše će im bit. A ne vako, ko ja, prvo živiš ko šta spada, a onda ode sve u kurac! Bolje da je odma sve u kurcu pa se navikneš. Pa ti dobro. Ne znaš za bolje.

(ribici) E, a treće. Daj još jednu flašu. Al aj, majke ti, nek bude šljiva. Il loza? Šta ti kažeš, matori?

Šta s reko? Ma nemoj? Sad bi i ti želju?

(primakne ribicu muževljevoj urni)

Al mi je nemoj pojest.

(primakne se urni kao da prisluškuje što će muž reći ribici)

Dobro, evo, neću slušat.

(odmakne glavu od urne)

Jel gotovo?

(uzme ribicu nazad k sebi)

Isteklo ti vrjeme, matori. Šta s reko, reko si.

(Ribici)

Šta je reko? Šta oće?

A jesi kurva. Šta mi ne kažeš? Pa ja sam te našla. Moja si. Ajde, daj da čujem šta oće ova vrpa pepela? (mužu) Jel, cigaru? Bi zapalio, a? Nije dosta gorilo?

(sinu) Ma, šali se majka.

(ribici) A ti mi ideš na kurac! (pojede je u jednom zalogaju) E, tako. Sad to treba pošteno zalit.

(nategne, odloži bocu, lice joj postane grimasa)

Au! Nije dobro.

(da će bljuvati, otvori urnu, pa se ipak pobljuje pored stola, obriše se rukavom. Mužu)

Jesam te zajebala, matori? A? Jes mislio daš pokisnit? Usro si se. Juliška te zajebala.

(stanka)

Al ne ko ti mene. Ne. Samu me ostavio. I sina mi uzo. A šta nije bolje za djete uz materu da bude?

Ja sam matera! Matera bez djeteta! Ma, đe to ima?

A vako kad vas gledam, jeste mi krasni. Ti s sine isti ćaća, isti izraz lica. A isto ste se obukli. Jeste se to dogovorili?

(okrene se naglo i obraća se profesorici koja je za stolom do nje)

Šta je? Šta kašlješ? Po mi ručka popljuvalja!

Jest, ti, da nisam ja?

To što bljujem, moja stvar. Gledaj za svoj stol. Gledaj tamo. Tamo kad ti kažem.

A šta opet kašlješ? Šta je? Da ti nije štagod zapelo u grlu? Da nije kaka pečenka? A profesorce, jel se to jede krmetina? Kurac, krmetina, nema profa za to para. U istim je govnima ko i ja.

Ma vid je, al kašljuca. Preladila nam se profesorca.

I šta ti sad vrjede ona slova šta si ih nabuljala ispred imena? Sva ona mr, dr, br, sr... Serem ti ja na to! Džaba si se školovala, profa. Na kraju si ista fukara ko i ja. Ja ni osnovnu završila, a ti u klupi po života provela.

Kolko? Dvajst godina?

E, zato si i grbava. Jebemu, u klupi si taj išijas pokupila. Ko da je triper, kući ga ponjela. Al onda šta? Šornilo te na ulicu. Stan ti uzelo, nis kredit otplatila. Šta?

I muž te ostavio. Zbog profesorce, a?

A jesam pogodla, svak mi dala. Šta kažeš? Iz fizičkog profa. A jebiga, ta ti je razgibana. To ti muški vole. I eto ti škole, profesorce. Životna škola, reko bi ti moj matori. Zna on. Aj, ne plači.

Kaka maramica? Uzmi rukav pa se obriši.

A jes mi fina. Da te ne znam, rekla b da s neka profesorca, šta li.

(mužu) Ma ti, matori začepi! Pun mi te kurac.

E pa, jeb se ti.

(spremi muževljevu urnu u džep)

Tako. Sad smo mirni.

(okrene se opet profesorici)

E, alo profesorce, može lekcija?

Kako iz čega? Pa šta znaš?

Iju, znam i ja jezke. Rvacki, madžarski, to ti ja u malom prstu imam.

Koji? De ponovi?

Latinski? Pa đe se to govori? Đe je to? Kaka ti je to država? Latinska?

Šta? Nema je? Pa šta s onda to učla? Šta, jel postojala kad s upisala, pa dok ti završila, nestala?

A nije ni onda? Pa jebemu, nije ni čudo da se ođe raniš. Ko će učit ono čega nema?

Zbog čega? Kulture, a? Ma nabijem ti ja kulturu znaš đe.

E jebemu, mrtva s ti ko i taj tvoj, kako reče, latinski.

Šta s rekla? To nešta na tom tvom pokojnom jezku?

A je li, to se psuje. E, pa fino. Stvarno si opaka. Vid profe, al se raspištoljila. Psuje na latinskom. Niko ne razumje, al ona zna da im svima jebe majku. Ih, neš ti pobune.

Nego, oš ti šta popit? Neš? Ne moraš. Zna se ko oće.

(izvadi urnu iz džepa i nategne ni ne gledajući)

Jebemu, šta je ovo? Đe ja okom, tude moj matori skokom. Nikako da te se rješim. Aj, sjed tu i budi miran.

(odloži urnu na stol, profesorici)

A ti, profa, šta se smiješ?

Pa šta, ako sam muža skoro nategla? Natezo je on mene dok je živ bio pa mogu ja sad njega malo. A i tuko me.

Ma ne seri, matori! Mlatio si me i kad sam bila kriva i kad nisam.

Da, sjećam se. Kako's ono znao reć? (imitira muža) Nis ti ništa kriva, al si kriva od prije. I odma posred tikvuše. Al jebiga, šta je, je, bar si ljudina bio. Pa sam znala ko me opičio. A moju sestru mlatio onaj njen, nemaš ga šta vidit. E, to je sramota, dobit muža manjeg od sebe i još da te mlati. Moj matori, on kad opizdi, znaš da padaš. A vid profe šta se zgraža. Trebo je tebe neko po goloj, bila b ti nama pametnija.

Skupljala sam ja zube po podu.

(sagne se i digne zub s poda)

E vid, evo jednog. Al se zavuko.

(gleda zub)

Jel odgovara?

(pokušava ga namjestiti sebi u usta, ali ne uspijeva)

Jebemu, matori, jel ovaj moj il tvoj?

Nisam ni ja tebi ostala dužna. Sjećaš se oklagije? Radila ko budilica. Ti zakrmiš, izvališ se poslje ručka, a ona te probudi.

(opet gleda zub)

Bogami, moj nije.

(okrene se profesorici)

Alo profa, da nis nešto izgubla?

Ti, ti. A vid je, al se smije. Ma vid rupe. Majke ti, tvoj je. A šutiš ko pička. Šta je? Sramota, a? Pa nije. Znaš kako je, kad se nema, zubi prvi odlaze. Jebiga, napuštaju brod šta tone.

(pruži zub profesorici)

Onda, šta će bit? Oš ga nazad? Moš ga zaljepit.

Kako oš. Mogu ti ga i ja čuvat. A nikad se ne zna, možda usfali pa mi zatreba rezervni.

A sine, šta kažeš? Pod jastuk da ga stavim? A jes naivan. Nema Zubićvile. To sam izmislila.

Ej, šta sad cmizdriš? Pa momčina si. A nema ni Djeda Mraza. Samo Juliška ostala.

(stanka)

A šta plačeš, sine? Ma dobro, staviće ga mater po jastuk. (za sebe) Samo kad bi mater jastuka imala.

(okrene se profesorici)

A vid profe, ne pušta noža i vilce. Ne odustaješ, a? Red nek se zna.

Šta kažeš? Biće bolje? Doš i ti jednom na svoje. A jes naivna. Bolje se ti okani te vilce i prihvati se rakije.

(Pije. Odjednom joj nešto zapne za oko, odloži rakiju i stane na stolicu)

Majku mu, al raste. Do juče još ovolicni bio. (pokaže na visinu sebi do koljena) A vid ga sad, do neba. Jebemu, veliko je, veliko, ko od mog ćaće selo. Šta li je to?

(mužu) A ti, šta mi gledaš pod suknju? (zadigne suknju) Prija, a?

Šta? Da se saberem? Dobro.

(gleda van)

Au, kolka kućerna! Da to nije neki otel, šta li?

(priđe profesorici, potapše je po leđima)

Šta kažeš? Kaki centar? Šoping, a? Vid profe kako zna. A otkle to tebi? Jel ti to čitaš, a? Jes informirana! Ma tako treba. Znači, robna kuća. E pa bogami, fino.

Jebemu, još do juče ničeg nije bilo, a vid sad, tri kata naslagali. I ulaz nam zagradili. Pa sad kroz pendžere ulazimo. Ovaki kaki smo, ko grančice suvi, i nije nam teško. A i šta će nam vrata! Ma šta će nam i kuhinja! Jebemu, samo čekam da nas izbace.

Oće, oće, rekli su. Kuhinja se zatvara. Mjesto nje će ođe napravit parking. Ođe đe mi sjedimo, će kola bit. A nas  mogu fino po podu poljepit mjesto onih ležećih, kako li ih zovu, policajaca. E jes, možemo bit prva zemlja s ležećim siromasima. Pa nek nas gaze. Ko da to i sad ne rade? Samo se prave da nas vole pa nam uvale neke truleže, ostaloće. To šta nama daju, to ni svinje ne bi pogledale.

(priđe prozoru i govori nekome vani)

Šta je? Šta gledaš? Šta je? Nikad nis vidio gladne, a? A vid kolku kesu ima! Puna, a? Jes uživo? Otkle ti pare, da mi je znat.

(plazi jezik prolazniku)

A vid one tamo. Al se utegla. Feder koka. Tako smo ih zvali, te šta se jedva uvuku u lače. Sve joj napištito. Vid je, kolko dupe ima. Bolje bi joj bilo da se rani ođe kod nas, ne b tolka bila.

Šta? Jel to ona meni?

Majku im njihovu. Al samo čekaj, doće i oni ođe.

E, alo, profa, đe si? Vid je, majke ti, pod stol se zavukla.

(Juliška dođe do profesoričinog stola, pa čučne i zavuče se pod njega)

Šta ima? A?

Se ti to skrivača igraš? A je li? Znaš je, a? Šta? Toj si kozi predavala? I sad te sramota. Da te ne vidi. E, pa mene nije.

(Ustane, ode do svog stola, zgrabi konzervu i pogodi njome prozor)

Ma mrš, stoko! Evo, evo vam i ovo pa možte i to prodavat u tom svojem centru. Kaki su to ljudi? Grade stanove za šampone, sapune, televizore, za sve grade, samo ne za ljude. Ma di to ima?

(okrene se na drugu stranu, prema unutrašnjosti kuhinje)

A ti, mamune jedan, šta se dereš? Tiše tamo! Nemoj da ti ja dođem. Biće belaja. Majku ti tvoju veselu. Šta se veseliš? Čemu? Aj i meni kaži da se i ja veselim.

Svaki dan ko da je kirvaj. Samo slavi. Pjeva general. Svaki jebeni dan. A šta više imaš slavit, majku ti tvoju!

Zadnja proslava na kojoj sam bila, bilo neko vjenčanje.

Jes matori, naše.

A ne, bilo poslje još. Karmine. Jednim udarcem dve muhe. Ispratila vas obojicu.

(opet se okrene generalu)

A ti, koji kurac pjevaš? Vid ga, kako urla.  Nabio si one svoje značke vojničke pa sad slaviš. (šeta kao general) Slaviš i vako šetaš. Sav si važan. Dobio ordenje, a jedva da se iz kuće mako. A moji se makli pa tamo i ostali. Jest, šeta. On šeta. (skoro padne) A đe su mojima noge da šetaju? A, đe? Ti se čitav vratio, još si i te značke dobio, a ja, ja dobila  familiju u prahu.

(stanka)

Samo nema te vode s kojom ih mogu zamutit pa da se vrate. Nema.

(stanka)

A on se šeta.

(kao da će zaplakati, ali se ipak suzdrži i nategne rakiju)

Živio ti meni, generale! Šta je, šta mi leđa okrećeš? Ma vid ga, leđa mi okrenio! Alo, komšija! Reci, da i ja slavim? Šta ti slaviš?

(mužu) A šta ti oćeš? Da se stišam, ma nemoj? Jeli, nije red? Ma od kad s ti tako pristojan?

Da je dobar čoek komšija? A po čem je dobar? Šta je živ, a vi niste, jel zato dobar? On se vratio, a vas donjeli, jel zato?

(dere se generalu) Jel to slaviš, komšija? Šta si živ osto?

(pomiluje sina)

Ma ne ljuti se Juliška na njega. Zna Juliška. Volio bi momak da je osto tamo. Vako, tri dana pjeva, slavi, pa četvrti pištolj izvuče. Pa dođe sebi pa ga spremi. Al jednom neće. Otiće tamo, preko, ima rasprodaju da napravi. Kad ih pola pokosi, svi će svjeće kupovat. A, jebiga.

(okrene se profesorici, ponudi je rakijom)

Jes sigurna da neš? E, a ima Juliška još nešto. Gle sad.

(izvuče iz džepa izgužvanu fotografiju)

Vid ga, šta nije ljep ko slika?

Ma nije, šta bi bio grbav, samo se vako naslonio. To ti moj matori. To ti je naš kum sliko. Taman kad se vjenčali. A matori se vako naslonio (nasloni se na zid), ko glumac, pa cigaru nabio (glumi da drži cigaretu u kutu usana) i zagrlio svoju Julišku. (rukom napravi pokret kao da je zagrlila nekoga) Za sisu me uvatio. (odgurne imaginarnu ruku koja ju je uhvatila za grudi)

(mužu) A jes bio baraba.

(profesorici) Jes, to sam ti ja. Da ne povjeruješ, a? Šta glad napravi od čoeka. A tek od žene. Ni mater me rođena ne b prepoznala. (gleda sliku) Kolko sam kose imala. Mogla sam ćilim napravit. 

(sjedne nazad na stolicu, postavi sliku pred sebe pa se sjeća)

Pijem pivu i rakiju šljivu, mala moja, satraću te živu! Tako s' ti meni tepo, moj matori. Sjećaš se, a?

A Juliška, budala naivna, odma se udala. Prsten navukla, misli boga za bradu uvatila. A u mog matorog ni brade ni kose. Ćelav ko jaje. Ni ljubit se nisi znao.

Nisi. Ma moš ti govorit šta oćeš, al ja sam te naučila ljubit.

Ma ko? Jel ja? Ja tebe da sam naganjala? Al ti voliš lagat. Trčo si za mnom, sve si se nogom u guzicu udaro. I sad kažeš da nije bilo tako. U oči me lažeš, kako te nije stid?

Mene? Da me bude stid? A što?

A je li? To ti smeta? Šta pijem? A ti šta si pio, to nikom ništa, a?

Pa šta? Otkad to samo muški mogu pit?

E saću, tebi u inat, još jednu natočit. Inače ne bi.

(pije)

Kome? Jel ti to meni prjetiš? Ma nemoj? Tuko bi me, a? Ženu svoju? Stidi se.

(pogladi manju urnu)

Šta je, sine? Jesi gladan? Nisi. A kako 'š i bit kad te nema?

(stanka)

A jeste me zajebali. Stvarno jeste.

Ko? Ko? Pa vas dvojica. Mene samu ostavili. Ništa nemam. Svako jutro isto. Dođem tude, jedem malo, pijem više pa se klatim. A jest, od rakije. Nego od čega? I čekam da me bogo sebi pozove. Ma, samo da se surginjam. Il nek me neki kurac pregazi. Ništa više ne tražim. A ma baš ništa.

A šta sad plačeš, sine? Nije majka kriva šta joj se ne živi. Ma nisam tako mislila, nis ni ti, sine, kriv. (pokazuje prstom na veću urnu) Kriv je ovaj šta te odvuko... Dobro nije te on odvuko, al ko vas je ćero?

E, što vas nema.

(stanka)

Šta je? Šta me gledaš? Nemoj pred malim.

Dobro, nisi mali.

A ti, ne gledaj me tako. Ma vid ga, al me gleda. Ma jel bi ti to mene pipo?

Jesam, priznajem, popila sam, al nisam luda. Vidim ja, pipo bi me. Aj priznaj.

Pijandura, a? Fino ti meni. Ja ti sina rodim, a ti meni vako. Svaka čast.  Tako se sa ženom razgovara. Neka, neka, nek čuje sin kaki mu je ćaća.

On da je pravu? Još ga i braniš. Tako mi vraćaš šta sam te odgojila. I sve ove godine ranila. Fino. Urotio se s njime.

Uvjek ste vi tako. Vas dvojica protiv mene. I ono kad ste odlazili, i to ste krišom. Sve ste šaputali. Šaputat znate, a meni čestitat ne znate?

Kako šta? E pa matori, danas nam je godišnjica.

Braka, nego čega? Dvajst i peta.

Bila bi. Da te nisu u ovo ođe zapakirali.... Jest, nazdravljam. Zato. Al i zato šta mi se pije. Ma koga briga za uspomene!

Sve to rakija sapere.

(stanka)

Izdali me. Vlastiti. Ko vas je ćero da idete?

Šta me briga za druge! Trebali ste ostat kući. Barem si malog mogo ostavit.

Nis ga ti? Dobro, neka, sam je otišo, al trebo si ga onda vratit kući.

Ti, sine, šuti. Niko te ništa nije pito. Još si djete. Vid ga kaki je, malecan sav.

(Priđe manjoj urni i poljubi je)

Šta je, ne voliš kad te mama ljubi? Ih, ko da iko vidi. Pa može valjda mater sina poljubit.

Ti se, matori, ne mješaj. Dovoljno si se umješo kad si malog za sobom povuko.  A niste mi nikad rekli šta se desilo. Oni šta su vas donjeli, samo pokucali, ja otvorila, oni meni: jesu ovo vaši, ja se ni snašla nisam, a oni mi vas već uvalili, dve saksije mi pružili pa otišli. Matori, aj mi reci, šta se to tamo desilo?

A nešto je. Da nije, ne bi vi ovaki bili.

Izgori? Šta ? Kako?

To je sve šta znaš reć? Izgori! Pa nisam guska, znam da je gorilo, ne bi vi u prahu bili da nije gorilo! Samo šta? Što mi niko ne kaže? (za sebe) A šta je najgore, otkle da znam jeste to vas dvojica. Da nisu neki drugi?

A znam, sine, da ste vi, samo b' htjela da niste.

(Izvadi flašu.Da će popiti, ali se zaustavi)

Šta je sad?

I treba da te krivi. Jest sine, pijem zbog tvog ćaće. On će me i u grob oćerat.

Šta je? Da se nećte tuć? E, pa sad je dosta.

Ma sa vama čoek nikako na zelenu granu! (rastavi urne) Tako, svak na svoju stranu. Nego, đe sam ono stala? A da, prazna mi čaša.

(Hoće si natočiti rakiju, ali ustanovi da je flaša prazna. Lupa je, ništa ne izlazi pa je baci.)

Mrš!

(okrene se naglo)

Aj komšija, ne ljut se, nisam tjela, ispala mi. Majke mi. (za sebe) Ma ko te jebe!

(okrene se zavjerenički sinu i mužu)

A moram vam reć, htjela sam i ja ko vas dva. Pa gurnila glavu u pećnicu, odvrnila ono malo dugme, naslonila čelo na tepsiju i čekam. Čekam ja tako. Po sata čekam. A ono ništa. Plina

ni za ljek. Kad li, zvoni neko na vratima. Stiže opomena. Nisam plin platila. Nikako čudo da sam živa ostala.

(stanka)

Je li? Sad bi da šutim? Da ne pričam? Ne mogu više reć ni šta mi je na duši?

(imitira muža) Nije što pričaš, neg što piješ. (bijesno) E, piću dok ne crknem!

Aj i to da vidim, kako 'š mi doć? Pa pogledaj se samo kaki si. Nekad ljudina bio, težak ko Trepča, a vid se sad, lak ko pero. E, šta ti je reć, život.

(izaziva veću urnu) Aj, dođi. Ma, aj da te vidim kako 'š mi doć! Šta, uzećeš mi flašu? Aj, dođi pa uzmi! Ako možeš.

Dođi i uzmi. Aj matori, ne daj mi više da pijem. Jel možeš? Ne možeš? Ne možeš. Znam da ne možeš. A šta bi dala da mi sad dođeš i priljepiš jednu preko ušiju, samo da te osjetim.

(Zamukne i zajeca. Obriše suze rukavom. Vedro)

Al ja mogu. Mogu šta oću. Mogu pit do jutra. I sutra opet vako.

(Nasloni glavu na stol. Kao da je netko drma rukom, naglo se strese)

Šta je? Šta me guraš? Đe su svi? Koji s ti?

Radiš ođe, a? Šta kažeš?

Gotovo. Zatvaraju. A đe ću ja?

(kao da je netko diže od stola, ali se ona opire)

Ma ne idem niđe! Neću!

(udara zaposlenika javne kuhinje)

Zovi! Aj, zovi policiju!

(dođe k sebi, smiri se)

Miči ruke! Idem. Mogu sama. Ne brini.

(pokuša zakoračiti pa padne, prihvati ruku koju joj zaposlenik pruža i uspije ustati)

A fala ti. Ne znam šta mi bi. Neka slabost me uvatila.

Jest, dobro kažeš, neki virus, šta li. Evo, saću ja. Samo ove svoje da skupim.

(urnama)

Ajmo, čoek zatvara. Šta čekate?

(spremi urne u džep)

E pa da znaš, fino sam se najela, al me sutra nema. Sutra stiže penzija pa će Juliška preko. Kupću si... Rec momak, šta da kupim?

A? Ma šta će mi to? Kupću si rakije. I dest deka kave za profesorcu. Kad već ne pije. E, tako je. Sutra eno mene preko. Kod komšije. Iju, jedva čekam. Pa kad dođem profi pa joj reknem: Ave, evo kave! Iju, al će bit sretna. Ko malo djete. Jedva čekam. A moraću nešto i malom. Nekog medu.

(zastane, kao da sluša što joj govori urna iz džepa)

Šta kažeš, sine? Ne b medu? Neg šta bi? Loptu. Dobro, kupiće ti mater loptu.

(maše rukom i pokazuje na kuhinju)

Kupću i ovo. Pa ću birtiju napravit. Pa ćemo svaki jebeni dan slavit.

(polako odlazi, izlazi kroz prozor)

 

K   R   A   J