Drame
Nio i Kaja
Promatramo život Nio i Kaje od rođenja do smrti. Oni kao da odrastaju između replika i raznih nedovršenih sukoba i zapravo se ništa osim gomilanja frustracija ne bi događalo da se u njihov život ne useli Sotona, fantastičan Lik koji se ne mjenja i ne predstavlja zlo već samo kroz humor komentira apsurdnu situaciju u kojoj se našao.
PODNASLOV: Čušpajz BOJE Ljubičasto
GODINA: 2002.
BROJ MUŠKIH LIKOVA: 1
BROJ ŽENSKIH LIKOVA: 1
NAPOMENE VEZANE ZA LIKOVE: Likovi Nio i Kaja ostare stotinjak godina tijekom drame
DODATNE NAPOMENE: Ovo nije prozni tekst iako se na prvi pogled takvim čini. Kroz režiju i glumački rad treba potražiti i izvući na površinu pravu priču koja se događa negdje u pozadini, u tišini van ovih praznih replika.
Boje su samo boje. To zapravo ne znači ništa, ali je ponekad lijepo ili ružno.
Vrijeme juri svojom brzinom unutar dijaloga. Ništa se ne dešava van scene osim onog što se već desilo.
Količina je sada namjerna ali i potpuno nepotrebna kasnije. Kratiti velikim škarama prije postavljanja. Pronaći svoju priču....
Plavo
Kada se Kaja trebao roditi prvo je glavom opipao svijet. I ovaj mu se nije nimalo svidio. Kasnije još manje... Ležao je na leđima pokušavajući usnama, pa svojim jadno kontroliranim rukama dodirnuti zrak. Uhvatiti svjetlost i natrpati je u usta. Kao palac za sisanje. Proučio je svoju ruku i ruka mu se svidjela, pa ju je upotrijebio. Osluhnuo je buku na ulici i buka ga je rastužila, pa ju je nadglasao.
Jedna je emocija brzo nestala da bi otvorila prostor za drugu. Plač, pa smijeh... san...
I glad! Progutao je šaku zraka kad nije bilo ničeg ukusnijeg u blizini, pa se podosta namučio da bi se okrenuo na bol u trbuhu izazvanu tim nepromišljenim činom. Zatim se podrignuo kroz slinu na usnici koja se u dugačkoj kapi iscjedila na bradu. I bio je sretan zbog toga.
A onda je odlučio ustati. Odlučio i pao.
A onda je odlučio ustati. Odlučio i pao.
I tada je uvidio koliko je zajeban ovaj svijet...
Crveno
Nio su za ruku, korak po korak, njen, doveli pored njega. Da stoji! Da stoji sama na svojim nogama.
Povukao ju je za nogavicu prema zemlji. Čisto dobronamjerno...
- A ba! – rekla mu je i puknula ga nogom u leđa.
- Uau! – rekao joj je i tužno pokazao u nebo.
Ništa mu nije odgovorila.
Odgurnuo se rukama od poda u prkosu prema gravitaciji, prema vlastitoj slabosti, nepoznatoj snazi nje koja stoji... ustao i uspio ostati na nogama, svojim.
- He! Aba. – rekao joj je ponosno, raširenih ruku.
Nio se samo nasmijala najmanjim dijelom rubova usne kao da to nije ništa posebno i sjela u pješčanik.
A Kaja se ukočio! Jer još nije znao sjesti...
Osobe
Nio – žena bez srca, crveno.
Kaja – muškarac bez pameti, plavo.
Sotona - nerealno i nepotrebno lice koje je nekako kao i svi ostali.
Ljubičasto
Kaja je džepa izvadio šaku pjeska i darežljivo ga ponudio Nio. Pokazao je prema velikoj hrpi pjeska.
KAJA - Tu.
NIO zacvili - Aeeee..!
KAJA odlučno - A da.
NIO - Necu.
Rekla je i sjela na pod. Ona je to znala. Ona je to radila često i dobro. Čučnuo je oprezno pored nje i napravio hrpicu od pjeska, a ona ga je odgurnula. I njega i pjesak.
KAJA - Zašto me guraš? Nisam ti ništa napravio.
NIO uzdahne - Pa i nisi.
KAJA - Hoćeš se igrati?
NIO - Neću.
Ustao je i okrenuo joj leđa, jer to djeluje kao prkos, a ujedno skriva tužno lice od pogleda. A kada mu je i toga bilo dosta, počeo je kopati nos i cuclati ono što mu je ostalo na prstu.
*
Bilo je kasno popodne. Dan kao za crtanje gumicom po zraku. Umorno, kao s dalekog putovanja kroz stoljeća, cestom je došetao čovjek s koferom u ruci i glavoboljom, sjeo na tren da odmori i obriše nos, pa svoje oznojeno čelo istom maramicom, istom gestom. Uzdahnuo je i naslonio se na vlastitu kičmu, pa zjevnuo ispod tamnog pogleda u prazno, u labavo zavezanoj kravati, u izlizanom sakou, kao da ga je netko odložio na njega i namjerno zaboravio.Ustao je sa svoga kofera i protegnuo se cijelim tijelom...
BAŠ JE DANAS LIJEP DAN. PREDIVAN DAN.
Kaja je stao pored njega zjevajući s njim u duetu. To mu se svidjelo.
KAJA veselo raširi ruke – Uuuuu!
Čovjek je ugledao dijete pored sebe. Pogladio ga po kosi...
VI DJECA STE STVARNO SPUŽVE...
KAJA pokaže u daljinu - Tamo je došo veliki autobus.
SPUŽVE!
Otišao je u onu daljinu u kojoj mu je baš taj tren pobjegao prijevoz i skinuo mu smiješak s lica.
K VRAGU! – baci kofer na zemlju, sjedne na njega i nastavi čekati – ČEKATI, ČEKATI...
*
Kaja je govorio da bi privukao pažnju koju je po svom uvjerenju zaslužio samim svojim postojanjem.
KAJA - Ja imam čušpajz za ručak!
NIO - Kada?
KAJA - Jučer.
NIO - Ti si glup.
KAJA - Nisam...
NIO - Jesi.
KAJA - Ma nisam!
NIO - Hoćeš se igrati?
KAJA - Čega?
NIO - Mame i tate.
KAJA brizne u plač - Neećuuu!
NIO - Dobro. – nastavi rovati po pjesku - Ne treba. Igrat ću se saa... sama. Napravit ću crvenu kućicu...
KAJA - A ja?
NIO - I dvorac sa crvenim zidom... – iščupa busen trave – I sa šumicom.
KAJA - A jaaa?
NIO - Ti si reko da se nećeš igrati...
KAJA - Hoću se igrati! Hoću!
NIO - Onda ti napravi cestu.
KAJA - Neću.
NIO - Ili mi dodavaj pjesak na hrpicu. S grabljicama.
KAJA - Ne... Napravit ću.
NIO - Cestu.
KAJA - I aerodrom za moj leteći traktor!
NIO - Evo tebi ova lopatica, a ti meni daj kantu. Žutu. - zamijeni igračke.
Kaja je promatrao lopaticu u svojoj ruci, pa žutu kanticu u njenoj, pa lopaticu u svojoj...
KAJA tužno - Ali ja neću lopaticu...
NIO - A daaaj...
KAJA - A zašto ti nemaš ništ' svoje?
NIO - Što?
KAJA - Pa, igračke?
NIO - Imam.
KAJA - A di su ti?
NIO - Doma. Al ja nemam ovak' puno. Moj tata je smetlar.
KAJA - Kad ja narastem bit ću milicajac.
NIO - Oni su svinje.
KAJA - Ma nemoj!
NIO - Ma moj!
KAJA - Ma-a!
NIO - A-ha!
KAJA - Ko ti je to reko?
NIO - Tata.
KAJA - Evo ti grabljice.
NIO - Hvala.
*
KAJA - A zašto tebi ova kuća stoji, a meni ne?
NIO - Nije. Baš ti je super. Tu.
KAJA - A kad je. Vidi. Tvoje stoje, a moje se raspadaju.
NIO veselo - Zato što ja imam kanticu. Žutu kanticu.
KAJA - A kako da ja...?
NIO - Napravit ću dvorac sa stotinu kula i šumicu od cijele livade!
KAJA - A daj meni maloo.
NIO s prstom na ustima - Psst!
KAJA šapne - Što? – i kopira njenu gestu.
NIO - Čuješ?
KAJA - Čujem. – klimne - Šta?
NIO - Ptićicu!
KAJA - Di?
NIO - Ptić. Sova. Ne! Ptičica.
KAJA - Gle! Dvanajst sati. Vrijeme da se ruča.
Gladan sam i ja, gladna je i kuća.
I ptičica pjeva, I njoj krulje crijeva,
Kruljrljrljkrlj...
Nasmijala se.
KAJA - Krljrljrljkrlj...
I on isto.
KAJA - A kako se ti zoveš?
NIO - Ti prvi reci.
KAJA - Dobro.
Bilo mu je neugodno kad bi ga netko tako promatrao, kao što ga je ona u tom trenutku promatrala.
*
KAJA - Imaš žvaku?
NIO - Ne. Imaš ti cigaretu?
KAJA - Nemam. Ja sam tebe vidio već prije.
NIO - I ja tebe.
KAJA- Stvarno?
NIO - Aha. Tamo mi je kuća. Ona sa plavim krovom i razbijenim prozorom.
KAJA - A tko je razbio prozor?
NIO - Ja. Bacila sam kroz njega vazu, jer sam sanjala da u sobi nema zraka.
KAJA - Ma da? A bilo je? Ti ideš u moju školu?
NIO - To je i moja škola. Ne možeš reći da je tvoja kad i drugi idu tamo. Ti ideš u moju školu!
KAJA - A koji si razred?
NIO - Četvrti be.
KAJA - Peti?
NIO - Da.
KAJA - Super. I ja sam isto.
NIO - Da. Čula sam. Moram ići... mama me čeka s ručkom.
KAJA - Čušpajz?
NIO - Da. Kako znaš?
KAJA - Hoćeš opet doć'?
NIO - Hoću. Ako ću smjet.
Nio je otrčala, Kaja ostao stajati.
*
Čovjek je ustao sa svog kofera i zagledao se u daljinu pored sebe.
Nikada neće doći, nikada...
KAJA brzo se okrene - Zašto? Ko neće doći?
Molim? Mene pitaš?
KAJA zbuni se - Ne, ništa, ništa...
Da, ništa, ništa... Prokleti gradski prijevoz...
KAJA shvati - Aha. – okrene se da očisti pjesak s koljena – Pao sam i izgubio loptu.
I ovo čudno vrijeme... – pogleda u nebo - A kiša će. Kad smo već kod vremena, znaš li možda koliko je sati?
Kroz crveno osvijetljen prozor začuo se glas od Nio.
(Kaja i Čovjek s koferom čuju Nio, ali ne reagiraju)
NIO - Pusti me, nemoj... čuješ!
Čuješ?
KAJA - Ne znam. Nemam sat. I mama mi je rekla da ne pričam sa strancima. I izgubio sam loptu.
NIO – Ne mogu prljava, sva znojna... cijedim se.
Da. To me uopće ne čudi. – pogleda na ručni sat – Kod mene je ponoć.
NIO - Ne. Idem van.
KAJA - Znači da je podne. Sunčano.
NIO - Baš me briga. Pusti me!
Ni to me ne bi čudilo.
NIO - Da! Ovakva! Gola!
Iako je kod mene skoro uvijek ponoć.
NIO - Nek me svi vide, jebe mi se! – vrisne.
KAJA - Čudno.
Da. Može biti.
Čovjek je ponovno sjeo na svoj kofer da bi zapalio cigaretu i nastavio s čekanjem
Lopta.
Dokoturala se do Kaje i on ju je šutnuo u daljinu.
KAJA - Izgubio sam loptu...
*
NIO - Bok!
KAJA - Zdravo.
NIO - Jučer sam te tražila.
KAJA - Bio sam na sankanju.
NIO - Ma da?
KAJA - Što je to komunizam?
NIO - Molim?
KAJA - Imam ispit. Sad. Rekao sam da moram na WC.
NIO - Ja nemam sat. Profesora su jučer uhapsili.
KAJA – Komu-nizam.
NIO - Ne znam što ti je to.
KAJA - Ni u razredu nitko ne zna. Pito sam i profesoricu, ali mi nije htjela ništa reći. Rekla je da je ispit. Valjda ni ona ne zna.
NIO - I što ćeš sad?
KAJA - Idemo na kavu! Ukočilo mi se i dupe i vrat, vrijeme je da promjenim stolicu.
NIO - Boli te? I mene zna zaboliti vrat.
KAJA sjedne - Konobar, pivu molim! To je od sjedenja.
NIO - Nejdeš nazad na sat?
KAJA - Ne. Ionako ću past... – naglo - Jao, kako sam lud! Potpuno sam zaboravio, donjet ću ti drugi put.
NIO - Što?
KAJA - Ništa.
NIO - Dobro... I, kako si inače? Dobro izgledaš.
KAJA nasmije se - Stvarno te zanima kako sam?
NIO - Da.
KAJA - Onako. – neodređeno pokaže prema publici kao prema nečem lošem.
NIO – Da... Kao da je sve odlučilo poludjeti od gluposti, dosade...
KAJA - Ne znam, gledam se kako nestajem u svojoj vlastitoj ideji...
NIO - Škola, matura... Vidiš!
KAJA - O čemu pričamo? O tebi ili o meni?
NIO - Oboje?
Kaja je podigao veliki žuti list novina sa zemlje.
NIO – I? U čemu je problem?
KAJA - Kaosić.
NIO - Što?
KAJA - Reći ću... – napuni pluća zrakom... – Buuum!
NIO - Aha... Mali kaos.
KAJA - Znaš, gnječi me neki pritisak u glavi zbog kojeg uvijek gledam u isti drek. Jedno gledam, drugo vidim, trećem se čudim. Ne razumijem to... Kao da živim na nekoliko lokacija. Sve u predgrađima.
NIO - Oči su ti mutne...
KAJA zamisli se - Ovo sam prvi put rekao. Naglas...
NIO - Znam o čemu pričaš...
KAJA - Onda mi objasni. – listajući novine - "Ceste ponovno otvorene." Prema čemu?
*
KAJA - A ti? Što je s tobom?
NIO - Isto, ništa... problemi kod kuće... menstruacija...
KAJA - Aha...
Nio ga je pogledala. Glupa ljubavna priča.
NIO - Da. Da, ti me razumiješ.
KAJA - Imam jednu novu ideju za priču!
NIO - Ti i tvoje priče! A danima me izbjegavaš! Ponašaš se kao da ono nije bilo ništa. Pričaj sa mnom.
KAJA - Pa, pričamo. Evo, baka me je pozvala na kolače, a nepokretna. Žena skoro svaku noć padne sa kreveta i nemože više ustati, nikako, pa udara po cijevima, susjedi zovu nas... Ma, dobro, siguran sam da se namjerno baca da privuče našu pažnju, ali ipak... ispekla je te kolače... Čeka me...
NIO - Djeluješ umorno. Sjedni.
KAJA - Ne umorno. Samo onako kako sam.
NIO - Pogledaj kakav je dan! Predivno plavo nebo!
KAJA - Da, imaš pravo. Umoran sam.
Nio se nasmijala. Kaja za njom.
KAJA - Da. Nije li to ludo?
NIO - Ti si lud.
KAJA - Svi smo ludi.
NIO - Razumijem te.
KAJA - Da?
NIO - Da. Ja razumijem tebe, ti razumiješ mene. Mi se razumijemo. – priđe mu vrlo, vrlo blizu.
KAJA - Moram nešto popiti, jer ću inače poludjeti, a to je tek sranje.
NIO - Sjedni malo pored mene.
KAJA - Moram otići odavde. Hitno otići.
NIO – Gdje ćeš otići?
KAJA - Previše toga da bi razmišljao o tom. Sada me zove ono tamo brdo. Kada se popnem na njegov vrh vidjet ću kamo dalje. A onda tko zna. Zemlja je ionako okrugla samo zato da se ne bi izgubili u svemiru.
NIO - Ni piće još nisi popio.
KAJA - Neću ga ni dobiti.
NIO – Zašto bi išao?
KAJA - Samo da odem. – podigne ruku – Taksi!
NIO – Nemoj ući u taj auto.
KAJA - Zašto?
*
Čovjek je ustao s kofera...
Taksi!
...i otrčao da što prije zalupi vratima automobila.
*
Nio je uhvatila Kaju za ruku
NIO - Pogledaj me.
KAJA - Gledam te cijelo vrijeme.
NIO – Ne za ozbiljno.
KAJA - Ozbiljno.
NIO - Tako.
KAJA ustane – Stvarno moram...
NIO – Neka! Idem i ja.
KAJA - Gdje ti ideš?
NIO - Čula sam brdo kako me zove. Bojiš se?
KAJA - Ti ni ne znaš što ću ti ja i u tome je problem.
NIO - Ne volim kad mi muškarci gledaju u grudi. I ti ih gledaš. Ali ti ih možeš imati.
KAJA - Kako to misliš?
NIO – Znaš, zašto pitaš? Hoćeš da ti ja kažem? Jer to si ti i to onda postaje nešto ja volim, konju jedan! Možeš ih staviti u usta. Obje...
KAJA - Slušaj...
NIO – Dušo, samo ti to možeš!
KAJA - Mislim da ja to... ne želim.
Nasmijala se. Poljubila ga je. I onda je on poljubio nju.
*
KAJA - Lijepo je.
NIO - Da. O čemu razmišljaš?
KAJA - Ne znam.
NIO - Voliš me?
KAJA - Imaš neko sranje na usnici... – očisti je palcem – Evo.
Nio se protegnula.
NIO - Debela sam.
KAJA - Ha?
NIO - Ko svinja.
KAJA - Nisi. Prestani to stalno govoriti.
NIO - Zašto?
KAJA - Zato što je to glupo.
NIO - Ili da ne bi postala debela u tvojim očima?
KAJA nasmije se - Isuse! Da, zašto ne?
NIO - Znači, ti misliš da sam ja debela, ali ne želiš razmišljati o tome. Debela masna krmača.
KAJA - Ne.
NIO - Nego?
KAJA - Pa ti to kažeš tako ružno kao da je to nešto što te čini nakaznom.
NIO - Aha... A što je onda s tvojim očima?
KAJA - Pa... U njima pališ jednu sliku moje slatke male debeljuce... – zagrli je s rukom u grudnjaku.
NIO - Svinjo! – prasne u smjeh i udari ga jastukom.
KAJA - Ma samo svinjica...
NIO - Uh! Mrzim te. – zagrli ga – Voliš me?
KAJA - Da...
NIO - Koliko?
KAJA - Volim te. Volim. Volim te.
NIO - Tebe. Najviše! Ti, ti, ti... ti! Mogla bi te pojesti kad bi mi cijeli stao u usta!
KAJA - Stanem.
NIO - Mogla bih... Uh!
*
NIO - Mogli bi živjeti zajedno!
KAJA - Mogli bi mi svašta.
NIO - Pa ti imaš stan. Od bake. I lokacija je dobra, i zidovi se drže za krov...
KAJA - Kako to misliš? Sada?!
NIO - Da. Ona je umrla...
KAJA - Dobro, čekaj malo, nije to malo prebrzo...
NIO - Zakopali ste ju prije godinu dana.
KAJA – Ali mi... ja još ne želim...
NIO - Samo ga treba malo urediti, promijeniti tapete...
KAJA - Jesi sigurna da je to pametno?
NIO - Gluposti! Sad je naše vrijeme, mi imamo...
KAJA - Mi nemamo novaca...
Čovjek s koferom je šetao kuhinjom.
NIO - Iznajmit ćemo sobu na tavanu.
KAJA - Ja bih ipak htio razmisliti...
NIO - Uzet ćemo podstanara...
KAJA - Mjesec, dva...
*
Dakle, to je taj stan. Sjajno!
NIO – Da. Grijanje je centralno, voda je iz vodovoda...
KAJA - Slušaj me...
NIO - Tren! I morate priznati da smo jeftini.
Da. Priznajem.
NIO - S nama nećete imati problema. Mi smo vam mirni ljudi i rijetko primamo goste.
KAJA - Prestani to govoriti!
Za mene nećete znati ni da postojim.
NIO - A vaše ime, oprostite...
KAJA - Moramo ozbiljno razgovarati!
NIO - Prvo treba otići u dučan.
KAJA - Sad!
NIO - Što je s tobom?
A što je sa sobom?
NIO - Ovuda, ovuda...
Sjajno! – nasmije se i iziđe.
*
KAJA - Ti mene uopće ne slušaš.
NIO - Molim?
KAJA - Ja to ne želim! Slušaj! Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne!
NIO - A što ti to ne želiš? – zastane - A što želiš?
KAJA - Ne znam. Ne znam k vragu! Brzo je to, prebrzo... Ne gledaj me tako! Ne znam. Znam što me zanima, ali ništa od toga ne mogu htjeti, jer ništa od toga nisam dovoljno upoznao da bi mogao. Išta!
NIO - A što te zanima? Da li te ja zanimam?
KAJA - Pitaš me što osjećam, a ja o tome ne mogu razmišljati. Isti razlozi.
NIO - Mene si upoznao.
KAJA - Jesam.
NIO - Jesi...
KAJA - Da.
Gledala je u cigle ispred sebe i tražila neku točku na zidu koja će joj objasniti sve...
NIO - I što sad? Kamo da idem?
KAJA - Ne znam.
NIO - Boli me glava...
KAJA - Ostani. Zašto bi išla?
NIO - Da. Zašto, baš! Jesam crvena u licu?
KAJA - Nisi.
NIO u prazno - Nisam...
Na tren je pronašla što je tražila, opalila mu šamarčinu i ponovno se izgubila, jer se ništa nije promjenilo
KAJA - Znam.
Kaja je stajao bez ruke na obrazu kao da je to nešto što dokazuje ono što on osjeća.
NIO - Onda mi objasni. Što tražiš?
KAJA - Ne znam, tražim.
NIO – Luđak sa vjetrom u kosi! Neka... Možda iziđe dobro...
KAJA - Ja ne znam ništa o životu. A imam previše godina da bi si mogao dozvoliti tako glupu izjavu i ništa ne poduzeti u vezi s tim.
*
NIO - Mučno mi je.
KAJA - Opet?
NIO - Da, od svega.
KAJA - Povraćala si?
NIO - Povraćala sam.
Stanka.
KAJA - Zašto mi nisi rekla?
NIO - Kao da to mijenja stvari među nama.
KAJA - U redu. Onda sam ja svinja.
NIO - Ti si svinja.
KAJA – I dobro što sad očekuješ od mene?
NIO - Zraka!
Nio je otvorila prozor i povratila, zatvorila prozor...
NIO – Ništa. – obriše slinu s usana – Ništa ja ne očekujem.
Stanka.
KAJA - Onda ja idem. – uzme torbu u ruku.
NIO - Idi.
Stanka.
KAJA - Reci mi molim te, molim te reci što, šta, što da radim?
Stanka. Ona nije ništa rekla.
KAJA - Ništa, onda ću ja malo kasnije ipak otići u taj dučan. Što? Kruh, mlijeko...
*
KAJA - Čuješ?
NIO - Došao si?
KAJA - Ne. - nasmije se - Nikad nisam ni otišao.
NIO poljubi ga u obraz - Daj da ti pomognem sa stvarima.
KAJA - Hvala. – preda joj torbu – Djeluješ umorno.
NIO - Kako je bilo na poslu?
KAJA - Sjajno. Obavio sam danas najteži dio posla i sutra sam slobodan.
NIO - Skuhala sam nam večeru.
KAJA - Fino. Glad...
NIO - Čušpajz.
KAJA - A mali?
Stanka.
KAJA - Što je?
NIO - Ne želi jesti. Danas je opet ispljunuo moju bradavicu.
KAJA nasmije se - Dok ne povrati cijelu sisu dobro je...
NIO - To nije nikakva glupost!
KAJA - Sve će biti u redu, vjeruj mi. Takve stvari se često događaju, pa prestanu. Kad sam ja bio mali mene nisu mogli natjerati ne jedem. Jeo sam sve, meso, sirova jaja, prazne tetrapake... Frižider je bio moje dječije igralište.
NIO – I što će mi to tvoje? Njemu treba jedan stvarno kvalitetan doktor.
KAJA - Nemamo novaca.
NIO - Nemamo novaca...
KAJA - A danas su neki ljudi opet dobili nekakve otkaze.
NIO - Sjećaš se kad smo pričali o iznajmljivanju sobe na tavanu?
KAJA - Ne. To je stranac u kući.
NIO - To je čvrst mjesečni prihod. Znaš li kako je teško pronaći ovakav stan u ova vremena? Znaš koliko ovo vrijedi?
KAJA - Da, ali ja bih nekako htio živjeti...
NIO - Tako je! Uzet ćemo podstanara...
KAJA - Sam.
*
Dakle, to je to. Sjajno!
NIO - Da, grijanje je centralno, voda je iz vodovoda...
Što se mene tiče, prodano.
NIO - Odlično!
I moram priznati da ste jeftini.
KAJA - S nama nećete imati problema.
A vi za mene nećete znati ni da postojim.
KAJA - Znači, dogovoreno.
NIO - A vaše ime, oprostite...
Sotona.
NIO - Kako?
Sotona.
KAJA - Sotona...?
Samo Sotona. Ali vi me možete zvati...
NIO - Dakle, gospodine Sotona, jeste za jednu kavicu?
Uvijek. Crnu. Bez šećera. Kod vas je uvijek tako sunčano?
NIO - Skoro. Nismo pokriveni gradskim smogom zbog onog brda. A centar je tu, pet minuta.
Dakle tako nešto...
KAJA - Ovdje je zrak najukusniji u sunčanim jutrima travnja. Tada se skidaju zavjese i podrumski prozori se ostavljaju otvoreni. Taj mjesec nikud ne putujemo. Doručkujemo u krevetu i gledamo u strop.
Ništa...
KAJA - Samo dišemo. To postaje dovoljno za život.
*
Kako to da ste vi uvijek kod kuće? Ne radite?
NIO - Dobio je otkaz. Ne radi ništa.
KAJA - Trenutno sam između zaposlenja.
A što ćete. Takva je situacija.
KAJA - Na kraju ćemo svi ostati bez posla.
NIO tiše u pozadini - Kako malo ljudi znaju jedni o drugima.
KAJA - Sad se vucaram po kući...
NIO - Živimo zajedno, a opet...
KAJA - ...malo pišem...
A! Književnik!
NIO - Kao u prolazu.
To je lijepo.
KAJA - Malo pišem pjesme, priče, ali nisam književnik.
Hajde, hajde, danas su svi koji nešto pišu književnici.
KAJA - Ja nisam.
NIO - On piše za sebe. Ja to ne razumijem. Meni ništa ne pokazuje.
Što je tu uopće potrebno? Malo talenta, nesretnog djetinjstva...
NIO - On je imao nesretno djetinjstvo.
KAJA - Nisam. Ti si ga imala. Kad je dobila prvu menstruaciju baka joj nije dala da se okupa, zamislite!
Strašno.
KAJA - Vrhunac ljeta, ona u krvi do koljena.
NIO - Što to pričaš?! Jesi ti normalan?
KAJA - Tvoje nesretno djetinjstvo...
NIO - Moje?! Bože, onda sam bila tako tragično mlada... A što ti znaš o tome! Pričaj o sebi.
KAJA – Tvoja omiljena boja je crvena, a moja plava. Ja nisam imao ništa takvoga.
NIO - Kako nisi? Jesi.
Imali ste nesretno djetinjstvo?
KAJA kao u psihijatrijskoj fotelji - Da... Otac mi je umro kad sam imao devet. Ugušio se na lješnjak za vrijeme poluvremena odlučujuće utakmice svjetskog nogometnog prvenstva. Uložio je novac na tu loptu. Uložio i dobio. Zato sam dva tjedna kasnije dobio svoj prvi bicikl, svježe obojen u plavo, koji nikad nisam naučio voziti. Za vrijeme utakmice sam u dućanu kupovao pivu za njega. Posvađali smo se zbog nje. I on je, naravno, opet pobijedio. Otišao sam mu u taj smrdljivi dućan... I mrzio sam ga zbog toga. Htio sam da umre... Kad se čovjek trpa lješnjacima suši mu se grlo, jedno pivo je u redu... Poslje mi je bilo žao.
Da... Sjajno...
KAJA - Ne. Lažem. Nije mi bilo žao, bilo mi je svejedno. Tek me je sad udarilo u glavu..
Sve je to samo nostalgija. Ili..
KAJA - Ali to ništa ne znači. Ne pišem zbog toga.
No zašto pišete?
KAJA - Zato što sam živčan.
Književnik.
*
NIO - Pred vratima je poštar. Ima preporučeno pismo za vas
Je'l plavo?
NIO - Da. Od suda.
Znači, službeno?
NIO - Da.
Šteta. Već dugo mi nitko nije napisao nikakvo normalno pismo. Kako si? Dobro sam. i to... Kao da me svi izbjegavaju... Već sam zaboravio kako izgledaju ljubavna pisma...
NIO – Sud.
Jasno mi je.
NIO - I?
Ništa. Recite da me nema. Neka pokuša drugi put.
NIO - A slušaj ovo! Sišla sam dolje i našla razvaljen sandučić. Putpuno uništen! To je ona čudna baba, ona koja smrdi po luku i stalno se muva oko kante za smeće, ona odozgo...
KAJA - Ko je vidio krasti ljudima pisma iz sandučića?!
NIO - Tko su ti ljudi koji žive oko nas? Ja to jednostavno ne razumijem...
Ljudi su vam takvi i gotovo...
NIO - Dobro, daj mi njen broj telefona.
KAJA - Dušo, pusti to, nebitno...
NIO - Daj mi njen broj telefona!
85972745628748563. Ja bar mislim...
Nio je okrenula broj, pričekala, glasno vrisnula u slušalicu, pa je mirno odložila na postolje.
NIO nasmije se- Evo joj na!
KAJA - I što sad?
NIO - Babuskara izopačena...
To je samo starost.
KAJA - To je samo starost... A kakav je slučaj?
NIO - Koji slučaj?
KAJA - Sud.
Još jedna glupost s one strane zakona... Ma! Tužba.
NIO - Kako?
KAJA - Tko vas tuži?
Bog.
KAJA - Bog? Koji Bog?
Ne znam.
KAJA - Kako ne znate? Zar niste vi Đavo?
Pitanja, pitanja, nemam pojima...
KAJA - Zašto vas tuži?
Zbog klevete.
KAJA - Da?
Da. Želi novac.
KAJA - Ali on je Bog.
Iskreno...
Vrag se zahliknuo i šmrcnuo, rukom obrisao nos i cijeli se slijepio slinom...
Iskreno mi se jebe.
KAJA – Pa... što ste mu rekli da je to došlo čak do suda?
Ništa. Samo sam izjavio da On ne postoji.
KAJA - Bog?
Da. Ja jednostavno ne vjerujem u njega..
KAJA - Čudno.
*
Nio se euforično smijala.
NIO - Čudno, čudno! Čudo koliko čudno! Da sav ovaj svijet stane u moje oči! Kako sam sretna danas!
No da...
KAJA - Zašto?
NIO - Ne znam, ne znam... Sretna sam.
Kaja je upalio radio. Sotona se nakašljao.
Oprostite. Prehlada...
NIO - Ide kava...
Radio je govorio:
...odjeveni u sportsku odjeću, većinom umirovljenici, ali i mnogobrojni mališani
Uživali su u sunčanom danu uz sport i dijetalne kolačiće, koje su spretne domačice pripravile...
Ovaj je prosvijed samo kondicijska vježba za niz štrajkova i prosvjeda koje narod kani održati
Ako vlada ne počne konačno pregovarati.
To su bile vijesti, sretno!
Uvijek ista priča.
NIO - Ista, ista, baš sam neki dan tu istu stvar govorila susjedi...
Nije to više za slušati.
KAJA - Ništa novo. Čak i kada se čini da je, nije.
NIO - Ništa...
KAJA - Mali?
NIO - A! Pojeo je dve, tri žlice juhe!
KAJA – Sreća, da.
Čudno...
NIO - Što?
Zar vi niste sretni?
KAJA - Ne znam.
Kako to mislite?
KAJA - U svojoj glavi ja sam uvijek nekako negdje drugdje.
Glava! Sjajna stvar!
*
Nio se smijala.
NIO - A što sam ja sanjala!
Recite...
NIO - Sanjala sam da sam izgubila vjenčani prstenu u svojoj utrobi i da ga ne mogu naći, izvući... da iz sebe vadim samo gomilu prljavog veša koji nisam stigla oprati, sve čarape i gaće povraćam u veš mašinu, a ona ne radi, pritišćem sve i pali se samo centrifuga i ne mogu je ugasiti. Dolazi majstor da ju popravi i siluje me na njoj i odlazi, a ništa nije popravio, centrifuga se i dalje vrti i ja rađam novu, malu veš mašinu koja je u defektu, a ja je moram voljeti jer je moja, koja se ne da otvoriti jer je u vratašcima zapeo prsten. Naš prsten.
Šok. Tek kako je to sve skupa izgovorila, Nio je shvatila što je izgovorila. I bilo ju je strah.
Zanimljivo.
KAJA - Da, da. Zanimljivo.
NIO - Strašno!
KAJA - Ma ne. Ne gledaj to tako. To može značiti svašta. To je možda čak i nešto dobro.
Možda. A možda i ne.
NIO - Bože, što ja sanjam... što mi je?! Poludjela sam!
KAJA - Šteta što nemamo sanjaricu.
Imamo.
Lucifer je držao knjigu u ruci
Iako ne znam zašto je nosim. Ja nikad ne sanjam, nikad. Ali knjigu imam. Najstariju sanjaricu na svijetu, naravno.
KAJA - Eto vidiš. Baš kad pomisliš na negativno, pozitivno.
Začulo se lupanje po cjevima.
NIO - I obrnuto.
Što je ovo?
KAJA - A susjed odozdo. Bolje da se naviknete. Često to radi.
Zašto?
NIO lista knjigu - Silovanje, prljav veš...
KAJA - Smeta mu buka. Želi da ju prestanemo stvarati.
kakva buka? Nije bilo nikakve buke.
NIO - Vjenčani prsten...
KAJA - A tko to zna...
NIO - Ova buka! - pokaže prema podu.
Dakle tako nešto...
KAJA - I?
NIO pročita iz najstarije sanjarice na svijetu - "Pobjeći će ti rob sa imanja."
KAJA - Rob?!
NIO - Sa imanja.
Da... Možda je malo pretjerano nadati se nečemu.
*
KAJA - Idem ja malo prileć. Ubit oko na par sati.
NIO - Kada da te probudim?
KAJA - Dogovorit ćemo se.
Pazi što sanjaš!
Kaja je otišao u krevet.
*
NIO - Koliko posla imam, ne znam od kuda da počnem. Prašina kao da je živa i želi živjeti baš ovdje, a veš... Neću o vešu. – srkne kavicu – A što vi zapravo radite?
Ništa posebno. Isto što i svi ostali.
NIO - To sam primjetila. Čudi me za to vas.
Zašto?
NIO - Po pričanju. Naš svećenik je jednom rekao...
Priče! Radim ono što volim.
NIO - Da? A što vi volite? Krv, smrt...
Na primjer, volim gledati televiziju.
NIO - Televizija je u redu. Svi mi volimo gledati televiziju. Osjećamo se manje usamljeno.
Vi se osjećate usamljeno?
NIO - Vi, ne? A što radite kad stvarno radite. Vi sigurno imate fascinantan život, zanimljiv.
Jučer sam bio u gradu i kupio sam ovu ružnu jaknu.
NIO - Zašto ste je kupili ako mislite da je ružna?
Zato jer je u modi.
NIO - Da, primjetila sam da vi sve što radite radite nekako kao i svi ostali.
Zapravo najviše volim gledati televiziju.
NIO - Crno?
Pročitao sam negdje da crno skida kile. U biti volim zeleno. Smiruje oči.
NIO - I prugasto skida kile.
Ipak sam ja nekakvo utjelovljenje zla.
NIO - Što to zapravo znači. Zlo?
Zapravo to je ono što nitko ne zna.
NIO – Ni ti?
Kao i drugi.
*
Kaja je stajao u radničkoj odječi, s bocom u ruci.
NIO - Došao si?
KAJA - Ne. Nikad nisam ni otišao.
NIO poljubi ga u obraz - Daj da ti pomognem sa stvarima.
KAJA - Ne treba. Moram još srediti neke papire.
NIO - Sad? Sad?
KAJA - Da.
NIO - Radio si cijeli dan.
KAJA - Jesam. I umoran sam.
NIO - Dođi. Napravila sam večeru.
KAJA - Nisam gladan. Samo sam umoran.
NIO - Kuhala sam za nas...
KAJA - Jeo sam. Samo ti jedi.
NIO - Ne želim jesti sama.
KAJA - Ja ne mogu. Potpuno sam pun, stvarno, hrane mi je do grla, i želudac mi je napet i, i, i boli me, povratiti ću ako pojedem još nešto, jer što je previše, previše je! Previše... Žao mi je... Što ti je?
NIO - Ništa...
KAJA - Ne mogu gladovat cijeli dan samo da bi mogao jesti s tobom navečer.
NIO - Nije uopće stvar u hrani!
Juhica uopće nije loša. - usne, žlica - Srrrrk!
NIO - Grašak, mrkvica i domaća govedina zaklana na balkonu. Moja kuhinja. Pogledaj mi ruke... Deset deka gnjilog mesa na kostima. Tvoja ruka!
Kaja nije ništa rekao.
*
Pogled mu je zapeo za papir na stolu.
KAJA - Čemu ovaj račun?
NIO - Za terapiju.
KAJA - Tri tisuće za psihijatra?
NIO - Da.
KAJA - Dva puta tjedno dva sata? Zbog jedne menstruacije? Jesi ti...?
NIO – Ne znam!
KAJA - Za te novce ti i ja mogu reći da si potpuno luda!
O! Spava. Iz dana u dan...
KAJA - Spava?
Na kraju će i on tražiti pomoć. U čemu je ovdje stvar, ne razumijem... Ustvari, ni ne želim razumjeti. Smirite se.
NIO - Ja sam potpuno smirena.
KAJA – Reci... jel jede?
NIO - Da, jede. Jede normalno.
Eto vidite. Nije sve tako crno.
KAJA - Zašto bi išta uopće bilo crno? Čemu se ti nadaš?
NIO - Konačno je zaspao. Prvo je iz vrtića došao punih gaća pijeska, zatim nije htio ući u kadu, a onda je jedva jedvice zaspao.
KAJA – Kupiti ću mu psa.
NIO - Sve će zaprljati, te dlake... ubit ću ga...
Djeca su naše najveće blago.
NIO - Ne brine o psu, priča priče, izmišlja gluposti. Za onog advokata koji živi u podrumu rekao je da ga je dirao.
KAJA – Dirao? Kako to misliš dirao? Što to znači dirao?
Dirao je advokata?
NIO - Advokat je dirao njega. Sva djeca u gradu govore svojim roditeljima kako ih je advokat dirao. Svašta! Taj čovjek spada u najutjecajnije ljude u zemlji...
KAJA - Pas je gladan.
NIO - Pas je jeo.
KAJA - Pas žvače moje cipele.
NIO - Pas ide na smrad.
KAJA - Evo piša!
NIO - Sereš!
KAJA - On! – pogleda Nio - Ma što ti je danas?
Vezat ću ga, vezat ću ga... – veže ga...
NIO - Zašto sam ja uvijek kriva za sve? – dodirne ga kao da ga želi...
KAJA – Slušaj, umoran sam...
NIO - Ti se samo zatvaraš u svoj kavez i pišeš...
KAJA - Pišem, pa što? To je ono što radim. Ja pišem.
NIO - Ja sam ovdije sama. Sama sa zidovima i sama sa sobom.
KAJA – Ja ne znam što je s tobom? Nešto nije u redu...
Kaja i Nio osjećali su se kao u dva različita prostora.
*
Na ulici se začulo razbijanje i dernjava mase – „U boj! U boj! Za narod svoj!“
NIO - Čuješ?
Televizija. Na televiziji rat.
KAJA - Čujem, čujem. Pojačaj.
Nio je gnječila daljinski upravljač...
Čujete? Stvarno je počelo.
NIO - Čujemo.
Jesam vam ja reko.
Prvi program:
„ Pozivamo ih da se otrijezne i odustanu od toga barbarskog nasilja...(skandiranje mase) ...tog gnusnog zločina protiv ovog naroda.Pozivamo ih na razbor! (sveopće veselje i pucnjava)“
KAJA - U što smo se kladili?
NIO - Što se ovo događa, ljudi?
KAJA - Smiri se, bit će bolje.
U to da zamijenimo mjesta.
KAJA - Da?
Da.
NIO - Mrtvi leže po ulicama... Zašto ih nitko ne skloni?!
Drugi program:
„- Derek ne ostavljaj me molim te!
- Ne mogu... Ne, ne mogu te takvu gledati. Zašto si stavila te proklete silikone!
- Aaaaah!“
KAJA – I ti to možeš izvesti? Tu zamjenu?
Ne. A ti?
KAJA – Pa...ne.
NIO- Bože...
KAJA - Kako ćemo onda?!
Treći program:
„Neka nam Bog pomogne!“
Ja sam mislio... Ne znam.
Drugi program:
„ - Sve zbog tebe i našeg djeteta.
- Moram ti reći... Miki nije tvoj.“
NIO televiziji - Udari je! Kurvu!
KAJA - Da sam ja ti, ja bi otišao.
I ja bi da sam ti.
Prvi program:
„I neka znaju da smo pripravni makar i s puškom u ruci pokazati kako je isteklo vrijeme da jedan narod gospodari nad drugim.“
NIO - Sve odlazi k vragu.
nije baš tako...
Drugi program:
„Sviježa hrana svakog dana! Kupujte naše!“
NIO - Rat... Što ćemo jesti?
Hoćeš?
Sotona je jeo jabuku.
NIO- Jel oprana?
Aha.
Nio je jela jabuku...
Prvi program:
„Mi nikad nećemo kapitulirati!“
KAJA - Ja nisam ručao...
NIO - Na, žderi!
KAJA - Što ti je?! Gdje je ručak?
NIO - Skuhaj si.
Kaja je jeo jabuku...
Što se to vani pali..?
Đavo je izašao na terasu i zagledao se u nebo dok dernjava – „U boj! U boj! Za narod svoj!“ – nestaje u daljini.
TV je nježno eksplodirao.
*
Kaja je izvadio uniformu i počeo je oblačiti.
KAJA - Što me tako gledaš? Nisam ja kriv za rat.
NIO - Nisi, ne.
KAJA - Da. Bio sam jutros na WC-u.
NIO - I?
KAJA - Opet ništa.
NIO - To ti je već tri tjedna. Trebao bi otići kod doktora, ali ti ni na sebe ne znaš paziti.
KAJA - Što ti je?
NIO - Uvijek isto pitanje. Ništa!
KAJA - Uz odgovor. Fraze! Moram ići...
NIO - Isto! Daj već jednom!
KAJA - Što!
NIO - Primi me kao ženu!
Sotona se vratio s lopatom u ruci.
Gotovo je. Zakopao sam ga.
KAJA - Žena? A ja već satima kasnim...
*
Otrovati psa djetetu. Strašno! No od živciranja nikakve koristi. Osim glavobolje. A za nju se čovjek mora stvarno potruditi. Poznavao sam jednog čovjeka koji je dulje vrijeme svog postojanja glavobolju izazivao jednostavnim zaletavanjem u zid. Nakon nekog vremena postao je imun. Baš ja sam mu predložio živciranje. Pretjerao je. Dogovorio je sastanak sa svoje tri žene na istom mjestu u isto vrijeme, došao tamo dva sata ranije, pa sjeo da se živcira. Kad su se njih tri pojavile on je bio oduzet od struka na dolje i potpuno lud.
NIO - Ideš?
Ne, ovdje mi je trenutno dobro.
KAJA - Smješno.
NIO -Ideš?
KAJA - Idem.
*
Kaja je klonuo. U ruci je držao bocu.
Znojan si.
KAJA - Ništa.
To je od borbe? Koliko si ih... – nacilja prstima.
KAJA - Trčao sam, trčao sam. Pčela me je pratila deset ulica i onda, nešto nevjerovatno, crkla. Na mojim leđima. Samo tako. – odloži pušku kraj natpisa "prodaju se dječija kolica" – Još mi zuji u ušima.
A..?
KAJA - Neću o tome.
Ona je šutila i peglala...
*
Zazvonio je telefon. Kaja je uzdahnuo i pogledao Nio. Nio se sa istom snagom tog uzdaha i pogleda okrenula prema Vragu. Vrag je podigao telefonsku slušalicu i rekao:
Halo?
NIO - Gdje si dosad?
KAJA - Ovdje.
Da?
NIO - Što sad tu stojiš? Uđi...
KAJA - Cipele su mi blatne.
NIO - Uđi!
Da? Dobro, sad će netko donjet.
Nečastivi je spustio slušalicu, a Kaja svoju kapu, skoro pa na isto mjesto.
KAJA - Što je?
Trebao bi netko otići u dučan gospođi odozgo.
KAJA - Zašto?
Ona je nama poklonila buncek.
KAJA - Kad smo se uselili...
NIO - Hoćeš jesti?
KAJA - Što ona misli?
Buncek je bio fin...
NIO - Pitam te da li si gladan?
KAJA - Gladan čega ?! - rekao je Kaja.
Neko vrijeme su svi šutili zadubljeni u svoje sitne misli i poslove tek toliko da napune prostoriju tenzijom.
*
Onda je Nio bacila krpu za prašinu na stol.
NIO- Idem ja. Ionako moram posjetiti onog prokletog advokata...
Što ti je to u ruci?
KAJA - Boca. Našao sam je u WC školjci.
NIO - Bio si na WC-u? I?
KAJA - Ništa...
WC... Što je to unutra?
NIO - Izgleda kao poruka..
Poruka u boci...
KAJA - Vidiš, nisam ni vidio...
Kaja je razbio bocu i izvadio poruku.
KAJA - "Odlazite! Smrt je pred vratima!"
Kad se tako pročita zvuči previše ozbiljno.
*
NIO - Pa nisi je trebao tako razbiti!
KAJA prestrašen - Govori se o smrti, gleda u leševe... Duh u boci!
NIO - Pogledaj... Netko će se porezati.
KAJA - Smrt je pred vratima.
NIO - Gluposti!
Smrt... – podigne komad razbijene boce - Ma tko uopće pije ovakvo vino?
KAJA - Ne znam, ništa ja ne znam... Evo ovdje lijepo piše. Bilo je u školjci kad sam pustio vodu.
NIO - Zašto si pustio vodu ako se ni posrat nisi uspio?
KAJA - Ne znam, navika.
NIO – Navika!
KAJA - Ponovno imam grčeve u crijevima. To su živci. To je ovo što mi se događa.
Traume, živci. To ti je rekao psihijatar, zar ne? Želiš se vratiti u utrobu majke, popišati se i posrati. Ho-ho!
NIO - Pokupi staklo.
*
KAJA - Jel' ideš? Mali opet priča da ga je advokat dirao.
NIO - A što si mu ti?
KAJA - Ja? Što sam mu ja?
Smrt je pred vratima. Tko će pogledati?
KAJA – Šuti!
Glas na radiju je rekao:
"Jeste li sigurni da vaše dijete nije zavedeno drogom?"
NIO - Kad si zadnji put pitao kako je?
Kako je? Evo ja ću pitati kako je. Dobro je. On voli cirkus!
NIO - Samo jede! Tovi se! Budi se usred noći i otvara vrata frižidera, pa svako jutro moram u dućan, jer u kući nemamo ništa za jelo.
Ionako bi išli u dučan.
NIO – Idem. I možda se ne vratim.
KAJA - Stani!
Nio je stala.
KAJA - Kako si?
Nio je bez odgovora otišla. Zalupila je vratima da zvuči ozbiljnije.
*
Kaja i Sotona.
KAJA - Vratit će se. Uvijek to kaže pa se vrati.
Samo riječi.
KAJA – Da.
Što? Ti bi da ode?
KAJA - Sve se promjenilo...
Ne. Sve je ostalo potpuno isto. Ti bi da ona ode?
KAJA – Ja ništa od ovog nisam htio.
O ne! No, dobro. Prihvaćam igru. Nije mi jasno zašto, ali prihvaćam. lako je tebi, lako... Reci, dušo, a što si ti to htio?
KAJA - Samo sam se htio popeti na ono tamo brdo. Malo sjediti. Sjediti. Nekad je to nešto značilo... A sada je to bukvalno to. Malo bi sjedio.
O tome pišeš kad pišeš? O onom na brdu?
KAJA - Ne. O onome iza.
Zvuči užasno. A zašto nisi jednostavno otišao? Pročitaj mi nešto.
KAJA – Lako je tebi. Tebi ništa nije važno.
Neugoda? Kad pročitaš znat ćeš što si napisao.
KAJA - Kako si to glupo rekao.
Glupo. Ali ti ćeš mi ipak čitati?
KAJA – Dobro, nek ti bude. Ovo još nikome nisam pokazao.
Kaja je ustao, uspravio se i pročitao:
I ruka u ruci na trošnoj klupi...
Dobro, dosta.
KAJA - Što?
Bio si u pravu. Stvarno je loše.
KAJA - Loše? Nije loše...
Masturbacija mislima. Pa ti si stvarno stravično loš pisac. Ne, oprosti... Katastrofalno, katastrofalno... Što je na televiziji?
KAJA - Ja?
Nikad ništa... Zašto se uopće trudiš?
KAJA - Meni to nešto znači. Meni znači!
Znam o čemu pričaš, ali mi nije jasno.
KAJA - Baš me briga za tvoje ili za bilo čije drugo mišljenje, mišljenje gomile kretena, odloži te novine ionako ih ne čitaš, što ti zapravo hoćeš od mene!
Svi pisci žele postati besmrtni.
KAJA - Ja pišem samo za sebe. Nikakva besmrtnost. Možda samo malo uskrsnuće u meni. Mali Isus Krist.
Isus nije uskrsnuo. On je pobjegao s križa.
KAJA - Kako to misliš pobjegao?
On je znao trčati. On je stvarno znao trčati.
*
Ušla je sva krvava, isprebijana... silovana...
NIO - Koliko vremena je već prošlo? Sva ta djeca... Kakvi su to ljudi?! Toliko zašaranih zidova, pljuvački, uništenih kaslića..! Stala sam u nekakvu šarenu, ljepljivu lokvu i zaprljala si cipele! A banka se zatvorila. Propala! Hodat ću bosa dok se ne razbolim i crknem. A vani nikako da padne kiša.
a advokat?
NIO – Gluposti, dječija igra... Kakvi su to ljudi?
Nio je uzela krpu u ruku.
Ne izgledaš dobro. Što ti je?
NIO - Ovdje je tako... vruće!
Zrak je ustajao. Kad otvorim prozor ništa ne ulazi, ništa ne izlazi. Kao da ne želi van.
*
NIO - Što radiš?
KAJA - Kako to misliš? Sjedni.
NIO - Gledaš televiziju.
KAJA - Nogomet.
NIO - Vidim da gledaš prokleti nogomet!
Bit će rata...
NIO – Ti zašuti!
Sotona je odložio novine.
Skuhat ću čaj. Hoćeš čaja?
KAJA - Hoću. A mogli bi uzeti šlauf i zaljevati se iza kuće.
NIO - Uvijek ista priča. Ja u ovoj kući radim, a on gleda hrpu kretena koji trče za loptom!
Hoćeš ti čaja? – plamen sa štednjaka mu zahvati ruku.
Televizor je pričao...
"Evo prilike i... Gooool!
Prekidamo ovaj program...."
Kaja ugasi mali ekran.
KAJA - Dobro, što hoćeš da radim?
NIO - Uzmi krpu, pomozi! Cijelo jutro perem, ne mogu više...
Vrag se mirno pokušavao ugasiti o namještaj.
Kakav čaj hoćeš? Voćni ili.... onaj drugi?
KAJA - Svejedno. Samo da je s vodom.
Onaj drugi.
KAJA - To je u redu.
NIO - Što to radiš?!
KAJA - Pa... čistim ovu policu. Što?
Sotona je promatrao dim koji se u oblacima širio iz njegove ruke, pa izvadio fotoaparat da ga uslika.
Nemojte me krivo shvatiti, vi ste u redu ljudi i to, ali ponekad je naporno živjeti s vama.
NIO - Pusti me da prođem...
Kaja se pomakne.
Nije da imam nekog izbora, ali kad već imam svoju malu privatnu paranoju u glavi, ne treba mi još jedna oko mene.
NIO - Makni se!
KAJA - A kako da ti onda pomognem?
NIO - Nikako. Pusti me na miru!
No ja sam ionako samo u prolazu...
Đavo ih je uslikao.
KAJA - Ptičica!
NIO pogleda u zrak - Gdje?
Nio je nastavila krpom neurotično razvlačiti svoj znoj po policama.
*
Nio je slagala knjige. Sotona se nakašljao.
KAJA - Nazdravlje.
Hvala. Nisam kihnuo.
NIO - Trebao bi napraviti nešto s tim kašljem. Kašlješ cijelu noć. Onda onaj jače lupa po cijevima, a ovaj tu hrče ko životinja, ja ne mogu spavati....
KAJA – Dobro, što hoćeš da radim?
NIO – Ne znam, snađi se. Ovaj vrag kašlje, ali bar koristi mozak.
Nemam mozak. Nešto slično akvariju. U njemu zlatna ribica. Pliva.
NIO - Čime ju hraniš?.
Ničim. Crkne svaka dva dana, pa ju moram mijenjati.
KAJA - Zašto stalno govoriš takve stvari?
Zato sam prehlađen.
NIO - Zbog zlatne ribice?
Da.
KAJA - Ti jednostavno previše pušiš.
Od nje sam dobio prehladu.
KAJA - Zašto bi itko u to vjerovao?!
Ni to nitko ne zna.
NIO - Zašto riba, a ne pas ili mačka?
Nema veze. On će ionako reći da je glupo.
NIO - Zašto?
KAJA - Zašto, zašto... No, da čujemo i to.
Zato što bi se u mojoj glavi mačka odmah utopila.
KAJA - Stravično je glupo, da.
Žao mi je, ne mogu si pomoći. Kad ne bi bio ovdje možda bi svima sve to skupa bilo lakše, ali bi i dalje bilo glupo, da, užasno glupo.
*
I računi na stolu se gomilaju...
KAJA uzme račun – Glupo... Dobro, što je ovo?
NIO - To je novo.
KAJA – Kako novo?!
NIO preda mu pismeno objašnjenje - Ovo...
Računi, Pisma... Čega ima više?
KAJA - A što je ovo?
NIO - Od susjeda. Virilo je iz kaslića pa sam ga uzela.
Zašto?
Kaja je otvorio pismo i počeo ga čitati...
KAJA – Primila pismo, bla, bla, bla... Nedostaješ mi. Već dugo se nisam osjećala ovako usamljenom...
Ljubavno pismo...
KAJA – Ne jedem kao prije, mačka me izbjegava...
NIO - Lijepo! Ne sjećam se kad sam ja to slušala...
Kaja je podigao papirić koji je ispao iz koverte.
Zanimljivo. Pisano rukom, krasopis.
KAJA - Ima i slika. Vidi, gola je.
Svi troje stali su oko fotografije.
NIO - Da vidim... Lijepa je.
A što joj je ovo među nogama?
Tišina... Svi su se udaljili od stola sa šakom zgužvanim pismom. Nio je slagala knjige.
NIO - Ljudi pišu...
Nio je okrenula svima leđa sa otvorenom knjigom u ruci.
*
Zazvonio je telefon.
KAJA - Telefon...
Ako je za mene ja spavam ili ležim u kadi ili nešto.
KAJA - Kamo ćeš? Što je? Oprosti za ono danas.
Ništa.
Đavo je izašao.
*
NIO - Večera ti je na stolu.
KAJA – Nisi se javila?
Telefon je prestao zvoniti, a izvana se začuo glasan zvuk sirene. Uzbuna!
KAJA - Opet, majku im jebem! Otkud im snaga? Hajde, moramo dolje. Stvari...
NIO - Ne treba. Ubit me mogu i ovdje.
KAJA - Što je bilo? Ne vidim ti lice i ne znam što da ti kažem na ta okrenuta leđa.
Nio nije ništa rekla, slagala je veš na hrpu, nije se okrenula. Kaja je skupljao stvari.
KAJA - Kofer je ispod sudopera. - traži - Što si napravila s mojim knjigama? Bile su na mom stolu, a sada ih više nema. Čuješ?
Nio je uzela jednu košulju i razdrapala je podignutu prema Kaji.
KAJA - To je moja košulja. Plava. Košulja za pogrebe.
*
Materija od koje je sastavljena konverzacija ne dopušta da se u nju prodre. Sve riječi kao da ostaju zaljepljene za ljusku naše vlastite nemoći. Stvari gube težinu, jer težina postaje problem koji treba vagnuti. Razgovor s problemom postaje dio problema, a sam problem riješenje unutar kojeg je potrebno preživjeti. Iznova i iznova umirati. I tako je sve riješeno. Ništa više nije potrebno učiniti jer problem ostaje. Tjera nas da se osjetimo natjerani da ne možemo. Ne možemo...
*
NIO - Tko je ona?
KAJA - Molim?
NIO - Ta kurva iz tvojih knjiga! Ne, ne, ne zanima me, ja nisam tvoja glupača, nisam... Reci mi samo, da li je voliš?
KAJA - E, ženo, o čemu ti pričaš?!
NIO - Misliš da sam ja glupa, ha! Misliš da ništa ne znam...
KAJA - Ne znam... Gdje su moje knjige!
NIO - U vatri!
KAJA - Ovo ovdje nisam čuo...
NIO - Nikad nisam znala o čemu pišeš, ali ovako saznati...
KAJA - To je bilo sve što sam ikad imao svojega!
NIO - Što? Ta kurva "zanosnih bijelih ko od putra bla..." sise!
KAJA - Nema nikakve kurve! Samo sam pisao.
NIO – A ja? Tamo se po cijeli dan uvlačiš u tu smrdljivu vaginu, a ja sama odgajam dijete!
Telefon je ponovno zazvonio.
KAJA - Ništa ne radiš sama...
NIO - Baš tebe briga... Moje malo dijete.
KAJA - Gdje je?
NIO - Uzeo je tvoju pušku i puni je mecima! Kaže da ide!
KAJA – I ja sam išao, pa što?
NIO - Kakav si ti to otac, džubre smrdljivo?
KAJA - Meni ga predbacuješ! Ti ga odgajaš, ja ga hranim...
NIO - I pogledaj kakav je! Svinja debela...
KAJA – Pušku?
NIO - Želi otići. A ne može proći kroz vrata. Pusti me!
Telefon je prestao zvoniti.
*
Sotona je ušetao s dvije štruce kruha na nogama...
KAJA - A što se tebi dogodilo?!
Ukrali su mi cipele.
KAJA - O, pa kako?
Zaspao sam u tramvaju.
*
NIO – Poštar je bio pred vratima, a zvonio je telefon i ja sam se javila. Ništa čudno u tome...
Ništa, da. Čudno je da ja spavam, kao da želim samo spavati.
NIO - Roditelji mi se razvode. Moji roditelji! Mama priča da ona to više ne može izdržati, da joj je postalo dosadno. Bože, pa ona ima osamdeset godina. Zajedno su cijelu vječnost. Što još ostaje? Otvorila sam vrata i dobila ovaj telegram.
Čudno.
Nio se držala rukom za trbuh.
KAJA – Ne radi si to.
Nio se i dalje držala rukom za trbuh. Kaja je sjeo bez riječi. Šok.
Kako bi bilo da malo odspavamo?
KAJA - Što?
Sat-dva. Dok se stvar ne smiri...
*
Nio je plakala. Vragu je bilo strašno neugodno.
Hoćeš kartati?
KAJA - Ne. Ionako ćeš ti pobjediti.
kako hoćeš.
KAJA - Smiri se, molim te...
NIO - Pusti me!
KAJA- Slušaj...
NIO – Ne, neću te više slušati! Sada te više nemam zašto slušati!
Depresivni ste. Hoćete pričati o tome?
KAJA – Zašuti već jednom!
*
NIO - I na što sam ja spala! Pogledaj me! Stara ofucana klimaktrenjakuša! A zbog koga?
KAJA - Ja od tebe nikad ništa nisam tražio.
NIO – Nisi, ne... ali si uzimao!
KAJA – Radila si uvijek što si htjela!
Čaja više nema. Tko je za čašu vruće vode?
*
NIO - Čemu služi riba u tvojoj glavi?
Nio je pomazila vragu bradicu.
Mislim, ničemu. Ali je lijepa. Slatkovodna, tropska dvodihalica.
Vrag je mahao repom.
KAJA – Što to radiš?
NIO - Evo ništa. Kao i uvijek, radim što hoću. – vragu - Ti uvijek kažeš što misliš?
U pravilu, da.
NIO - Da. Nemaš što skrivati. I uvjek slušaš što drugi govore. To je dobro.
Uglavnom nemam izbora.
NIO nasmije se - I to je nešto.
Ovo što mi se sada događa čini mi se... uglato. Nije li to ludo?
NIO – Ti si lud.
Svi smo ludi.
NIO- Razumijem te.
Poljubi ga.
KAJA - Kako lažete! Vi bi oboje htjeli da možete vrištati, a ne možete.
A... zapravo, da. – radoznalo - Što se radi?
KAJA njoj - Htio bih da mogu vrištati.
NIO – Šuti, hoćeš da odem jesti u drugi sobu! – vragu - A tebi je ionako svejedno što on misli.
Sotoni je bilo loše. Požutio, pozelenio, činilo se kao da će povratiti ili pasti u nesvjest.U panici.
Što on misli?
KAJA - Dobro. Idem...
NIO - Kamo ideš?!
Zapela mi je...
Sotona se držao rukom za stol i iskašljavao glasove.
NIO - Samo ćeš otići!
...riječ u grlu...
KAJA – E jebi ga sad!
KAJA – Sjedni. Razgovarat ćemo o tome.
NIO - Ne.
KAJA - Dobro. Onda slobodno nastavi vrištati.
NIO - Tko smo mi?
KAJA - Misliš da je meni lako?
NIO - Jebe mi se, pitala sam te nešto!
KAJA - Ja znam tko sam.
NIO – Ne seri. Pogledaj se na šta ličiš..
KAJA - To nisam ja. To si ti.
NIO – Nije bitno. Pitala sam te tko smo mi.
KAJA - Mi smo ja i ti.
NIO - Onda idi k vragu!
Rekli su jedno drugome i napustili zajednički prostor, a Đavo je zarikao:
Dosta! – osjetio je tišinu oko sebe, pa u nju mrtvo ponovio – Dosta... Ovo je bilo gore od dobrog starog nabijanja na kolac. A to je stvarno gadno kad si besmrtan i na javnom mjestu.
*
Nio je sjela vragu u krilo.
NIO - Zašto nisi spustio dasku na WC-u?
KAJA - Nisam?
NIO - Ne, nisi. A neki dan nisi ni vodu pustio.
KAJA - Da, dobro. Budem...
Kaja je izašao. Čulo se kako je udario daskom i pustio vodu.
*
Sotona je bio gnjevan.
Ljubav... Koliko ljubavi!
NIO - O čemu ti pričaš? Pojednostavljuješ stvari...
Koje stvari? Ja čak ne znam što to znači. Što ti zapravo hoćeš?
NIO - Od njega?
Ne. Na to ne znaš odgovor. Od mene. Što hoćeš?
NIO - Ništa.
Ništa?
NIO - Da. Ništa. Što ti hoćeš? Moram skinuti veš s terase, oluja će...
Sotona je uhvati za lice..
Je li ti bar žao?
Nio jaukne i padne na koljena, Đavo je stegne...
Ha? Objasni mi, ja to ne razumijem.
NIO - Žao mi je. Ništa neću... Samo da poskidam stvari sa štrika, vratim ih u ladicu...
Čega ti je žao?
NIO - Ne znam... Oprosti. Evo, imaš potpunu kontrolu, sve.
Ja ne trebam kontrolu. –u bradu sebi - Na što me tjeraš?
NIO - Žao mi je...
Čega? Ne znaš ni čega?
NIO kroz plač - Ali mi je žao. Stvarno mi je žao.
Odlično! Sad si se ispričala i oslobađam te tvojih grijeha.
NIO - Glupa sam. Mislila sam da me želiš.
Ne laži. To ti nije bilo ni na kraj pameti. Htjela si samo malo kopati po mom mozgu, ha?
NIO - Nisam, ja se bojim riba.
Kazniti njega? Igrice, natezalice...
NIO - Mislila sam da me želiš primiti.
Ja te želim primiti? Za što? Kako te želim primiti?
NIO - Ovako kako me sada držiš.
To je sve? To si mislila? To ja želim?
NIO - Da. Jer ti si sve što mi je ostalo!
Ne gledaj me tako!
Sotona se počeo lomiti i odmicati od nje, a ona se počela dizati.
NIO - Govorio si o ljubavi.
Što to znači? Ko da ja znam što pričam.
NIO – Ti si govorio o ljubavi i ti si je branio i što te onda briga ako ti je netko daje u tonama, jer ja je na bacanje imam!
To nije ljubav!
NIO – Nego? - zastane - Bog?
Stanka. Sotona je luđački počeo blebetati...
Osjećam se tupo, evo tupo kao daska, prepiljena daska na nekoliko dijelova, a piljevina je odnešena na gornji kat gdje neka izopačena spodoba radi tko zna što s njom, ali ja o tome uopće ne želim razmišljati, ne...
NIO - Prestani izbacivati jebene rječi iz svojih usta!
... ali da, ponekad bolje je ne znati ništa, ova žena je stablo, iz mene vire čavli pa bolje vidim blizu, ono tamo je prokleti termit, lišće je žuto, poludio sam, potpuno sam poludio...
Sotona je zašutio, proučio svoje stanje uma, pa lucidno i pomalo razočarano rekao:
Ne... Nije mi uspjelo. Nikad to neću pogoditi.
NIO – Budale... Proklete budale!
*
Mi? Što radi?
NIO - Ispraznio je frižider, zatvorio se unutra i plače.
Tako će se samo prehladiti.
NIO - Pokvarit će mi se sva hrana.
Mogao se zatvoriti u ormar ili veš mašinu... da li je bar obukao kakav kaput?
NIO - Ne. Gol je. Potpuno gol... Jaja, sir, sve porazbacano po kuhinjskom podu...
Da. Sigurno će se prehladiti. Možda dobije kroničnu upalu pluća...
NIO - Ja više stvarno ne znam...
Možda umre.
NIO - Stvarno..
možda je to i cilj.
NIO - Što si mu govorio?
Ja? Ništa.
Obrisala je malo znoja s lica. Osjetila bol od masnice.
NIO - Da ga isključimo iz struje?
Neee. Zašto da čuči u mraku.
NIO - Svjetlo se ionako ugasi kada se zatvore vrata frižidera.
Ma, da?!
NIO - Da.
kako znaš? To se ne može dokazati...
NIO - Svjetlo se ugasi!
Ti to ne znaš. Ti si tu. On je u frižideru.
NIO - Dobro, dosta! Prestani pričati, pričaš sve više i više!
Pitat ćemo ga...
NIO - Da...
*
Vrag je kopao nos, prstima napravio kuglicu i pažljivo je odložio nasred stola.
NIO - Zašto se ti jednostavno ne odseliš odavde? Znaš da smo ti opet povisili stanarinu, jer ćeš ti ionako platiti koliko god tražimo. Zaključili smo da nisi previše pametan.
Zato što zapravo ne želim živjeti nigdje. A negdje se mora živjeti.
NIO - Zašto se ne ubiješ?
Da, to bi bila dobra ideja. Ali bojim se da kad bi si pucao u glavu, da bi mi narasla još jedna.
NIO - Isključiti ću frižider...
Zvono na vratima!
NIO prestraši se - Tko je sad?
Nećeš znati ako ne otvoriš.
Zvono na vratima zazvučalo je poput buke.
NIO izađe - Sigurno netko nešto hoće, uvijek netko nešto hoće...
*
Kaja. Utrčao je crven i potpuno mokar u sobu...
KAJA - Zašto ste mi ugasili svjetlo... I led se otopio... Skoro sam se utopio, jer nisam mogao pronaći izlaz.
Koliko mržnje. Ja ću otići, jer ako uskoro vi ne ubijete jedno drugo, to ću morat učiniti ja.
KAJA - Da... Pa, ti si Đavo, Sotona.
Pa što? To je moj problem, a ne tvoj. Na kraju krajeva, sve postane moj problem, a vi čisti. Morate pričati. Šest godina bez ijedne riječi! Ja nisam poštar , morate pričati!
KAJA - Ne moramo mi ništa. Gle! Prestala je lupa po cijevima.
Uhapsili su ga. Tom istom viljuškom kojom je godinama lupao po našim glavama ubio je religioznog fanatika nekog novog boga koji mu je pokušao prodati neku literaturu da ga spasi od samoga sebe.
KAJA - Ni moja vlastita glupost ne može mi pomoći. Prazan sam, a ipak, nekim čudnim ulicama uma svjestan da mi je loše. I otupljeni osjećaji... osjećaju. Glupost!
Da. Veselo.
KAJA - Boli me glava. Previše mislim...
*
Nio je ušla u sobu.
Tko je?
NIO – Smrt...
KAJA - Što?
NIO - Smrt je pred vratima... Želi ući.
Ne, ne puštaj je u kuću!
KAJA - Što?!
NIO - Zaključala sam vrata. Ne znam...
Ona neće otići. Čekati će vječno, a kad tad će netko pogrješiti.
KAJA - O čemu vi ljudi pričate?! Kakva jebena Smrt?
NIO - Izgleda kao Smrt... Visoka je oko dva metra, građena od kostiju, obučena je u crnu mantiju.
Da, to je smrt.
KAJA - Ne razumijem. Što to znači?
NIO - Smrt.
KAJA - Mislim, šta? Crvene oči, u ruci drži kosu..?
NIO - Ne. Kosilicu za travu. Benzinsku.
I ona juri ukorak s vremenom. Kao i svi. U toj stvari moramo biti pažljivi, vrlo pažljivi.
KAJA - To je već glupo. Preglupo. Gotovo je, ne želim više govoriti o tome. Ne želim više govoriti o ičemu.
NIO - Morat ćemo izlaziti kroz prozor straga...
KAJA - Hoću se napit! Vina!
NIO - Isuse... po koga je došla?
Nije mogla saznati da sam ja ovdje... Nikako.
KAJA - Ti?! Kakve, molim te, kakve ti imaš veze s tim?
NIO prestrašeno - Pobit ćeš nas! Zato si tu!
Ne... Bio sam s njom... nekad davno. A što sad hoće..?
KAJA - Sa Smrću?! Bio si sa smrću? Jebao si smrt?
Da. Prije nego se počela raspadati. Kad je još... bila lijepa.
KAJA s gađenjem - Sa Smrću?!
Da. Tehnički smo još u braku, ali ja sam pobjegao... Nemoguće da me pronašla...
NIO - Zvat ću policiju.
KAJA - Ne zovi policiju!
NIO - Zašto?
Ne zovi policiju.
KAJA - Jesi li je volio, smrt?
Jesi li ti?
*
KAJA - I, dobro, što ćemo sad?
Ne znam... Možda nešto padne iz svemira.
Sotona je pogledao gore. Kaja za njim. Nio je odložila krpu i okrenula se prema sudoperu:
NIO - Kako...?! Ne... ja sam sigurna da sam oprala ovo suđe. Kako se vratilo ovamo?
KAJA - Mislim da imam živčani slom.
On se udaljio, stavio koricu kruha u usta i sjeo pred TV. Stanka.
U pravu si.
NIO - Kako to misliš?
To o čemu sada misliš. U pravu si.
NIO - On je potpuno lud.
Da... Jednoga dana ćemo svi izgubiti razum. Masovno.
Zapalio je cigaretu i nježno uvukao svoj prvi dim tog jutra.
I toga nećemo biti nimalo svijesni. Svi...
Nio je stajala i gledala u Vraga koji se zavalio u stolicu i nasmijano pušio, kao da je svemu kraj.
Baš se veselim. Miru... Ljudi skljokat ću se sa stolice!
*
Kaja je gledao kroz prozor. Nio je slagala kolijevku.
I on je isto u pravu.
Pogledala ga je.
I ti si isto luda. Putpuno luda...
Ona je prasnula u smjeh opijena razbijenim ritmom svog disanja.
NIO - A ti si Nečastivi!
A što da ti još kažem... – nasmije se.
NIO - Prestanite mi govoriti ti! - stanka – Ja ne mogu više...
Vi ne možete više? Prestao je pisati, zar ne?
NIO - On gleda kroz prozor. Kuća se ruši, a on gleda kroz prozor.
Da. Razumljivo. Ne treba vam kuća da bi se gledalo kroz prozor.
NIO - O čemi vi pričate?
Bez kuće je širi vidik.
NIO - Ja njemu ništa ne zaklanjam.
Tako je. Pa vi ni ne ličite na kuću. Prije na komad namještaja.
KAJA - Skakavci padaju sa neba!
NIO - To je već previše... A još jučer je bila oluja s komadima leda i vatrom.
A događa se...
NIO - Da. Što je tu je..
Vlaga različena uz njezino tijelo kao ubijen puž oko vrata.
*
KAJA - Da li je ovo pakao?
Pakao? Ljudi moji, zar vi ljudi ne čitate novine? pakao ne postoji.
KAJA - Sigurno?
Ne bih živio kao podstanar da je drugačije...
NIO - Ne naslanjaj se na stol, puknut će.
Osim ako cijela ta stvar nije u vlasništvu države, onda da, zbog kontrole, moguće je, ali šta ja znam, meni su te stvari toliko čudne...
NIO - Kako ovo ovdje stoji? Kako vam se čini da ovo stoji?
KAJA - Stoji.
NIO - Ne, ova ovdje stvar nije uopće prave boje.
Kako boja uopće može biti prava?
NIO - Crvena.
KAJA - Uopće, uopće... Ja ne volim crveno.
Crveno je zanimljivo.
*
KAJA - Starim... Ne mogu više čučnuti. Kada čučnem padnem na leđa. I to me onda boli...
Zašto uopće pokušavaš čučnuti?
KAJA - Da mi opusti bol u leđima. Godine...
*
Odjednom je nestalo struje.
NIO - Gledajte! Tama. I on, kad je bio beba, nije htio jesti uz svijetlo. A malo bi pojeo. Možda sad neće vidjeti kako hrana izgleda pa će sve pojesti. Možda zatraži još. Nikad nije volio izgled hrane.
Nio je šetala promatrajući plamen tek upaljene svijeće u svojim rukama.
Tama...
KAJA – Eto. Ni struja se više ne proizvodi.
Nio je pjevušila da je sretna. Vrag je pokušao upaliti televiziju, ali ona nije radila, pa ju je upalio magičnim prahom, ali tako se tren kasnije samo pokvarila.
*
KAJA - Nategnuo sam jutros kožicu na svom penisu i pronašao ubijenu mušicu.
Što ju je ubilo?
Tišina.
I?
KAJA - Ništa. Pomislio sam da sam konačno mrtav i zapitao se koji kurac još onda stojim i promatram cijelu tu... situaciju.
I?
KAJA - Ništa. Počeo sam razmišljati o nečem drugom.
Zajebano...
NIO tepa u kolijevku – Male ručice, male...
KAJA - Obuzimaju me osjećaji bez imena kojima ne mogu apsolutno ništa.
Daj im ime.
Kaže, uokvireno i čisto.
KAJA - Užas.
Sotona je ili patio ili mu je bilo, jako, jako mučno.
*
Nio je sklonila natpis prodaju se dječija kolica. Sotona je slagao snajper.
Glas na ulici vikao je:
- Krumpira!
NIO - Mogli bi otići na izlet. Svi zajedno. Znaš da on voli prirodu. Sjećaš se kako se smijao kad smo ga prvi put vodili u šumu. Drveće i ptice, hlad.
Naporno je ovo sve skupa, naporno. Ona se boji ribe.
KAJA - Što to znači?
Ništa. Znaš, čovjek ne mora biti pametan da bi bio sretan.
*
Glas na ulici vikao je:
- Zelja!
KAJA - Što radiš?
Sotona je slagao snajper.
Moram nekoga ubiti.
KAJA – Koga?
- Dobre volje!
A koga bi ti ubio.
KAJA pokaže prstom – Nju.
Ne.
KAJA spusti ruku – Ne, ne bi nju...
- Dobre volje!
Sotona je slagao snajper.
Onda koga?
KAJA pokaže prstom – Ne znam, bilo koga.
- Dobre volje!
Sotona je slagao snajper.
Koga?
KAJA zamisli se – Koga bi ja ubio?
Koga bi ti ubio?
Zamisli se.
- Dobre volje!
*
NIO - Pogledajte. Naučio je reći ma-ma.
Kao da halucinira. Ne mogu se odlučiti jel to blesavo ili sablasno. Zašto joj ne kažeš?
KAJA - Ti joj reci. Senilna baba!
Zašto ja uvijek moram sve?
KAJA - Zato što je s tobom lakše. Hajde reci joj.
NIO - Naučio je toliko toga...
KAJA - Ne reagira. Više manje, kao kad pričaš sam sa sobom. Uvijek joj kažem da pazi, a ona svake noći padne s kreveta i ne može više ustati, a ja je više ne mogu podići, pa zovemo vatrogasce, jer su nam na hitnoj rekli da su oni bliži, i pričaju da nema više benzina... Ja blebećem, a ona ne čuje...
Čuje ona i zna, ali joj je ovako lakše.
KAJA - Pokušaj.
NIO - Vas dvojica. Samo se šalite. Zlo mi je... On se negdje sakrio, trči ko raketa. Čeka da ga nađemo...
Ne čeka. Mrtav je već godinama. Ti nisi htjela ići na pogreb iako ste ga skupo platili.
Nio ne reagira. Pakira kofer i pjevuši neku idiotsku pjesmicu.
*
KAJA - Kad ga ubiješ... donesi mi njegovu jetru.
Što će ti?
KAJA - Da je pojedem.
ma koji je tebi kurac...
Vrag je je provjerio da li ga netko izvana gleda pa izašao kroz prozor.
*
Nio je prišla Kaji.
NIO - Želim razvod.
KAJA - Što će ti?
NIO - Jesi li me čuo što sam ti rekla?
KAJA - Jesam.
NIO - Mislim da te više ne volim...
KAJA - Pa što? Ja tebe nikada nisam ni volio.
NIO - Što?
KAJA - To što si čula.
NIO - Što sam čudna?
KAJA - Čula!
NIO - Što?
KAJA - Ha? Ne znam...
NIO - Jesi ti dobio penziju? Ja je nisam dobila...
*
Vrag se vratio. Bio je u šoku.
NIO - Krv!
Ma ne brinite, to nije moja.
KAJA - I?
Što?
KAJA - Jesi ga?
Što?
KAJA - Ubio?
Ne... Nisam ga ubio. Ali je mrtav.
KAJA - Mrtav?
Mrtav je... Ubila ga munja.
KAJA - Munja?
Munja. S neba. Baš kad sam trebao pucati.
KAJA – Jesi mu uzeo dušu?
Nisam. Što će mi nečija rabljena duša?
KAJA – A, čistu ne možeš dobiti.
Ne, ne možeš... Jadan čovjek. Netko ga ubio. Ništa nisam mogao napraviti. Ništa...
*
NIO ustane - Popišala sam se u gaće!
Nešto mi govori da moram odseliti. Nemam više s kim voditi inteligentan razgovor.
Nio je skinula gaće.
KAJA pogleda - Ne znam... Ja ipak mislim da si se posrala.
Idem onda ja...
NIO - Kuda?
Bilo kuda. Mislim da ću se idučih nekoliko stoljeća skrivati u u džungli.
KAJA - I što onda?
Pustit ću bradu. Dugu bradu...
NIO - Dobro. Idi onda...
E, pa onda... nikad mi niste bili previše simpatični, ali ja sam ljubazan...
KAJA – Zdravo, Sotono. Eno ti autobusa...
No da... Do viđenja.
Đavo je uzeo svoj kofer i nitko ga više nikada nije vidio.
*
NIO - Hajde, sjedi ovamo..
KAJA - Gdje?
NIO - Tu, pored mene.
KAJA - Što ću ti ja?
NIO - Dođi, da ti nešto kažem.
KAJA - Pakleno je vruće danas.
NIO - Je.
KAJA - Što sam ti ono htio reć?
NIO - Otkud ja znam.
KAJA - Jebem ti spužvu!
NIO - Smiri se. Sigurno nije bilo ništa pametnog.
KAJA - Nije, ne.
NIO - Pritišće me tlak... Kao da ću povratiti.
KAJA - Pa povrati, što?
NIO - Ne mogu na prazan želudac.
KAJA - Ne možeš, ne.
NIO - Ne mogu.
KAJA - Da... Što nisi ti imala meni nešto za reć?
NIO - Ko? Ja? Ne...
KAJA - A... E da...
NIO - Da, da..
KAJA - Baš!
NIO - Vruće...
KAJA sjeti se - Nio!
NIO - Kaja...
I Kaji štap ispadne iz ruke i onda on umre.
KRAJ