Drame
Tri palme na otoku sreće
Komedija o tri osamnaestogodišnja prijatelja. U prvom planu su cure i zaljubljivanje. Kroz sve to provlači se tema identiteta i sazrijevanja, društvenih mreža i moderne komunikacije.
Lica:
Ivo
Jura
Mak
Ena
Radnja se događa u malom parku, u kojem se nalazi jedna klupa i jedna ulična svjetiljka.
PRVA SLIKA
Tri prijatelja se opraštaju jedan od drugog.
IVO: Onda, dečki, bok…
JURA: Tak je. Vidimo se…
MAK: Sutra…
(Svaki ode na svoju stranu. Zatim se Ivo vraća, a potom i Jura. Ugledaju se. Zbunjeni su.)
IVO: Hej, ali što ti radiš tu?
JURA: Zaboravio sam nešto… A ti?
IVO: I ja…
(Traže nešto oko sebe.)
JURA: Što si zaboravio?
IVO: Ništa važno… A ti?
JURA: I ja isto.
IVO: Mrači se. Naći ću to sutra. Stvarno nije ništa važno. Bok.
JURA: I ja ću svoje naći sutra. Bok.
(Svaki ode na svoju stranu. Poslije nekoliko trenutaka se vraćaju. Ponovo se ugledaju.)
IVO: Oh, opet… Dobro, budimo iskreni jedan prema drugom. Što ti radiš ovdje?
JURA: Čekam curu.
IVO: Koja podudarnost! I ja čekam curu.
JURA: Curu? Ti imaš curu? Nisi mi to rekao.
IVO: Mislio sam ti to reći sutra, danas je naš prvi spoj… Hej, ali ni ti meni nisi rekao da imaš curu…
JURA: Mislio sam ti reći sutra. Ali sutra je već danas. Eto, imam curu i ovo mi je prvi sastanak, osjećam se predivno.
IVO: Mogu zamisliti, kao i ja. Nego, reci ti meni nešto drugo. Vjeruješ li možda u sudbinu, vjeruješ li u čuda?
JURA: Vjerujem. Hoću reći, mislim da su to ipak sve objašnjive stvari. A zašto me to pitaš?
(Ivo pokaže na jednu stranu, odakle izlazi Mak.)
JURA: (Maku) Hej, ali ovo je već previše! Što ti radiš ovdje?
MAK: (ukoči se kada vidi Ivu i Juru, brzo se pribere) Zaboravio sam nešto…
IVO: Što? Mobitel?
(Jura se smije.)
MAK: Uh, dobro. Bit ću iskren, imam sudar. Trebam se naći sa svojom curom ovdje. Ali što vi tu radite? Prije nekoliko minuta smo se razišli, mislio sam da ste već doma. Da vi nešto ne skrivate od mene?
IVO: Ne. Mi, kao i ti, čekamo svoje cure.
MAK: Pa dobro, zašto mi jedan drugome nismo priznali da imamo cure?
JURA: Vjerojatno zato što je sve to svježe. U pitanju su nove cure.
MAK: Što ne kažeš! Hajde, koji će prvi? Jedva čekam da čujem što ćete mi reći, dečki! Jedva čekam da ja vama rasteretim dušu. Stvarno nije ispravno da smo šutjeli o svemu tome…
JURA: Dobro, ja ću probiti led. Moja se cura tek doselila.
MAK: Pazi slučajnosti. I moja se tek doselila.
IVO: I moja se tek…
(Pogledaju se.)
IVO: Hej, samo malo, da mi ne govorimo o istoj curi?
MAK: Opiši je.
JURA: Plava je.
MAK: Zgodna.
IVO: Pravi komad!
(Stanka.)
MAK: To je ona!
JURA: Opis posve odgovara!
IVO: Što zar sa svom trojicom?!
JURA: Ona nas vuče za nos!
MAK: Moj nos je dovoljno dugačak. Ne treba ga netko još dodatno navlačiti!
(Sva trojca počnu nervozno hodati po sceni.)
MAK: Skršit ću je!
JURA: Ne, ja ću je skršiti!!!
IVO: Ne, nego ja!!!
(Ivo udara nogom u klupu, Jura udara glavom u uličnu svjetiljku. Mak na sve to vadi mobitel i radi selfie dok su Jura i Ivo u pozadini u opisanim radnjama.)
IVO: Kako smo nasjeli!
JURA: Nasamarila nas je!
MAK: Gle, stigla mi je poruka na mobitel. To je sigurno od nje… (gleda na mobitel). Da, kaže da će uskoro doći. (nešto piše po mobitelu) Evo, napisat ću joj odgovor da je krava i da se uopće ne treba pojaviti.
IVO: Sada sam ja dobio poruku na mobitel. (vadi mobitel) Da vidimo? Da… Ona je. (piše po mobitelu ) Evo, Napisat ću joj da je koza i, što se mene tiče, da ne treba doći.
JURA: Evo poruke i treći put za mene. (vadi mobitel, gleda ga) Da, od nje je.
(Ivo i Mak gledaju Juru.)
JURA: Što me gledate? Pa normalno da ću joj napisati što i vi. To što sam malo oklijevao ne znači da želim da dođe… Evo, evo, pišem joj poruku. Baš ste naporni… (piše po mobitelu, pokazuje prijateljima poruku) Evo, zadovoljni? Napisao sam joj da je neiskrena i neka zbog svega toga ne dolazi…
MAK: Baš smo je lijepo počastili…
JURA: Da, iskoristili smo sav pogrdni asortiman riječi iz životinjskog svijeta… Je li koja životinja uopće ostala koju nismo iskoristili?
MAK: (trenutak razmišlja,napokon bubne) Majmunica, kokoš…
JURA: Dobro si me sjetio… (piše nešto na mobitel, smješka se)
MAK: Baš smo je zasuli teškom artiljerijom…
JURA: Zaslužila je… Ona će nas vući za nos… Baš sam ljut…
IVO: No, dobro je ispalo dečki. Nije se dogodila veća šteta. Zamislite da nas je vukla za nos duže vrijeme. Ovako smo sve sasjekli u korijenu… (pljesne rukama) Sve je ispalo baš super! Tako se to radi… Raščistili smo s njom, sva trojca smo joj dali nogu…
MAK: Drugi put ćemo sve reći jedan drugome, zar ne?
JURA: (skrušeno) Da, sve…
(Krenu.)
JURA: (uzdahne) Ipak šteta za curu kao što je Ana.
IVO: Koja Ana?
JURA: Pa ona koja nas je nasamarila.
IVO: Ali moja se zove Ela!
MAK: A moja Iva!!!
IVO: Moja se češlja na stranu!
JURA: Moja na razdjeljak!!!
MAK: A moja prema gore!!!
IVO: (lupi se po čelu) To su ipak bile poruke od tri različite cure, a ne od jedne! Čuda su ipak moguća!
MAK: Što ćemo sad?
IVO: Brišimo odavde što prije…
JURA: Što ćemo im reći sutra?
IVO: Reći ćemo im da to nismo bili mi, već neke drugi dečki koji su im slali poruke. Mi nemamo ništa s tim, mobiteli su nam hakirani… Jel' dogovoreno?
MAK: Vrijedi! A sad noga!
(Svaki užurbano ode na svoju stranu.)
DRUGA SLIKA
Ivo, Jura i Mak izlaze na scenu poredani jedan pored drugog. Gledaju u svoje mobitele. Šute. Napokon jedan progovara:
IVO: Čuo sam da se može postati ovisan o mobitelima?
JURA: Da, i ja sam to čuo, no to se nama ne može dogoditi.
MAK: Tako je!
(I dalje ne gledaju jedan drugoga, gledaju u mobitele. Šute. Nešto tipkaju na mobitele. Smiju se.)
IVO: Čuo sam da se može doznati jesi li ovisan o mobitelu tako da ga se ostavi na dva, tri sata...
JURA: Dva, tri sata bez mobitela?! Grozno! To je kulturni genocid!
MAK: Da! Mi nismo divljaci, mi smo civilizirani. Kako ćemo bez mobitela?
IVO: Ali dečki poslušajte…To bi bio zanimljiv sociološki eksperiment. Idemo probati.
JURA: Što? Ostaviti mobitele na neko vrijeme? Jesi li poludio?
MAK: (Ivi) Počinjem sumnjati u tvoju zdravu pamet…
IVO: Slušajte, to će biti eksperiment! Da vidimo koliko uistinu možemo izdržati bez mobitela i da ustanovimo… Jesmo li možda, ne daj bože, ovisni o njima? No, što kažete?
(Mak i Jura gledaju u svoje mobitele, premišljaju se. Napokon Mak sprema svoj mobitel.)
MAK: Pa, može…
JURA: (odmahuje glavom, grčevito drži svoj mobitel) Ne, ne dam ga nikome! Da mu se nitko nije približio! Ne dam! Grizem! (miluje mobitel) My precious…
IVO: (podvikne) Jura!
JURA: (brecne se) Dobro, dobro. Ne morate odmah vikati na mene. Znate da sam osjetljiv. Stvarno ste naporni…
(Mak pruža dlan. Jura mu predaje mobitel. Mak ga sprema u džep, okreće leđa Juri. Jura pokazuje dugi nos Maku. Mak se brzo okreće prema njemu. Jura gleda negdje u zrak, kao nezainteresirano fućka. Mak se okreće od njega. Jura stavlja ruke u džepove, nezadovoljno šutira neku limenku na podu.)
JURA: Evo nagovorili ste me da vam predam svoj mobitel. I što sad? Što ćemo sad raditi? Zar ćemo samo stajati i gledati jedan u drugoga. Čekaj, samo malo? Što ljudi rade kada nemaju mobitele? (češka se zbunjeno po glavi) Hej, kuda sa rukama? (lamata nekoordinirano s rukama)
IVO: Pretpostavljam da bi sada trebali razgovarati.
MAK: Tko, mi? O čemu?
JURA: Razgovarati? Kako to ide? Kako se to radi?
(Zbunjeno gledaju jedan u drugoga.)
JURA: Joj, izgubljen sam bez mobitela.
MAK: (uspaničeno) Dečki, moramo se vratiti mobitelima!
IVO: (panično grize nokte) Moramo izdržati još malo, tek je prošlo par minuta…
JURA: (prima Ivu za kragnu, unosi mu se u lice) To je za mene previše, ja to ne mogu!
(Na scenu izlazi Ena, gleda u svoj mobitel.)
JURA: Tko je ono?
MAK: Cura!
IVO: Da, cura…
JURA: A tako cura izgleda uživo…
MAK: Nisam ju još vidio.
IVO: Kada samo komuniciramo preko facebooka i mobitela, kako bi nekog onda uopće vidio?
JURA: Da, to je cura, ovdje je i nalazi se u tri dimenzije…I što sad?
MAK: Razgovaraj s njom. Sviđa mi se.
JURA: Uživo? Ja to ne znam, moram preko mobitela. Čekaj, tebi se ona sviđa, a ja da razgovaram?
MAK: Mene je sram razgovarati. Pitaj je za broj.
JURA: Možda je mogu naći preko facebooka, tako bi bilo jednostavnije…
IVO: Rekli smo bez mobitela. Moramo izdržati jedno vrijeme, da ne ispadne da smo ovisni. Inače ćemo se morati liječiti…
MAK: Da, ovisnost je bolest. Moramo biti jači od toga.
IVO: (gurne Juru) Idi tamo i reci joj nešto. Traži ju broj, kao što kaže Mak…
JURA: Zašto baš ja?
IVO: Zato što ti nemaš srama… Idi…
JURA: Da, dobro si me sjetio, nemam srama… (krene)
MAK: Dobro je da prizna…
(Jura odlazi do Ene. Počnu nešto pričati. Ivo i Mak gledaju tu scenu.)
IVO: Znači tako se razgovara uživo s curama?
MAK: (češka se po glavi) Gdje je to on naučio?
IVO: Vjerojatno gledajući stare filmove, koji su snimani prije ere mobitela.
MAK: Razgovarati s nekim uživo? To je zastarjelo… Očito gledamo staru školu komunikacije…
IVO: Sad tiho. Da vidimo je li uspio što obaviti?
(Ivo i Mak napeto gledaju što se događa između Jure i Ene. Ena upravo nešto piše na jedan papirić, kojeg zatim predaje Juri. Jura kreće ka Ivi i Maku, a Ena izlazi sa scene. Jura slavodobitno drži papirić visoko u zraku kao da se radi o dobitnoj lutriji.)
MAK: (Juri) Kako je prošlo?
JURA: (prilazi dečkima) Zove se Ena! Imam njezin broj telefona!
IVO: Dobro obavljen posao!
(Ivo želi uzeti papirić iz Jurine ruke, ali Mak uspije otrgnuti papirić prije njega.)
MAK: To je moje… (sprema papirić u džep) Ja sam je prvi vidio…
JURA: Nema veze, samo uzmi… Ionako sam memorirao njezin broj… (smije se)
IVO: (Juri) Reci ga meni.
(Jura šapće nešto Ivi na uho. Mak ih ljutito gleda.)
MAK: Dečki!
JURA: Što? Pa prijatelji sve dijele, zar ne? (smije se)
MAK: Baš ste zločesti!
IVO: Samo te cimamo. Znamo mi što je pravo prvenstva…
JURA: Sretno s njom…
MAK: (smirio se) Hvala…
IVO: (gleda na sat, pljesne rukama) Dečki, i to je bilo to! Dokazali smo da možemo bez mobitela, evo, već gotovo deset minuta. To je dovoljno. To je sigurno rekord…
JURA: Tako je! A sad, dečki, brzo! Hvatajte se za mobitele…
MAK: Jedva sam to dočekao!
(Brzo vade mobitele, brzo počnu povlačiti prste po zaslonu mobitela, gledati u njih.)
IVO: (u sedmom nebu) Kao da sam se vratio doma!
JURA: Kažu da su ljudi još prije, kada nije bilo mobitela, više razgovarali jedni s drugima. Kako su samo mogli? O čemu su pričali?
MAK: To je netko nešto izmislio. To je nemoguće!
IVO: Ništa danas bez mobitela… (gladi mobitel, tepa mu) Mobitel je čovjekov najbolji prijatelj…
MAK: Dečki, sada dosta priče. Moram poslati poruku onoj slatkoj curi. (vadi papirić iz džepa, gleda koji je Enin broj)
JURA: (zeza ga) Hoćeš da ti ja kažem koji je broj?
MAK: (gura ga) Miči se od mene…
(Jura se odmiče, smije se. Mak počne tipkati poruku na mobitel.)
IVO: (zuri u mobitel) I ja moram pogledati nešto na internetu.
JURA: (zuri i on u svoj mobitel) I ja se moram javiti prijateljici porukom.
(Svi troje gledaju u svoje mobitele. Svaki svoje tipka. Poslije nekog vremena javi se Ivo.)
IVO: ( ne dižući pogled s mobitela) Dečki, na osnovu onoga što smo upravo proživjeli, mislim da nam nitko stvarno ne može reći, niti prigovoriti, da smo nekakvi ovisnici o mobitelima, zar ne?
JURA: (ne dižući pogled s mobitela) Tako je!
MAK: (ne dižući pogled s mobitela) U potpunosti se slažem. Nitko! Tko to kaže taj nas ogovara…
(Gledaju u mobitele. Tipkaju. Šute. Izlaze sa scene kao što su i ušli, poredani jedan pored drugog, zureći u svoje mobitele.)
SLIKA TREĆA
Ivo, Jura i Mak izlaze na scenu. Raspoloženi su.
IVO: Dečki, lijepo je da smo se ponovo našli.
JURA: Da.
MAK: Baš smo se lijepo zabavili prošli put…
JURA: Da, dobro je.
IVO: No, dečki što ima novog?
JURA: Koji će prvi?
MAK: Ja ću. Mislim da imam najsvježije vijesti. To sigurno niste čuli.
IVO: Samo da odmah na početku raščistimo. Pričamo o nama, a ne o svjetskoj ili dnevnoj politici?
JURA: Da.
IVO: E, pa takve vijesti volim. Mak, što si nam želio reći?
MAK: (stanka) Dečki, znate što? Ja vam imam novu curu…
JURA: Novu? Pa ja ni ne znam za staru. (smije se)
IVO: (Maku) Čekaj, nisi više sa Mateom?
MAK: Ne. Pa gdje ti živiš? Odavno nisam s njom. Poslije Matee bio sam s Karlom.
JURA: Kojom Karlom?
MAK: Rođaka od Florjanove sestrine sestrične, ma ti ju znaš… No, dobro, nisam više ni s njom…
JURA: Nisi?
IVO: A da ti nisi previše izbirljiv?
MAK: (smije se) Takav sam.
IVO: I kakva je ta nova cura? Komad?
MAK: (smije se) Nego što. Ja vam samo s pravim komadima furam.
JURA: (zafrkava se) I ja… Kaj se to ne vidi?
IVO: (smije se) Vidi se, vidi… (Maku) I što sad, stari? Govoriš nam kao da nešto ne štima. Frkćeš nosom kao da nisi sretan?
MAK: (ozbiljnog lica) Pa i nisam.
JURA: U čemu je problem?
MAK: U curama. Ja ih uopće ne razumijem.
IVO: Nama govoriš? Tko ih uopće razumije? Pa čitali ste onu knjigu: Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere. Kako onda da se razumijemo, kako?
MAK: Ja se ponekad osjećam kao da sam pao s Marsa, zbog njih.
JURA: I ja…
MAK: Stvarno ih ne razumijem.
IVO: Sve je dobro dok čovjek ne padne s kruške. (slatko se smije svojoj šali)
(Mak i Jura su ozbiljni, gledaju ga.)
IVO: (uozbilji se) No, dobro. (Maku) Stali smo kod toga da si rekao da imaš novu curu.
MAK: Malo sam se krivo izrazio. To mi još nije cura, ali volio bih da bude. Čuo sam sve lijepo o njoj…
IVO: Čekaj, vi se još niste vidjeli?
JURA: To je spoj na slijepo?
MAK: Da.
JURA: Sad shvaćam u čemu je problem. Na zdravlje.
IVO: Da, na zdravlje. To bi uistinu mogao biti problem…
MAK: Zašto? Što mi fali?
IVO: Tebi ništa. Ali znaš kakve su cure, naročito na prvom spoju. Ja im ne vjerujem…
MAK: Ni ja im ne vjerujem.
JURA: A tko im vjeruje?
IVO: One žele samo jedno. Već na prvom spoju žele znati koliko toga imaš…
MAK: Da, kao da žele znati tko od nas ima bolji auto…
JURA: Ili tko ih može bolje počastiti…
MAK: Istina, ja nemam auto, pa s tim nemam problema…
IVO: Zašto nas ne gledaju sa srcem, a ne kroz novčanik? A možda mi sve to ipak krivo vidimo? Možda se radi o predrasudama? Možda i one o nama muškima krivo misle? Možda za nas misle da smo, recimo, svinje…
JURA: Ma daj. Tko bi to o nama mislio?
IVO: Ne, nužno o nama. Govorim općenito.
MAK: Dok vi raspravljate o filozofskim pitanjima, ono staro pitanje s početka rasprave ostaje visjeti u zraku.
IVO: Koje pitanje?
MAK: Kako vjerovati curama?
JURA: A to? Da, uistinu kako? Mislim da već tisućljećima dečki jedni drugima postavljaju isto pitanje…
IVO: (Maku) Čekaj, sjetio sam se nečeg, a što ima veze s onim što pitaš…
(Mak i Jura upitno gledaju Ivu.)
IVO: (Maku) Kažeš da ti je danas prvi spoj? Vi se do sad niste vidjeli?
MAK: Upravo tako. Sad ću vam sve reći. Radi se o onoj djevojci koju smo prošli put vidjeli…
JURA: O Eni? O curi koju sam ja zamolio za broj, a ti si bio previše sramežljiv? Pa, lijepo si je smotao. Prvi spoj, nije loše. Čekaj, zašto kažeš da je spoj na slijepo? Zar ona nije skužila tko si?
MAK: Ne, prošli put vidjela je nas trojcu. Ona nije shvatila koji je zapravo od nas trojce ja…
JURA: Da, možda misli da sam ja ti.
MAK: Jura, nije mi do šale. Ona treba doći svaki čas.
IVO: Možda je u tome šansa?
MAK: Kako to misliš?
IVO: Jura mi je sad dao dobru ideju. Slušaj, sva trojca pravit ćemo se da si ti. Pa ćemo vidjeti koga će njeno srce odabrati, hoće li tebe prepoznati, i hoće li gledati srcem…
MAK: A što ako mene ne odabere? Što ako slučajno odabere nekog od vas dvojce? Što onda?
JURA: Ne boj se.
IVO: Da, ne boj se. Mi te nećemo izdati. Nijedan od nas neće biti s njom. Ti ćeš biti…
JURA: Kada imaš taj spoj?
MAK: Za par minuta.
IVO: Ništa dečki. Napravit ćemo tako kako smo rekli… Sva tri predstavit ćemo se kao ti. Stavit ćemo curu na kušnju. Vidjet ćemo kako će reagirati, i hoće li njeno srce zatreperiti. Ako hoće, bit će to dobro za tebe, a ako ne…
MAK: Prihvaćam, nema mi druge. (gleda na sat) Pripremite se, ona samo što nije došla… Idemo to odigrati. Joj, kako sam nervozan…
JURA: Čudno i ja…
ENA: (ulazi s jedne strane na scenu) Dobar dan, dečki…
MAK: (gotovo nezainteresirano) Bok.
IVO: (podbada) Pa dan baš nije nešto dobar, čas je sunčano, čas je oblačno…. (Eni, hladno) Reci, nešto trebaš?
ENA: Kako da vam kažem, imam ovdje spoj. Je li možda netko od vas simpatičnih dečki, dečko po imenu Mak?
JURA: (raznježeno) Rekla nam je da smo simpatični…
IVO: (mune laktom Juru) Ne nasjedaj na provokaciju. (Eni) Zašto spominješ mak? Možda voliš mak?
JURA: Da, možda voliš makovnjaču?
ENA: (gleda ih začuđeno) Ne, tako se zove dečko s kojom se trebam naći.
JURA: Mak? Zove se Mak? Sigurna si? Koje smiješno ime… (smije se)
MAK: (sada on mune laktom Juru) Ne pretjeruj…
ENA: (vadi mobitel, na trenutak gleda zaslon mobitela, zatim vraća pogled na dečke) Da, zove se Mak. Sada sam provjerila.
JURA: Pa, dobro ako je već tako… (istupi, ponosito) Ja sam Mak! Stojim ti na raspolaganju. Naš spoj može početi!
IVO: (Eni) Ne slušaj ovog mladog zafrkanta, zeza te. Ja sam ustvari Mak.
MAK: (Eni) Ne slušaj njih dvoje, oboje se zafrkavaju. Ja sam Mak, onaj pravi. Sa mnom se trebaš naći.
ENA: A joj, što sad? Sada sam u velikoj neprilici…
IVO: Zašto, srce? Zašto si u velikoj neprilici? U čemu je problem?
ENA: Ali sva trojica tvrdite da ste Mak, dečko s kojom se trebam naći. Ali ne možete biti sva trojica Mak…
IVO: Zašto ne?
ENA: To se kosi za zakonom vjerojatnosti. Tri Maka na jednom mjestu, to ne može biti…
JURA: Zašto ne, curo? To ti je kao da u polju vidiš makove… Tako smo se i mi kao cvjetovi rascvali i raširili…
ENA: To vidim…
IVO: (govori više za sebe) Hajde, hajde probaj pogoditi koji je od nas pravi Mak, nije to tako teško…
(Ena je na mukama, znoji se, zbunjeno se češka po glavi, broji nešto na prste jedne ruke.)
MAK: (Ivi i Juri) Dečki, da nismo pretjerali?
JURA: Neka se malo znoji.
IVO: Da, neka se bori za tebe. Neće te dobiti tek tako. Neka shvati koji si, nije to viša matematika.
JURA: Da. Neka se sabere i neka te gleda sa srcem pa će znati koji si.
IVO: Ako se to dogodi bit će to pravo čudo.
MAK: Pa, dobro. Ako vi tako kažete. No, vrijedi li to toliko mučenje, tolika neizvjesnost?
IVO: Znaš kako se u pjesmi kaže: Drži je, ne daj je, jer je žensko…
MAK: Koja je to pjesma, nisam je do sad čuo? Je li to techno ili rap?
JURA: I ja bih je volio čuti…
MAK: Ako je već tako kao u stihovima te pjesme…
IVO: A je…
MAK: Onda dobro…
(Ena se i dalje češka po glavi, broji na prste jedne ruke.)
ENA: Čekaj malo… Jedan Mak, drugi Mak, treći Mak? Ako to dignem na još jednu potenciju i dalje dobivam tri Maka… Ajoj, što sad? Tri Maka!
JURA: Da se nitko nije makao, stiže naš Mak…
IVO: (Eni) Da, dobro si zbrojila. Radi se o tri Maka. Poželjela ih svaka…
ENA: Ali to je ne moguće! To pobija zakon o održanju mase.
IVO: Dobro je, shvatila si da netko od nas laže…
JURA: I pokazala si da si upućena u teorijsku fiziku.
IVO: (Eni) I što sad?Znaš li onda možda koji je od nas trojice pravi Mak s kojom se trebaš naći? Tvoj Mak…
JURA: Da, hajde. Pogledaj nas dobro i odluči…
IVO: I zapamti, neka te srce vodi…
(Mak ništa ne govori, samo drži fige.)
IVO: Neka te srce vodi…
(Ena počne gledati Juru, Maka, Ivu. Počne ih fiksirati. Oni se drže kao nezainteresirano. Ivo gleda nekud gore. Jura gleda nokte. Mak se moli. Ena obilazi oko njih. Pomno ih ogledava. Zatim se odmakne. Stane na jedno mjesto pa ih gleda. Pa se podboči jednom rukom zamišljeno. U jednom trenutku čupne vlas kose jednog od njih. Vadi povećalo iz torbice, proučava vlas. Dečki su u iščekivanju. Napokon Ena polazi k njima. Dečki su ustreptali. Hoće li pogoditi? Ena dolazi blizu njih. Pomno ih gleda u lice. Podiže jednu ruku. Ta ruka nekoliko trenutaka lebdi iznad ramena Ive, zatim iznad ramena Jure, onda napokon padne tamo gdje treba pasti – na rame Maka.)
ENA: (smiješi se) Ti si Mak, zar ne?
MAK: (smiješi se od uha do uha, sav sretan) Ako ti tako kažeš…
JURA: (Eni) Bravo. Pogodila si! Napokon jedna koja gađa sa srcem… Vjerojatno je pobrala strelice od Kupida? (gotovo zaplače koliko ga je to ganulo)
MAK: Nije važno od koga su strelice. Važno je da je u sridu…
IVO: (plješće Eni) Bravo, bravo! Pogodila si! Ovome se nisam nadao. Ti si jedna od rijetkih, kad samo svojim srcem možeš pogoditi koji je onaj pravi, a ne na osnovu nekih drugih stvari… Ti si stvarno izuzetak! (Maku) Sretan sam zbog tebe. Sretan sam zbog vas. Izgleda da si našao onu pravu. Čestitam ti! Čestitam vam!
JURA: Dobro je odabrala, još uvijek sam u čudu! Bum se onesvjestil kak me je ovo dirnulo… (vadi maramicu, ispuhuje nos)
IVO: (povlači rukom Juru) Idemo, rista. Ovdje smo suvišni…
JURA: Da, idemo… Baš je ovo romantično, kako je samo pogodila, zar ne?
IVO: A što ćeš, očito je ljubav u zraku… Idemo, neka golupčići budu sretni…
JURA: Pratim te…
(Ivo i Jura izlaze sa scene. Mak i Ena su se primili za ruke. Zaljubljeno se gledaju.)
MAK: (sretnim glasom) Gledala si srcem, tvoje srce me je prepoznalo. Ah, kako je to lijepo. Od sad vjerujem u ljubav. Vjerujem da svako srce sebi pronalazi par, usprkos svim zaprekama… To vjerujem… (odlazi sa scene pjevušeći)
ENA: (nekoliko trenutaka provjerava je li Mak otišao sa scene, a zatim vadi mobitel, pokazuje ga publici) A možda mi je pomoglo to što mi je jedna dobra prijateljica poslala njegovu fotku na mobitel? Da, možda je to stvarno pomoglo? (češka se po glavi) Ma, sve sam ja provjerila, tko su mu roditelji, koliko imaju. Sve… Pa nisam ni ja blesava… (stanka) Ali usprkos svemu, drag mi je dečko… (namigne u publiku, ode sa scene)
SLIKA ČETVRTA
Jura izlazi na scenu.
JURA: Mislim da mi se sviđa Makova djevojka, Ena. Lupilo me je preko noći… Ali to ne može biti. To ne smije biti. On mi je prijatelj. (trenutak razmišlja) Ali ja je ipak volim… Što napraviti? Prijateljstvo je prijateljstvo. Što bi on napravio da mu se, recimo, sviđa moja djevojka? (stanka) To je teško zamisliti jer ja trenutno nemam djevojke… (hoda po sceni) Što napraviti? Znam! (tipka neki broj na mobitel, prinaša mobitel uhu) Ena, ti si? Ovdje Jura. Da, Makov prijatelj. Moram ti reći, Mak je vrlo ružno pričao o tebi. Da… Ako hoćeš nađemo se negdje na kavi za pola sata i sve ti ispričam. Može… Znam gdje je to. Dolazim… (sprema mobitel) Super! Povjerovala je! Pola posla je obavljeno… (trlja ruke, izlazi sa scene)
(Iz prikrajka na scenu izlazi Ivo, prisluškivao je Juru.)
IVO: Tko bi rekao? Pa ovo je ekskluziva! Juri se sviđa Ena… (stanka) I meni se sviđa, Ena! Šutio sam iz poštovanja prema Maku, ipak je ona njegova djevojka… A klipan Jura joj se sada želi upucavati! (stanka, nervozno hoda po sceni) A ja? Zar da stojim po strani? Neću! I ja ću joj reći što osjećam, pa neka odluči… Baš tako ću napraviti! (vadi mobitel, tipka brojeve, prinaša mobitel uhu) Ena, ti si? Bok, Ivo je… Da, Makov dobar prijatelj, da… Čuj, moram ti reći nešto u povjerenju. Nije da me se to tiče, ali Mak i Jura su vrlo ružno pričali o tebi. Da… Sve ću ti potanko ispričati na kavi… Za sat vremena? Može… Znam gdje je to… Doći ću… (sprema mobitel) Super! Bit će moja. Osjetio sam to po glasu. (stanka) Neću stajati po strani, nisam ni ja mulac. Hoću i ja svoj dio kolača, ako ne i čitavu tortu! (zadovoljno trlja ruke, izlazi sa scene)
(Na scenu, s druge strane izlazi Mak. Gleda na mjesto na koje je izašao Ivo. Ispada da je on prisluškivao i Juru i Ivu.)
MAK: A tako dečki? Sam anđeo čuvar me je doveo ovdje da potajice čujem planove mojih bajnih prijatelja, koji kuju zavjeru iza mojih leđa… Žele me svrgnuti s trona, ali neće uspjeti! Ja sam kralj Eninog srca! Neće vam uspjeti, kažem vam! (vadi mobitel, tipka broj na njega, prinaša mobitel uhu, ljutitim glasom) Ena, bok! Imam ti nešto vrlo važno za reći! Jura i Ivo su vrlo ružno pričali o tebi… Ne, ne vidimo se za sat i pol, nego za pet minuta. Moram ti sve reći. Dolazim… (sprema mobitel, zadovoljno trlja ruke) Sredit ću ih! (juri sa scene)
(Scena je nekoliko trenutaka prazna, onda na nju nahrupe Ivo, Jura i Mak. Naguravaju se, svađaju se.)
JURA: (Ivi) Što? Ti si mi prijatelj?
IVO: (Juri) Zar meni iza leđa si me našao ogovarati?
MAK: (Juri i Ivi) To je moja djevojka, mičite se od nje!
(Naguravaju se.)
JURA: Dečki, stanite! Mi smo prijatelji od djetinjstva! Zar ćemo dozvoliti da nas razdvoji jedna djevojka?
IVO: (Juri) Da, hoćemo! Ti si prvi počeo…
MAK: (Juri i Ivi) Ona je moja, ja sam je prvi vidio… Odbijte!
IVO: Odbijte vas dvojca! Ona će biti moja!
JURA: Ne, nego moja!
(Počnu se hrvati, valjati po podu.)
IVO: Moja!
JURA: Moja!
MAK: Moja!
(Pretvoreni su u klupko koje se valja po podu. Na scenu izlazi Ena.)
ENA: Bok, dečki!
(Dečki se i dalje hrvaju.)
IVO: Moja!
JURA: Moja!
MAK: Moja!
ENA: Dečki!!!
(Dečki napokon zastanu, prestanu se hrvati. Jedno vrijeme gledaju u nju. Napokon ustaju. Sređuju se. Zaglađuju razbarušenu kosu. Ena ima prekrižene ruke na grudima. Strogo ih gleda. Tapka jednim stopalom po podu. Oni gledaju u pod.)
ENA: Vidi, vidi… Nisu li to tri mušketira koji se svađaju oko jedne djevojke? Razočarali ste me momci! Nisam očekivala da ćete svoje prijateljstvo staviti na kušnju zbog jedne cure, istina, lijepe cure… No, da će zbog mene biti toliko žuči i svađe, to nisam očekivala… A sve je u suštini lako rješivo… (stanka) Dakle, Jura… Ti i ja viđat ćemo se ponedjeljkom… (stanka) Ivo, ti i ja viđat ćemo se srijedom… (pogleda Maka, pošalje mu pusu) A ti, slatki Mak, viđat ćemo se vikendom… (stanka) Pa ćemo vidjeti što će se dogoditi… Zadovoljni? Bok, dečki! (odlazi sa scene)
(Ivo, Jura i Mak gledaju jedan u drugog.)
JURA: Pa, ovo je iznenađujuće dobro prošlo? Iznenada smo svi na dobitku!
MAK: A naročito ona…
IVO: Kako je to ona samo elegantno riješila?
MAK: Da, razmrsila je gordijski čvor…
JURA: Ti kao da nisi zadovoljan?
MAK: Ma, jesam, jesam…
IVO: Kako se mi samo nismo sjetili toga?
JURA: Da, bez veze smo se svađali…
MAK: Dečki, oprostite na svim uvredama i udarcima…
IVO: (drži se za oko) Naročito udarcima…
(Stanka.)
JURA: Baš nešto razmišljam… Možda su cure ipak pametnije od nas?
IVO: Misliš?
JURA: Da, možda iz tog razloga one manipuliraju s nama?
(Gledaju se.)
MAK: Ne, ne vjerujem u to…
(Stanka.)
IVO: Dečki, što kažete? Prijatelji zauvijek?
JURA: Tako je!
MAK: Ne vrijedi se svađati oko cura…
IVO: Kada se sve ipak dobro razriješi…
JURA: Da, sve je dobro što se dobro svrši…
IVO: Pazi na jezik!
JURA: Samo sam citirao Shakespearea…
IVO: A onda dobro…
MAK: Ja bih još nadodao. Nikad ništa nije savršeno.
IVO: Tako je. Ali sve može biti kako treba.
JURA: Što reći nego… Prijatelji zauvijek!!!
(Odlaze sa scene živo raspravljajući.)
(Vesela glazba.)