Zemlja vukova

Godina proizvodnje: 2020

Broj muških likova: 2

Broj ženskih likova: 4

Broj likova neodređenog spola: 0

Autorska prava: sva prava pridržana

Radnja predstave odvija se u kuhinji. Na sceni je kuhinjski stol, tronožac i komoda. Sva scenografija je bijele boje. Svi kostimi su crne boje. Na zidu visi veliki crno bijeli portret Nikole Tesle. Na zidu desno stoji bijeli križ. Po pozornici su postavljene i slike krajolika. Preporuka je da se predstava izvodi na otvorenom prostoru koji kao tlo ima travu, uz nekoliko okolnih stabala ili grmova; kako bi asocirali na Ličko podneblje.

LIKOVI

BABA KATICA: Starija gospođa sa sela. često pogrbljena, pomalo senilna te traumatizirana ratom. Govori brzo i direktno. Obučena je u dugu crnu suknju, crnu košulju te na glavi nosi crnu maramu.

MANDA: Gospođa srednjih godina iz predgrađa. Trudna, sređena, hoda ponosno i uvijek je nasmiješena. Obučena je u crnu radnu haljinu te na nogama nosi potpetice.

MILICA: Mlada djevojka iz grada. Buntovna, vragolasta i svojeglava. Obučena je u crni body sa dekolteom te crne vruće hlačice.

BABA

BABA ulazi sa cigaretom i posudom punom krumpira. Sugovornik joj je Tesla. Kada se obraća publici referira se na susjede. Sin je off scene lijevo.

BABA:

Cigara, cigara, dali mi cigaru, cigaru mi dali. Tamo kod kolodvora kad sam išla u njivu. Vidi Tesla cigaru mi dali, dali mi cigaru. Cigara, cigara. Uh, što mi dobro došla cigara, kako ja dugo nisam zapalila cigaru. Cigara, cigara, cigara. Krumpiri, krumpiri za ručak, ručak. Krumpiri za ručak. Evo sine Ivane, sad će ručak mater pristaviti ručak, ručak. Krumpiri, krumpiri...Ajme da odmorim prvo malo. Edna tebi, edna meni sine. Jaka jaka. Uh prepekla mi se. Kad je meni jaka onda znadeš da je jaka, kad je meni jaka. Krumpiri za ručak, ručak. Sad ćemo mi krumpira I mesa, krumpira i mesa. Krumpira i...meso? Di mi je meso? Tute sam ga stavila, tute stajalo.
Tesla što ja tebe držim da ti meni ne paziš na meso? Da Bog da te strela nebeska pogodila i mene skupa s tobom. Da Bog da ti pao s otog zida i da se zrondo. Ormar, ormar ti si meni njega Tesla sto posto spremio u ormar. Ja ga u ormar nikad ne bi spremila. U ime Oca i Sina i Duva Svetoga ti si se Tesla moj totalno pošandrco.
Evo jebem se glupu kad vidim što ja tu sakupljam. Uh, uh, uh baterije uvik dobro dođu baterije, baterije. Lišće kad prokišnjava mi, lišće. Kiša, kiša, esu rekli kišu Tesla? Mislim da su rekli kišu? Neko mi je reko kiša, kiša, kiša. Meso. Evo mesa. Sine Ivane, sad će mater pristaviti ručak, ručak. Sad ćemo ja i ti krumpira i mesa, mesa. O jadna ti sam, samo radim, radim. Pa ti mene Tesla moj ni ne vidiš po dana koliko ja radim. Jadna ti sam, jadna. Dok ja odem po ove krumpire, po grada obiđem, po grada, pa dok pomuzem one moje dvi krave Radovu i Šarku. Ajme nisam bila u nji dva tjedna možda su mi i krepale! I eto ti Tesla već pet popodne. Al zato u pet: zabava. Gledanje susida. O vide onih što se žvaljakaju, oh ja to nisam radila ni sa pokojnim mužem. A vide one kurvetine ima novu fasadu, otkud njoj pare za novu fasadu, ja nemam novu fasadu! Oh, njemu baba Srpkinja. Podrum, podrum, pet godina ja bila u podrumu, pet godina u podrumu, u podrumu. Sine Ivane sad će ručak mater pristaviti, ručak. Oš ti doć il neš? Ajde nemoj da te moram dva put zvati. Ako ti ja dođem po tebe će ti bit, nemoj da ti ja dolazim po tebe. Ako ti ja dođem onda ćeš ti nadrapat, ako ti ja...Lisca. Bježi. Tako sam ja lovila lisce. Najbitnije je da se lisici dobro prišuljaš jer one sve čuju, sve čuju. Onda kad joj se prišuljaš oponašaš zeca. I onda ti dođe stvorenje i ti ga upucaš u glavu. A najbolje smo lovile moja Mira i ja. Mi smo jedna drugoj čuvale leđa jer nikad ti ne znaš oklen će ti doć. A imale smo i foru- koja je upuca ta je ne mora čistit. A to ti je tek zajebancija, zajebancija. Lisicu čistiš vidi vako: od nogica zadnjih, preko repa i šupka, povučeš do utrobe i onda ti ostane fino koža, koju sušiš. To sam ja onda prodavala, nosile gospođe u Zagrebu, nosile gospođe u Zagrebu. Oš kupit ti od babe? Ajd kupi. Neš kupit? Oš onda babi dat cigaru ako kupit? Neš. Šta je? El se tebi gadi? Trebalo je dicu preranit. Ja ih imala troje, moj brat šestero, a sestra devetero. A joj, ostalo mi sve krvavo tute ko da je opet ‘’devedesetprva’’. E prije tog kurčevog rata je sve bilo bolje. Oni nas gledaju Tesla! Šta me gledate susidi? Šta gledate? Biž ća susidi, biž ća! Sad će meni sin na ručak! Što gledate, što gledaš? Sine Ivane sad će mater pristaviti ručak, dođi na ručak, ručak. Sine tvoje najdraže krumpira i mesa. Oš ti doć na ručak? Oš više doć? Nemoj da ja tebe moram dva put zvati! Ni jednoj materi nije ovako, ni jednoj. Što je sine? Esi se ti usro? A? Esi se usro? Di si sine? Oš da ja dođem po tebe? Ako ti ja dođem neće ti bit lako. A di da dođem po tebe?! Di su ti kosti?! Ni grob materi nisi ostavio, ni grob. Ja nemam kome odnit cviće nediljom na grob, nemam kome. Di su ti kosti sine? Di su ti kosti? Esu tu, esu tu, esu tu. Ja bi rađe da su tebe vukovi i medvjedi rastrgali nego vako. Što sam ja trebala? Što sam trebala? A? Trebala sam ti sikirom nogu prisić da te ne puste u vojsku. Esam to trebala? A? Šta sam trebala reć da je časnije da si bižo kad si htio, nego da te uvate pa ti pišaju u usta. Esam to trebala? Reć da je časnije da umreš star u krevetu nego od tuđe ruke? A? Esam to trebala. Esam trebala reć da je bolje da pobjegneš nego da te proguta crna zemlja. E nije moglo, nije moglo sine. Ko bi ja bila da sam tebe pustila da bižiš? Ko bi bila? Pa meni ni susida ne bi došla na kavu, ni susida. A popila mi toliko kave da bi po Turske mogla napojit od kave koju mi je popila. A sad baca smeće na moju stranu jer misli da si dezertiro, a ja joj velim da nisi, da si u Njemačkoj, u Njemačkoj. Ona će meni bacat smeće na moju stranu! Vi ćete meni bacat smeće na moju stranu. Ma kad vas ja dovatim bit će vam smeća! Kad vas ja dovatim sve ću vam kosti polomit! Ma kad vas dovatim napravit ću vam novo Krbavsko polje jebem vam. Hvalite se svojom zemljom, svojim ratom, a meni sina nema. ‘Vuk ne vije što je mesa gladan, već on vije što mu druga nije. Ajde braćo da ga zaortamo, ti otuda ja ću od onuda’. Krumpiri, krumpiri. Kod krumpira ti je Tesla najbitnije da skineš travu s njih jer ako ti se uvati trava moš ga jebat, moš ga jebat. I bitno je da dobro oguliš koru Tesla. Jer ako koru loše oguliš, to ti je isto ka da crve ždereš, ka da crve ždereš. Zašto ja tebe Tesla držim? Zbog struje. Mi nemamo struje, isključili mi struju. Kako ćemo ručak za sina, ručak. Drva, drva? Di su mi drva? Tesla, di su mi drva? To si mi ih ti sigurno u šupu spremio, ja ih tamo nikad ne bi spremila. Ručak, ručak, sad će mater napraviti ručak, ručak. Ivane sine, sad će ručak, ručak. Sad ćemo ja i ti ručak ručak.....

MANDA

MANDA ulazi iz publike te pozdravlja ljude. Ulazi na scenu sa vrećicama punim krumpira. Zove svoju najbolju prijateljicu te ju stavlja na zvučnik i sprema ručak. Cijela scena je prožeta Mandinim emotivnim pucanjima koji se manifestiraju kroz grčeve ili nagla otpuštanja tijela, koje su reakcija na PRIJATELJIČINE rečenice.

PRIJATELJICA: Ej draga!

MANDA: Hej draga moja, evo ja došla iz dućana pa da te čujem malo šta ima?
PRIJATELJICA: Ništa šta ima kod tebe?
MADNA: A evo doma sam došla sad imam hrpu posla, moram drva nacijepat, a znaš da sam nedavno krečila pa moram i kuću sredit od toga.

PRIJATELJICA: Što nedaš nekome da ti to napravi?

MANDA: Što bi davala nekome novce kad mogu sama. Uostalom, ne voli moj Božo da se razbacuju njegove pošteno zarađene pare. Jedva mi je kupio one viklere u Trstu za godišnjicu. Zamisli negdje su nestali , ko da ih je zemlja progutala.

PRIJATELJICA: Eh ja zmušena skoro zaboravih na glavni događaj, što ćeš obući na Rukavininu svadbu?

MANDA: Štaš ti?
PRIJATELJICA: Plavu haljinu.
MANDA: Ah onda ću i ja plavu haljinu, E pošto ćemo sad bit u istoj boji možda nas Božo pobrka, znaš kakav je kad se napije, ne zna di mu je glava di mu je guzica. Ne želim bit jedina u nekoj boji. Zamisli sramote. Sjećaš se ti one Jurkovićke kad je obukla onaj grozan bijeli, paz ti bijelo na svadbu seljanka, evo ja ne znam ni što je to kombinezon di si joj se gaće vidle. Pa ju je muž istuko. Neke žene to i zaslužuju. Šta ima gaće pokazivat i sise do trbuha. Ti draga jesi dobro, ne ideš više na zornice? Šta radiš tako do kasno da se ne možeš ustat?

PRIJATELJICA: Ma umorna sam od posla. Je bilo šta novo?

MANDA: Na misi nije bilo niš novo, čitali su osmrtnice od juče. Šta se ponavljaju kad se zna. Trebala bi i ti opet samnom svaki dan. Kako ja velim to ti je najbolji način da započneš dan: taman mi je to da se ustanem, obučem i spremim mom Boži doručak, popijem kafu zapalim cigaru i opeglam Boži uniformu za poso, ne voli mi zgužvan ić nigdi. A ne volim ni ja da ide zgužvan. Šta će ljudi reć.(stavlja mobitel u ormarić)
PRIJATELJICA: Halo? Manda? Si tu? Nešto se prekinulo?

MANDA: Ma prešla sam na TELE 2 pa je loša veza. Nego znaš šta sam čula. Čula sam da su tri ciganke trudne pa ja neću dozvolit da moj sin ide sa čergom prljavih Cigana u razred. Nisu naši ginuli za taku Rvacku. I Božo je zgrožen. Već mi je reko da se odem žalit kod ravnatelja, a kad ono došla i Zorka, Marija i Ivana. I njih muževi poslali da se žale. Pa smo od ravnatelja tražile posebne razrede jedan čisti za nas i jedan za njih. Bilo ono neki dan da se oni žale da nisu Romi tobože nego Hrvati, e ma oni nikad neće bit Hrvati. Isto ko što tamo ona neka četnikuša na prijevaru uhvati našeg momka pa misli da je naša. A mi znamo.

PRIJATELJICA: Sramota. A šta čekaš sina? Nisi mi rekla.

MANDA: Nisam završila. Čula sam da se Anka skitala sa onim od Mile Ikinog strininog zeta malim. Al su ju razapeli. Svi su saznali, pročulo se po gradu, sad ne može ni posao da dobije, čisti wecee glupača, ne bi joj ja ni to dala. Zamisli sramote.

PRIJATELJICA: Slažem se.
(udara nogama u pod)
PRIJATELJICA: Ajme šta ti to susjedi nešto lupaju gore?

MANDA: Propuh draga, Propuh. Naravno da se slažeš draga moja, ja i ti smo uvijek u tandemu. Joj šta me noge bole. Sve nateklo. Dok sam radila bi mogla stajat po šest sati sad jedva dva.

PRIJATELJICA: Nego nisi mi rekla da čekaš sina?

MANDA: Zamisli prvo pa muško, nitko sretniji od mog Bože zbog toga. Znaš što sam odlučila?

PRIJATELJICA: Što?
MANDA: Odlučila sam sinu dati ime po svom ocu, odnosno po mojoj obitelji. Moj pradid se zvao Ante baš kao Ante Pavelić, a sestra mu se zvala Anka, a njegova braća su isto bila Anto i Ante, a onda mi se dida zvao Ante, a on je svog sina nazvao Ante, odnosno mom ocu dao ime Ante, a i strina mi se zove Anka, moja sestra se zove Anka, a i njena djeca su Ante mlađi i Ante stariji pa ću svog sina nazvat po svom pradidu

Antu, odnosno didu Anti, to jest ćaći Ante ili ti sestri Anki. Meni su morali dat Manda po majčinoj strani jer nas je bilo dvi sestre blizanke pa da nas razlikuju. Nisam ti to nikad rekla?
PRIJATELJICA: Nisi. Pa što Božo veli na to?
MANDA: A mom Boži nisam još rekla. Mislim da neće prigovarat. Ne smije. Znaš, njemu ti je samo posao u glavi. Uvijek velim dobro sam se udala. Tolke ambicije Gospić nije vidia. Završio četiri godine za medicinskog tehničara I odmah primljen u vojsku i sad ja mogu doma sa djecom bit. Al dolazi zadnje vrijeme izmoren od posla. Zanima me šta mu rade?

PRIJATELJICA: Razumijem,
MANDA: (zagura glavu u ormarić) Ma ne razumiješ draga moja jer se nikad nisi udala! To šta te ćaća još ima pod svojim krilom to je drugo.

(tišina sa druge strane telefona)

Šta šutiš sad? Ma oprosti mi molim nisam te tila uvrijedit. Nego znaš, djece nemaš, ideš po kavama, radiš kod ćaće ko tajnica, al svi znamo kad ti ćaća ode u penziju da će ostaviti firmu tvome polubratu. Al volim ja tebe samo mi te žao.

PRIJATELJICA: Ja ne znam od kud ovo! Ovo je stvarno bezobrazno!

MANDA: Ja bezobrazna? Draga moja oprosti molim te ja sam samo rekla istinu. Šta se pališ?

PRIJATELJCA: To nisu istine šta govoriš Manda!

MANDA: Naravno da su istine šta govorim draga. Mene samo zanima di se skitaš nakon posla kad već nemaš kome ručak napravit i robu po peglat? U čiju kuću zalaziš?

PRIJATELJICA: Ne znam o čemu pričaš.
MANDA: Ne pravi se luda. Vidjela sam vas!
PRIJATELJICA: Ti znaš. Oprosti mi Manda.

MANDA: Oprosti?! Oprosti?! Šta ti misliš da će to pomoć. Od svih sam to očekivala, ali najmanje od tebe. Znaš ti šta si napravila? Ako se pročuje tvoja veza s mojim mužem, što misliš kako će mene gledati? Kakvu ću sramotu nositi. Pa moj Božo je satnik, svi će reći kako je on pošten i častan čovjek, a ja neka nevaljala koja ne pegla i ne čisti po kući. Reći će da ne znam kuhat. Da nisam vrijedna muža. Zaobilazit će me po gradu. Svi će mi okrenut leđa. Sidit ću sama na kavi, još će mi samo falit da čitam knjigu pa da mi se cijeli grad, ma što grad i okolna sela izruguju.

PRIJATELJICA: Božo mi je reko da će te ostavit.

(počinje se histerično smijati)
MANDA: Ne vjerujem da ti je reko da će me ostavit. Pa za boga miloga ja sam trudna s njegovim sinom! I to sa sinom! Ne sa pišuljom. Trudnoj ženi bi to napravila. Trudnoj ženi...Molim te draga ostavi ga, preklinjem te. Pa kako ću, znaš da sam dala otkaz da budem s djecom, moja familija će me prekrižit, a imanje sam prepisala na Božu. Ajme ne možeš mi sve

uzet molim te, preklinjem te, ne mogu sama odgajat dijete. I moj Božo mi je obećao da će puno više vremena provodit kod kuće da mi pomaže u odgoju našeg sina. Jer sinu treba muška ruka, muška ruka...

PRIJATELJICA: Mi se volimo. (skuplja stvari i pokušava otići)

MANDA: E nećeš! Ostavit ću te ja prije nego ti mene. Nek se tebi smiju.

(kad krene prema publici stane i počinje osjećati klaustrofobiju. Ne može naprijed. Čuje se zavijanje vukova te se Manda pretvara u vuka. Nakon što zavija, smiri se i vraća se završiti razgovor)

(guli krumpire)

Vi se volite? Ljubav kažeš? . Draga moja moj Božo je moj Božo. Ja znam kad dolazi doma s posla, kako voli lešo meso pojest, koji šampon koristi, koliko sijedih ima na glavi, i kako mu izgledaju gaće kad ih nije promijenio tri dana. On nije takav čovjek i možeš ti ići po gradu i galamit da se volite, ali nitko neće povjerovat ženi koja se nije udala do 25te. Znaš što draga moja? Ako se i sazna i ako ti ne ostaviš mog muža poslat ću ti inspekciju u firmu pa kad otkriju da imaš lažnu diplomu iz Bihaća bit će ti lijepo u zatvoru. Baš me zanima da li će iza rešetaka moći krasti tuđe muževe. Pobrinut ću se da se zna za svakog kojeg si pojebala, ne samo za mog Božu i onda ćeš ispast nova Marija Magdalena. Tad neće bit preumorna od jebavanja da dođeš na zornicu nego nećeš smijet ni prismrdit crkvi. Nastavi mi proganjat muža i poslat ću ti buket sa minom unutra, ili ću je gurnut pod otirač ili pod auto, al nikad nećeš znat u kojem trenutku i tako ćeš samo čekat da eksplodiraš. Ja već danima sanjam tvoj mozak rasprskan po fasadi muzeja Nikole Tesle. Da ga turisti slikaju i šalju kao razglednice svojoj djeci u Ameriku. Napokon će zbog tvog sasušenog mozga doći ljudi u muzej i mi ćemo početi pričati kako je Tesla veliki Hrvat i kako je to njegov mozak na fasadi. Nećeš ni svoj mozak više posjedovati.
E tek tada ćeš znati kako je meni. Ti bi svojom pičkom pobrisala cijeli moj dosadašnji život, e nećeš. Nego mi ćemo ovako. Ti ćeš tu aferu lipo prekinit, da te ne bi ja prekinila. A nas dvije ćemo nastaviti ići po kavama. Šta ljudi vide to i misle. Pa šta bi ljudi rekli da nas dvi nismo više najbolje prijateljice. Znalo bi se odmah da su ove svinjarije istina. I nemoj se zavaravati, ne stoji ti ta kovrčava kosa, drži se ti ravne. Vrati mi moje viklere. I naravno ostaje dogovoreno kako je i bilo, bit ćeš mom sinu kuma. Vidimo se u utorak na kavi.

MILICA

Noć. Milica sjedi pijana na podu. Zavezana je debelim lancem oko ruku. Tokom scene mijenja sugovornika od publike, slike Nikole Tesle te križa.
 

MILICA: (pjeva) E kiša rosi, mene dragi prosi! E ne znam što ću, rekla sam da oću! E kiša rosi mene dragi prosi! E ne znam što ću (slici Tesle) rekla sam da dat ću!

(govori)

Izgubila sam nevinost. Al nije mi žao. Bilo mi je i vrijeme kako bi cure rekle. Sve moje prijateljice su već to odradile, al ja sam odlučila da nevinost, tu pravu nevinost, tu pravu nevinost želim izgubiti s nekim posebnim. Onako ko Bogorodica. (govori križu) Ma ne tvoja Bože, neka druga. Al one Tesla moj, već od 13te primaju, al od iza, ne ovo zaprave. El razumiš? Znaš ono, prvo ide Tunel Mala Kapela, a onda ide Tunel Velka Kapela. A moj prvi ti je bio kapitalac. Naučila sam ja odavno da sve šta je veliko puno boli. Od pljeske po licu do kurca u tunelima. Al bilo je lijepo. Vozili smo se i u autu, na haubi, na dekici. E, al Tesla moj mi se volimo. Reko mi je to drugi put kad smo se poljubili i držimo se za ruke na kavama. I voza me okolo u svom golfu. U golfu! U golfu! Tesla ti ćeš mi jedini povjerovat. Mama ionako uvijek šuti, a šta ćaća kaže to je tako. (publici) Vide ! Zavezao me tu ko pašče da ne pobignem! Sutra me oće oženit. Pa ovo ni Bog ne bi prisika, a on hoda po vodi. El hodaš?! Hoda. Ma jebe me se! Jebe me se! Ja sve mogu. (pije rakiju iz boce) Meni baš dobro! Super mi je. (pali cigaretu). Idemo party. (glazba Kukunješće/pleše seksualno i vandalizira scenu) Kaki je to ćaća? Ja mogu shvatit da je strog i da voli diktirat kako trebam živit, al baš da mi govori za kog ću se udat? Di je sad da mi govori?! Klasična srijeda, pijan spava u štali, a mama baš svaku srijedu spava kod svoje mame da ga ne bi slučajno susrela. Bože! Oprosti Bože. Bože ćaća veli da je muškima samo ona stvar u glavi. Zato ćaća veli onaj ko ti uzme nevinost treba te i udat. Jer ćaća je mater odma oženio, ćaća kaže da to tako pošteni i časni ljudi rade. Šta me onda za Mileta ne ženi! On mene oće udat za Jovana. Ajme Tesla! Pa ti ličiš na tog Jovana. Imaš te kretenske brkove i previsoke jagodice, al nemoj se ti uvridit Tesla, ti si ipak bio genije, za nekog tak pametnog bi se i udala. Kakve su to gluposti. Šta ja sam Milica i on je Jovan pa bi mi trebali kao bit skupa. Glupost. Ja sam rođena ovdje, moj ćaća je rođen ovdje, i moj dida je rođen ovdje! Nego tamo neki šukunšukunšukunšukunšukunšukun deda harao i da je produžio još dva koraka-ja bi sad bila u Beču.
E ne može to tako! Reći ću ja ćaći šta sam sve radila! Nek me prebije kuvačom samo da mu vidim izraz lica. Drkala sam kurac na bentu di se žene ubijaju. Ubila bi se i ja da imam muda. I još gore. Išla sam sa Ciganom Josom u Perušić u njegovu vikendicu,to je on mene tia prevarit da ima vikendicu ali nema veze. Mi smo i dalje razmijenjivali sline. Ono najgore moj prvi 69!!! Na streljani. To će reć, da mu ćer pljuje po vojsci. To će ga strefit!! A kad njega strefi ja ću bit pjevačica! To je moj san. Nako ko Ceca. (pjeva Kukavicu od Cece) Alaj kad ta na scenu stane. Pa svi ruke rašire vako u isti glas Kukavica!. Ta sigurno nema ćaću ka i ja.

Ta se može udat i za Amerikanca i za Cigana ma i za Bosanca. Za kog oće. A jebat ga. A ja bi tila putovat. Ajme šta bi tila otić u onu Englesku, Čudni mi ti ljudi, al i zanimljivi. Oni voze krivom stranom ceste, ja mislim da moj ćaća vidi traktor na livoj strani da bi njega strefilo. Morat ću ostat zauvijek u ovom smrdljivom gradu.
A šta pa tko bi ja bila da se ne udam, završila bi ko tvoja mater Tesla, ona je bila prava znanstvenica, a ko zna za nj? Niko. Za tebe svi znaju. El zato šta si genije il zato šta si genije sa kurcem. Ej, ej, ej čekajte malo. Nije da se ja ne želim udat. Želim. Svi znamo da su vjenčanja i sprovodi najvažniji događaji. Svi se srede, bacaju se bomboni, latice. Svi te gledaju. Za nekog dobrog muškarca, sa dobrim poslom. To se tako mora. Ćaća mi je kupio vjenčanicu u Zadru. Ne zna ćaća dovest do Zadra al do Supernove smo došli. Nije da ne zna nego ga sramota. Uvik je vozio one BMW-e, Mercedese ili Audije koje si može priuštit, one starije od mene. Sad vozi Punto. Veli da je to zato šta mene mora uzdržavat. Ćaća ne voli Punto. Ćaća nikog ne voli. Ni mene. Tako me ni taj Jovan neće volit. A Mile, Mile me voli. Al je njemu njegov ćaća reko da se nesmije skitat sa mnom i da Tuđman nije dobro obavio poso kad su takve ko ja na životu.
Nisam ja kriva, pa ja Srbije nisam vidila, da jesam ja bi već bila nova Ceca.Nisam ja kriva šta sam rođena sa ove strane di mrze Srbe, da sam rođena s druge strane, bi me mrzili jer sam Hrvatica. Da sam rođena negdje drugdje možda bi prkosila Kuranu kako sad prkosim Bibliji. A jebote Bože valjda čuvaš ovakve ko šta sam ja. On će meni da ne smije ženit Srpkinje, a u autu mi puštao Cecu i Lepu Brenu. Mogla bi ja njegovom ćaći reć da on bolje zna riječi Stojine Revolucije neg naše himne. E da nemamo ćaći bilo bi nam lakše. Pa bi se jebavali i udavali za koga oćemo.
Moram se ćaći osvetit. Neće to tako lako. Pa ovo je 21. stoljeće! El je? E pa je. Misli. Misli. Misli. Misli. Misli. Mogla bi mu uniformu bacit u smeće! El to previše? Je, je. Ajde misli, misli, misli... Mogla bi mu reć da se mama jebe s Darkom. Pa nek nju tuče. Aj neću jadnu mamu. Ajde misli, misli, misli.... Ja ću njemu reć da sam trudna il ću zaprave zatrudnit. Joj nije primjereno sa osamnaest s 25 je primjerenije.
Misli. Misli. Misli. Misli. Misli. ( sjekirom počinje senzualno prolaziti po tijelu) Janja .Ćaćina Janja. Pa on tu glupu ovcu čak i u kafanu vodi, a mene bi se riješio. Janju na ražanj. Pa nek on mene stavi na ražanj samo da me čuje. Janjo! Janjo! (lanac ju zateže oko vrata, a ona nastavlja u ''Perpetuum mobile'' vući lanac) Janjo! Janjo! Janjo! (Umire)

EPILOG

(Glumica) izlazi u bijeloj haljini i puši cigaretu. Dok govori uzima vrč s vodom i ispire ruke i lice. Uzima putnu torbu te spremi jedan krumpir. Uzima kaput i pjeva ‘’Oj livado rosna travo’’ te odlazi.

TONKA:

Sjećam se kada sam bila mala. Crtala sam u dnevnik gdje je moj otac zapisivao svoje vojne zabilješke. Kada sam bila mala pila sam iz hladne rijeke i nije me bilo briga što će me boliti glava od hladnoće. Kada sam bila mala na staklu auta su se utrkivale kapljice kiše, a oblaci su imali oblike. Trčala sam, ne obazirajući se na krikove roditelja da stanem. . Imala sam jednog magarca koji je volio davati poljupce. Njegovi su poljupci boljeli jer nije znao koliko je snažna njegova njuška. Sjećam se kad sam bila mala, ukrala sam jaje divlje patke! Obećala sam joj da ću ga othraniti i gledati kako raste. Samo mi je putem, slučajno ispalo i razlilo se u boji šafrana. Moje su ruke narasle, ali nekim ljudima koje vidim nisu. Još su uvijek slabe za čupanje korovi, dok moji prsti savršeno obavijaju stjenke zelenog šaša. Pitam se hoće li im ikad narasti ili su dobre jedino za stiskanje cementa?
Smog, kiša i sivilo, ali u daljini vidim more! Po prvi put osjećam da mi je sol penetrirala u raspuknute usnice. I dalje kad zašušti grmlje pomislim da je vuk. Vuka nisam vidjela već mjesecima. Zaboravljam kako mu se sjaji dlaka na mjesečini. Gledam kako mi prijateljice trče po livadi i ne misle da tamo spavaju mine. Samo trče. Bose. Sviđa mi se takva sloboda.
Sloboda. Imamo li ju uopće? Imate li ju vi? Ja se tresem da mi susjed ne vidi kako nisam pofarbala zidove stana već pet godina. Tresem se kad čujem koliko se mišljenja o ovoj predstavi razlikuju ovisno gdje ju izvodim. Mene oblije neki čudan znoj kada govorim o mjestu svojeg odrastanja. Poput srama. Osjećam se nedovljno dobrom. I za tamo i za tu.
Jel to sloboda? Stajati na sceni i govoriti nešto dubinski tvoje? Ili bi trebala biti izopćena? Pročitala sam da je riječ izopćenik sinonim za riječi; čudak, odmetnik, outsider, nečovjek, uljez, mizantrop, patnik, marginalac. Piše i nadčovjek. Evo ja ne znam jel meni to genijalno ili poražavajuće. Nigdje ne piše sanjar. Jasno je meni, teško je sanjati sam jer onda neupitno završiš sam. Ali što ako sanjamo skupa? Sigurna sam da bi zajedno otišli iz svojih soba, kuhinja, umova punih neostvarenih žudnji, sa dovoljno kisika samo za preživljavanje. Udisali bi život. Ja često noću sanjam. Neka nepoznata lica. Smiješe mi se i toplo mi šire ruke kako bi se uvukla u njihove zagrljaje. Ovdje su lica oštra, umorna od rada. Umorna od prošlosti. Gledaju te preko puta ulice. Sude. Drugačija ili izopćena? Zemlja vukova ili zemlja ljudi vukova. Nekada sam vjerovala da je živjeti i odrasti u Lici najbolja stvar na svijetu. Ali nekada sam vjerovala i u bajke. Sada vjerujem u sebe. U sebe sa ličkom krvi, hrvatskim kostima i dušom koja nema granica. Osjećam neko svijetlo između mojih rebara. Toliko je jako da može probiti zidove kuća. Šapće mi stihove Bukowskog i nagovara me da popijem čašu crnog vina i zapalim cigaretu. Ja odlazim. Čista, u svojim tenisicama koje su većini seljačke, ali mene veseli boja njihovih vezica. I to je jedino važno. One će ostaviti zamnom neke nove otiske. Tvrdo utabane baš kao i način na koji hodam.

Kraj