Drame
Tri treća tromjesečja
Ivona, Ivana i Iva tri su žene u visokom stupnju trudnoće. Igrom slučaja završe u istoj bolničkoj sobi i vrlo brzo shvate da imaju mnogo toga zajedničkog. Mnogo više nego što su mislile...
Bolnička soba. Tri kreveta. U središnjem leži IVANA (45) a u desnom IVA (25), lijevi je prazan. Obje su u visokom stupnju trudnoće. Ivana ima popriličan višak kilograma. Iva je sitna i mršava, toliko da se čovjek zapita gdje joj dijete stane. Iva otvara čokoladicu i jede.
IVANA: Joj, dušo, to ti nije zdravo. A i udebljat ćeš se. Vjeruj mi, ja znam.
Potapša se po trbuhu.
IVA: Ma ja vam se ne debljam.
IVANA: Aha...
IVA: Ja sam manekenka.
IVANA: Dobar tek.
Ivana ju fiksira pogledom i požudno gleda čokoladicu koju Iva jede.
IVA: Hoćete vi malo?
IVANA: Ne, ne bih mogla, hvala.
Ivana ju i dalje gleda, Iva smaže čokoladicu.
IVANA: Moj muž bi trebao doći svaki čas, mogu mu reći da kupi još.
IVA: Ne, ne, ionako nisam trebala pojesti ni ovu. Ak' se hoću vratiti u biznis nakon porođaja, moram paziti na liniju.
Kroz vrata sobe proviruje IVONA (35), u rukama drži malu putnu torbu. I ona je u visokom stupnju trudnoće.
IVANA: O, dobar dan! Vi ste sigurno nova!
IVONA: Da...
IVANA: Samo vi uđite, raskomotite se.
IVA: Bok.
IVONA: (Kimne joj glavom) Ivona.
IVANA: Ha! Baš zgodno, ja se zovem Ivana!
IVA: A ja Iva.
IVONA: Super...
Ivona šutke odlazi do svog kreveta, otvara torbu, rasprema stvari.
IVANA: Je li s vama sve u redu?
IVONA: A s vama?
IVANA: Ma ne, mislila sam... S trudnoćom...
IVONA: Je. Sve je u redu. Sve je dobro. Super. Prekrasno. Odlično.
Ivana i Iva razmjene pogled. Tišina. Ivana i Iva pokušavaju zapodjenuti razgovor.
IVA: Ja sam isto danas došla...
IVANA: (prekida ju) A ja sam vam ovdje već skoro mjesec dana. Moram čuvati trudnoću. Ali sad sam pri kraju. U trideset i sedmom tjednu sam znate.
Ivona ju odmjeri.
IVONA: Vidi se...
IVANA: (uvrijeđeno) Nosim blizance.
IVA: Curica i dečko!
IVONA: Ma zamislite...
IVANA: Bit će duplo više posla, ali što se može... Neću se žaliti. Dugo sam ih čekala.
IVA: A ti? Curica ili dečko?
IVONA: Dečko.
IVA: Čestitam.
IVONA: Na čemu?
IVA: Pa... mislim... dečko i to sve...
IVONA: A baš se ima na čemu čestitati. Prvo pa muško. Blago meni...
IVANA: A što ne valja s dečkićem?
IVONA: Što ne valja? Hoćeš popis? Kad odraste sigurno neće postati tipična muška svinja. I sigurno neće biti lijena guzica, neće ga pucati pubertet i neće raditi pizdarije.
IVA: Možda ne bude svinja... Nisu svi muški svinje.
IVONA: To ti samo misliš.
Tišina. Ivona rasprema stvari.
IVANA: Kad vam je termin?
IVONA: Bio je prije tjedan dana.
IVA: Ajme!
IVANA: Oh, pa to je potpuno normalno. Još se tjedan dana nemate oko čega brinuti.
IVONA: Ne brinem se. Samo hoću da ovo što prije završi.
IVANA: Ne veselite se djetetu?
IVONA: To se vas ne tiče.
IVANA: Oprostite... Nisam vas htjela uvrijediti... (Tišina neko vrijeme. Zatim se obraća Ivi) Jesi ti bolje?
IVA: Jesam, hvala.
IVANA: (Ivoni) Znate, pozlilo joj je na ulici, srušila bi se na pod da ju nije uhvatio neki čovjek.
IVONA: (nezainteresirano) Sva sreća...
IVA: Da... I onda su me zadržali za svaki slučaj, imam niski tlak pa se malo brinu a i termin mi je danas i tak'...
Ivona uzima kutija cigareta, otvara prozor i pali cigaretu.
IVANA: Vi... Pušite?
IVONA: Da.
IVANA: Pušite!
IVONA: Da! Je l' to problem?
IVANA: Naravno da je problem!
Ivona ju ignorira i polako otpuhuje dim kroz prozor.
IVANA: Pa vi niste pri sebi... Zar niste svjesni da škodite djetetu?
IVONA: Mislim da ću mu više naškoditi kad se rodi...
IVANA: Gospođice, znate li vi koja sve oštećenja pušenje u trudnoći može uzrokovati?!
IVONA: A vi ne vidite da imam trbuh do zuba?! Kasno je sad misliti o štetnosti cigareta...
IVANA: Naravno da je kasno!
IVA: Ja sam čula da ako se puši u trudnoći, beba postane ovisna.
IVONA: I što, rodi se s cigaretom u ruci?
IVA: Ma ne...
IVONA: Ili su joj prve riječi 'daj dim'?
IVANA: Vi se s tim sprdate, a mi vam ozbiljno govorimo.
IVONA: Niste čule da nije zdravo naglo prestati pušiti u trudnoći?
IVA: Al' ti si onak, u devetom mjesecu! To je ono, sam kraj!
IVANA: Dobro vam kaže, trebali ste postupno prestajati čim ste saznali da ste trudni.
IVONA: Gledajte svoja posla.
IVANA: Pardon, ali svojom cigaretom ne ugrožavate samo svoje dijete! Ovdje ima još trudnica!
IVONA: Dobro, ne uzrujavajte se. To vam nije dobro za dijete. Evo, ugasit ću.
Tišina. Ivona duboko povuče još jedan dim, sporo ga ispuhuje, a onda gasi cigaretu. Nervozno šetka lijevo, desno, brzinom kojom joj dopušta njeno stanje.
IVANA: Zbilja mi nije jasno gdje je. Trebao je odavno doći...
IVA: 'Ko?
IVANA: Moj muž. Rekao je da će danas doći.
IVA: I moj dečko bi sad trebao... Skroz se isprepadao kad je čuo da sam skoro opala u nesvijest. Al' bio je usred sastanka, pa nije mogao prije doć'...
IVONA: Da. Uvijek imaju neki važni sastanak...
IVANA: A čime se vaš muž bavi?
IVONA: Nije muž. Bar ne moj.
IVA: Ček, oženjen je al' ne s tobom?
IVONA: Aha.
IVANA: I napravio vam je dijete?
IVONA: Aha.
IVANA: Vi ste u devetom mjesecu trudnoće, a on se još nije razveo?
IVONA: Nije.
IVA: Zakaj?
IVONA: Komplicirano je.
IVANA: Da, da, to svaki kaže. Ne bi se trebali dati tako navlačiti!
IVA: A kaj njegova žena kaže na to?!
IVONA: Ne zna ništa.
IVANA: Pa zašto joj vi niste rekli?
IVONA: Zato što bi popizdio i bilo bi svašta... Ma saznat će ona kad tad.
IVANA: Sigurna sam da će on doći pameti.
IVONA: Ja baš i nisam.
IVANA: Tu je ipak najvažnije dijete, kad to jednom shvati...
IVONA: Ima tu još nekih stvari.
IVANA: Kao na primjer?
IVONA: Ne bih o tome.
Tišina.
IVA: Zakaj ga ne pritisneš?
IVONA: Kaj da ga pritisnem?
IVA: Pa da se razvede... Trudna si s njim, to valjda nekaj znači. Tak' je moja mama pritisnula tatu da se razvede od svoje prve žene.
IVANA: Tako je! Ima odgovornost prema tom djetetu, niste si ga sami napravili!
IVONA: Problem je u tome što mu je i žena trudna.
IVA: Pa to je ko u sapunici!
IVANA: Stvarno je bio poduzetan!
IVONA: Da... Baš.
IVANA: Znači da je spavao i s vama i s njom u isto vrijeme!
IVA: Totalna koma.
IVONA: Ja sam glupača mislila da ju je prestao ševiti. Stalno je cvilio da im je seksualni život zamro. Ali očito sam bila u krivu. Osim ako postoji bezgrešno začeće.
IVA: Pa kak' ti je to mogo napravit'...
IVONA: Tako što je svinja.
IVANA: I cijelo vrijeme vas je zavlačio?
IVONA: Hvala, ne bih to uspjela shvatiti bez vas.
IVANA: Nisam mislila...
IVONA: Znam što ste mislili. Što sam očekivala kad se u ovih pet godina nije razveo!
IVA: Pet godina?!
IVANA: Toliko ste u vezi? Pa to zbilja nije u redu od njega. Trebao je razriješiti situaciju!
IVONA: Trebao je ali nije.
Tišina. Ivona gleda na mobitel.
IVANA: (veselim glasom, pokušava razvedriti atmosferu) I, jeste li odabrali ime?
IVONA: Ma kakvi.
IVANA: Da, razumijem vas. Teško se odlučiti. Ja sam prošla barem dvije knjige s imenima, radila sam popise... Strašno mi je dugo trebalo, ali na kraju sam ipak donijela odluku! Curica će se zvati Leona Lara, a dečko Luka Leon.
IVONA: Vi to ozbiljno?!
IVANA: S imenima se nikad ne bih šalila.
IVONA: (Ivi) A ti? Koje si genijalno ime ti odabrala?
IVA: Ivančica.
IVONA: Sviđa mi se.
IVANA: Hm, da, baš lijepo... jednostavno i... obično. (Ivoni) Mnogi ljudi ne odaberu ime unaprijed, čekaju da vide kako će dijete izgledati. A neki odluče unaprijed pa se predomisle, jer im ime ne paše uz dijete! Zamislite tek da vam se to dogodi!
IVA: Da. Moja mama je bila uvjerena da će dobiti dečkića jer je jela puno banana i...
IVONA: (prekine ju) Molim?!
IVA: Jela je puno banana.
IVONA: Kakve to veze ima?
IVA: Ako jedeš puno banana, dobit ćeš dečka a ako piješ puno mlijeka, curicu. Pa to svi znaju!
IVANA: Mislim da to baš ne ide tako...
IVA: Ma kad vam kažem! Uglavnom, zbog banana je odabrala ime unaprijed al' onda sam se rodila ja pa je morala nekaj smisliti na brzinu. Pa mi je dala ime po noćnoj medicinskoj sestri.
IVANA: No da... Meni se čini da je dobro unaprijed odabrati ime, to je na neki način povezivanje s djetetom; dajete mu identitet, dobivate neku predodžbu o njemu...
IVONA: I što hoćete time reći?
IVANA: Ništa, ja...
IVONA: Pa to je nevjerojatno!
IVANA: Ali ja zbilja nisam ništa htjela...
IVONA: Ma ne, nego... opet mi se piša. To je već zbilja suludo. Bila sam prije valjda pet minuta!
IVA: Joooj, meni se isto piški svake tri sekunde!
IVANA: Ma lako za mjehur... To je ništa prema onim mučninama na početku!
IVA: Da... Ja sam stalno rigala, ono, svaki dan.
IVONA: Meni nije bilo zlo...
IVANA: Blago vama.
IVONA: Ali se zato ne sjećam kad sam se zadnji put pošteno naspavala. Zbilja moram na WC...
Ivona izlazi iz sobe.
IVA: Ja onak 'opće ne spavam. Inače spavam na trbuhu, ali sad ne mogu. Kad imam trbuh. Mislim, imala sam ga i prije, al' ne ovak' vel'ki, ne?
IVANA: Ja sam se navikla. Što se mora, nije teško...
IVA: Pa ne znam baš... Meni je teško.
Ivana isteže vrat da bi vidjela kroz vrata – uvjerava se da je Ivona otišla.
IVANA: Sirota. S obzirom na situaciju, nije ni čudo da je cijelo vrijeme loše volje.
IVA: A kaj s njegovom ženom? Nje vam nije žao?
IVANA: Pa i ne baš. Morala bi znati da joj brak ne štima.
IVA: Možda kuži...
IVANA: I zašto onda ništa ne poduzme?
IVA: Kaj mene pitate, nemam pojma.
IVANA: Mislim da se to osjeti. Žena zna.
IVA: Ova očito ne zna.
IVANA: Tko zna što je tu posrijedi. Možda joj ne smeta da ju muž vara.
IVA: Moš' mislit'. Meni bi to bilo grozno.
IVANA: I meni, ali ima nas svakakvih. Tko zna kakav im je brak.
IVA: Al' moj dečko mene nikad ne bi prevario.
IVANA: Ni moj muž mene. Imamo skladan brak. Nedavno smo proslavili petnaestu godišnjicu.
IVA: Petnaest? Ideš!
IVANA: I ja kažem. A sad su još i djeca na putu...
IVA: Gdje su vam djeca otputovala?
IVANA: Ma... mislila sam na ovu koju nosim...
Iva je i dalje zbunjena.
IVANA: Mislila sam na blizance dušo! Ove u trbuhu!
IVA: Aha...
Zvoni Ivonin mobitel.
IVANA: Da se javimo?
IVA: Ne znam baš...
IVANA: Javi se, možda je onaj njezin, cijelo vrijeme čeka da ju nazove.
IVA: Nije to rekla.
IVANA: Tebi se sve mora crtati, nisi vidjela kako je cijelo vrijeme pogledavala na mobitel??
IVA: Možda je gledala koliko je sati.
IVANA: Javi se prije nego prestane zvoniti.
IVA: Ja mislim da bi se ona ljutila.
IVANA: Daj se javi!
Iva odlazi prema Ivoninom krevetu. Taman kad uzme njezinu torbu, mobitel prestaje zvoniti.
IVA: Prestalo je.
IVANA: Mogla si to malo brže...
IVA: Kad nemrem brže hodati!
Ulazi Ivona.
IVONA: I, jeste li se napričale o meni?
IVANA: Ma ne! Mi smo pričale o, ovaj... o...
Neugodna tišina.
IVANA: Zvonio vam je mobitel.
IVONA: Da, vidim da ste mi kopale po stvarima.
IVANA: Ma nismo nas dvije ništa...
Ivona uzima mobitel, gleda tko je zvao, bira broj, nema odgovora. Bijesno baca mobitel.
IVONA: Ionako vjerojatno samo javlja da ne može doći.
IVANA: Ma sigurno će doći. Možda mu je sad nešto iskrsnulo pa će doći kasnije.
IVONA: A je l' vašem mužu isto nešto iskrsnulo?
IVANA: Sigurno da je! Mora da je bilo nešto jako važno na poslu, ništa ga drugo ne bi spriječilo da dođe.
IVA: Joj, ovaj moj je isto stalno na poslu. Non stop ima neke sastanke. A nekad zna i otić' na put. Kam' ga pošalju, tam' mora ići.
IVANA: Često putuje?
IVA: Onak, kako kad.
IVANA: Moj muž isto jako često putuje, znam kako vam je.
IVONA: Ovaj idiot isto. A uz to sve još ima i ženu. Pa si izračunajte koliko ga često vidim...
Tišina.
IVANA: A recite, kakav vam je plan za porođaj?
IVONA: Što brže i bezbolnije...
IVANA: A kako to planirate izvesti?
IVONA: Carski rez bi mi bio prvi izbor da ne ostavlja ožiljak.
IVA: Da, fuj, onak prek' cijelog trbuha...
IVANA: Bože sačuvaj! Carski rez mi djeluje zastrašujuće.
IVONA: Ali zato nije nimalo zastrašujuće da vam se razmiču kosti i da nešto veličine lubenice istiskujete kroz rupu veličine oraha!
IVA: Baš bi mi sad pasala lubenica...
IVONA: Ma epiduralna. Bez razmišljanja.
IVA: To je neka posebna vrsta?
IVONA: Čega?
IVA: Lubenice.
Ivana i Ivona ju šokirano pogledaju.
IVONA: Ti se sad zajebavaš, je l' da?
IVA: Ne...
IVANA: Bože... Ne znaš što je epiduralna?
IVA: Ne...
IVANA: Anestezija dušo, anestezija! Zar se nisi nimalo informirala?
IVA: Naravno da jesam... Gledala sam onaj jedan film...
IVANA: Da? Ja sam isto gledala jedan izvrsni dokumentarac u kojem...
IVA: Ma nije dokumentarac... Neg' onaj... Kak' se zove... Onaj s Hughom Grantom i onom crvenokosom ženskom... Nemrem se sad sjetiti...
IVONA: Julianne Moore?
IVA: Možda... Da, tak' nešto...
IVONA: Devet mjeseci?
IVA: Da! To je to!
IVONA: Film s Hughom Grantom ti je izvor informacija o porodu?
IVA: Je pa da! Unutra je prikazana cijela trudnoća. Ono, cijeli proces, ne? Lijepo si rekla da se zove Devet mjeseci!
Ivona opet gleda na mobitel.
IVANA: Čekate da nazove?
IVONA: Ne! Gledam koliko je sati...
IVA: Zakaj ga ne nazoveš?
IVONA: Ne pada mi na pamet.
IVANA: Nazvat će opet.
IVONA: Ja zbilja ne vidim kako se to vas tiče.
IVA: A kaj radi?
IVONA: Radi kao broker...
IVA: Kaj je to?
IVONA: Vas dvije postavljate puno pitanja. Mogu i ja početi zabadati nos! (imitira Ivu) A kaj tvoj dečko radi?
IVA: Joj, ja ti se u to niš ne razumijem... Nekaj s brojkama... i novcem...
Ivoni zvoni mobitel. Javlja se.
IVONA: Pa bok i tebi. ... Rano si se sjetio nazvati... Uau, čak jednom! Što da ti ja radim, nisam stigla do mobitela, kaj misliš da sjedim i samo čekam kad ćeš mi se javiti? ... Ne pravi se blesav, zvala sam te jutros sto puta! ... Pa što ako sam sad dobro, jutros nisam bila! Ali ti si imao pametnijeg posla... Ne. Lažni trudovi... Neće van. ... Kao da se inati. Valjda je pobrao sve tvoje gene. ... Pa da, bilo bi lijepo da dođeš! ... Ma što ne možeš?! ... Čekaj malo, sad bih ja trebala biti sretna što nisi u stanju izdvojiti ni pola sata za mene? ... Da, ne dao bog da se ona naljuti! ... Ma znaš što, radi ti što god hoćeš...(poklapa) Idiot.
Tišina.
IVANA: Hoćete jabuku?
IVONA: Ne, hvala.
IVANA: Imam i banane i naranče i...
IVONA: Stvarno ne bih!
IVANA: Nešto drugo? Mogu reći mužu da kupi nešto drugo ako hoćete, on bi sad trebao, svaki čas...
IVONA: Nisam gladna.
IVANA: Morate jesti...
IVONA: Dajte me, molim vas, pustite na miru!
Ivi zvoni mobitel. Ivana stalno pogledava na svoj.
IVA: Ej ljubavi... Bolje sam, da... Ma uplašila sam se malo... Jesi gotov s poslom? ... Kad dođeš? ... A daj... Pa reko si da ćeš doći čim završiš! ... Dobro... Kad?
IVANA: (Ivoni) Inače nikad ne kasni ovoliko... bolje da provjerim što je s njim. (Bira broj) Zauzeto je...
IVA: Hoću te vidjeti. Fališ mi... Dođi brzo, pliz. ... I ja tebe!
IVANA: Moj muž i ja smo si isto tako gugutali kad smo bili nešto mlađi.
IVA: Nije ovaj moj baš mlad, al' se dobro drži! Nikad ne bi rekli da ima toliko godina!
IVONA: A koliko ima?
IVA: Četrdeset i pet.
IVANA: (hladno) Ja imam četrdeset i pet. I moj muž isto.
IVA: Ajoj, ma nisam mislila da je to puno... Onak, ne bi ja bila s njim da mislim da je star!
IVONA: Dobro koliko ti imaš godina?
IVA: Dvajspet.
IVANA: To je dosta velika razlika u godinama.
IVA: Ma nije. On je dobro uščuvan a ja sam zrela za svoje godine.
IVANA: Hm, da...
IVONA: Imate sve predispozicije za uspjeh....
IVA: A kad rodim i beba malo naraste, onda ćemo se vjenčati.
IVANA: Zašto tek onda?
IVA: Pa da beba može bit' na svadbi.
IVANA: Mislim, zašto se niste vjenčali prije?
IVONA: (sebi u bradu) Zato što onda nije bilo djeteta...
IVA: Ja sam bila ful zauzeta sa svojom karijerom i stalno sam negdje putovala, on je isto imao jako puno posla. I tak... Nismo stigli.
IVONA: A što radiš?
IVA: Ja sam manekenka.
IVANA: A gdje si sve putovala? Milano, Pariz?
IVA: Pa ono, Split, Dubrovnik, bila sam i u Ljubljani...
IVONA: Znači sve same velike modne revije.
IVA: Ma to su više onak, eventi neki. Pa me zovu da radim tamo i tak'...
IVONA: Ti si znači hostesa?
IVA: Ovisi kak' gledaš na to. Svi znaju da prvo hostesiraš tak uokolo, fotkaš se na sve strane i onda te neko primijeti i ne snađeš se, a već si u Milanu i nosiš revije za Dolce&Gabannu.
IVONA: Da, to baš tako ide.
Ivoni zvoni mobitel. Pogleda ga a onda ga gurne od sebe.
IVANA: Nećete se javiti?
IVONA: Ne.
Mobitel i dalje zvoni.
IVANA: Možda je nešto važno...
IVONA: Nije. Samo će dalje muljati zašto ne može doći. Ne da mi se to slušati.
Mobitel prestane zvoniti, a onda opet počne. Ivona se i dalje ne javlja. Ivana uzima svoj i zove.
IVANA: I dalje je zauzeto...
Ivonin mobitel prestaje zvoniti.
IVANA: Stvarno mi nije jasno gdje je... Nadam se da mu se nije nešto dogodilo...
Ivani zvoni mobitel.
IVANA: Hvala bogu! Već sam se zabrinula! ... Kako zašto? Pa kasniš! ... Nema veze, glavno da si dobro. ... Stižeš? Super. ... Da, ja sam dobro. ... Ma ništa posebno... Samo mi molim te tu dolje kupi one kekse... Da, sve sam ih pojela, u čemu je problem? ... Joj, i lubenicu! ... Ne znam gdje da ju nađeš... (Namigne Ivi) Vidimo se. (Poklapa) Evo. Taman je ispred bolnice, ići će još po lubenicu pa onda stiže.
2. scena
Nekoliko minuta nakon prve scene. IVANA, IVONA i IVA u bolničkoj sobi. Gledaju prema vratima.
IVA: Kud je otišao?
IVANA: Nije mi jasno, samo je odjurio.
IVONA: A rekao je da neće doći!
IVANA: Kad je to rekao?!
IVONA: Pa danas, preko telefona.
IVANA: Nije.
IVONA: Valjda znam što je rekao, nisam senilna!
IVA: Nije to rekao...
IVANA: Ne znam što mu je došlo.
IVONA: Rekla sam vam da je idiot.
IVANA: Molim?
IVONA: Kad se već udostojio doći, mogao je i ući!!
IVA:Totalno čudno.
IVONA: Ma kreten.
IVANA: Kako se to razgovarate?
Iva ustaje i proviruje kroz vrata sobe.
IVA: Ljubavi...? Ne kužim kam' je zbrisao....
IVANA: Ljubavi?! Kako vi to mojem mužu 'ljubavi'?!
IVA: Kojem mužu?!
IVANA: Mojem mužu!
IVA: Kaj je vama, nabavite si naočale, to je bio moj dečko! Ne kužim zakaj je tak odjurio...
IVONA: Vi ste mu žena...
IVANA: Što? Da, ja sam mu žena! Ali me zanima što ova mala ima s njim!
IVA: S kim?
IVONA: S njim!
IVANA: A vi ga poznate?
IVONA: (prima se za trbuh) O da...
IVANA: Stanite. Čekajte malo... Vi... i on?
IVA: Ko?
IVANA: I ti?!
IVA: Ma ko?!
IVANA: I on... Ja... ovo je... nemam riječi.
IVONA: Tako dakle. Našao je mlađu... Pizda mu materina...
IVA: Ne kužim kam' je otišao...
IVONA: ...da mu pizda materina!
IVANA: Kako je to moguće...
IVA: Kaj?
IVANA: Kaj?! To je bio moj muž!
IVONA: Ubit ću ga majke mi...
IVA: Koga?
IVONA: Sad zbilja nije trenutak za glupa pitanja!
IVA: Meni nije jasno kaj se sad...
IVONA: Kaj ti nije jasno? Tvoj dečko je moj dečko i njezin muž!
IVA: Ha?!
IVONA: Isuse... Daj, samo šuti molim te.
Iva šuti. Odlazi prema vratima, proviruje van.
IVONA: Još jedna... pa jebemu mater!
IVANA: Skratite malo jezik! Ako bi se ovdje itko trebao uzrujavati to sam valjda ja!
IVONA: Oh, pardon! Nisam znala da imate prednost u uzrujavanju.
IVANA: Tu se radi o mojem mužu! Mojem!
Vraća se Iva, u rukama nosi vrećice. U jednoj je veliki komad lubenice.
IVA: Ostavio je vrećice...
IVANA: Ovo je naprosto nevjerojatno... Ma sad će me čuti!
Uzima mobitel.
IVONA: Da, zovi ga, sigurno će ti se javiti.
Ivana ju ignorira, bira broj. Nema odgovora.
IVONA: Vidim da ima veliku želju razgovarati s tobom.
IVANA: Nitko te nije pitao za mišljenje!
Ivana opet bira broj.
IVANA: Javi se... Javi se! Bolje ti je da se javiš!
Ivana opet bira broj. Ivona odlazi na prozor i pali cigaretu.
IVA: Daj nemoj pušit'!
IVONA: Mislim da u ovoj situaciji možemo napraviti iznimku.
IVA: Ali... bebe!
IVONA: Izgleda da će imati većih problema od mojih cigareta.
IVANA: Sekretarica?! Stvarno ima petlje... Dobar dan! Ovdje tvoja supruga! Gdje si? Kako ti pada napamet onako otrčati! I onda se ne javljati na mobitel... Mislim da mi duguješ nekakvo objašnjenje! Čini se da sam završila u istoj sobi s tvoje dvije drolje.
IVA: Ej...
IVONA: Tko sad treba skratiti jezik?
IVANA: Da mi se nisi usudila obraćati! (u mobitel) Čuješ? To je bila tvoja ljubavnica. Jedna od! Ovdje su za sad dvije ali s tobom se očito nikad ne zna. Tko zna koliko je u ovoj bolnici žena s trbuhom do zuba zbog tebe! Zahtijevam da mi smjesta... Halo? Halo! Krasno! Prekinulo me usred rečenice! Neka, neka, mogu ja nazvati još sto puta i ostavljati poruke dok ne kažem sve što imam!
IVONA: Kakva korist od toga? Neće te nazvati natrag.
IVANA: Začepi i ugasi tu cigaretu!
IVONA: A što ćeš mi napraviti? Jedva se možeš pridignuti u sjedeći položaj a kamoli ustati!
IVANA: O ustat ću se ja, samo nastavi!
IVONA: Da mi je to vidjeti.
IVANA: (Ivi) Daj ju barem ti udari kad ja ne mogu!
IVA: Nemojte se svađati...
IVONA: Mala, jezik za zube.
IVA: Nemreš se tak razgovarat' sa mnom...
IVONA: Tko kaže?
IVANA: Ugasi cigaretu, zavežite i jedna i druga i pustite me na miru.
IVONA: (popušila je cigaretu do kraja, pa ju gasi) Nisam primijetila da sam se tebi obraćala.
Ivana ju odmjeri od glave do pete.
IVANA: Da mi je samo znati što je vidio u tebi...
IVONA: A da je meni znati što je vidio na tebi!
IVANA: Javila se Miss Fitness!
IVONA: Gle, ja ću za mjesec, dva opet biti tip top a ti... pa, sretno ti bilo!
IVANA: Kako se usuđuješ...
IVA: Kak?!
IVONA: Što sad ti opet hoćeš?
IVA: Kak' se misliš vratit' u formu za mjesec dana?! To je nemoguće.
IVONA: Jesi ti ikad čula za vježbanje?
IVA: Jesam.
IVONA: Onda?
IVA: Ali... mjesec dana!
IVONA: Dobro, dosadna si, evo, dva mjeseca.
IVA: Ali to nije uspjelo ni Heidi Klum!
IVANA: A ti bome nisi top model.
IVONA: Da, zato si ti savršeno građena. Savršeno okruglo.
IVANA: A nije ni da si baš šarmantna. Pa se doista pitam što mu je bilo... S konja na magarca...
IVA: Kaj?!
IVONA: Valjda ti je jasno da u toj usporedbi ni ti nisi dobro prošla?
IVANA: Zbilja ne razumijem čime si ga to privukla.
IVONA: A ti si kao divna i krasna je li? Pa kad si tako divna i krasna, objasni mi molim te zašto je onda već pet godina sa mnom?
Ivana šuti.
IVONA: Što je? Sad više nismo lajavi?
IVANA: To ništa ne znači! I dalje je u braku sa mnom!
IVONA: Zato što se grčevito držiš za njega i ne daš mu da ode!
IVANA: Mogao je otići da je htio!
IVONA: Vraga je mogao. Ti bi mu uzela sve što ima.
IVANA: Samo se ti tješi da je sa mnom zbog novca.
IVONA: A nego zbog čega? Zbog ljubavi?!
IVANA: Bolje ti je da šutiš. Sigurno je i s tobom bio jako sretan kad si je našao još i ovu!
IVA: Ja... mislim da je došlo do neke zabune.
IVONA: Evo nje opet.
IVA: Ma tu je došlo do neke zabune. Kužite, mene moj dečko voli i mi....
IVANA: Da. Tako te jako voli da ti nije rekao da je oženjen.
IVONA: I da ima ljubavnicu.
IVANA: I da su obje trudne!
IVA: Ne. Mi čekamo bebu. Mi ćemo se vjenčati kad se beba rodi.
IVONA: Mala, daj se saberi. Čak i ako dijete je njegovo, o vašem braku nema ni govora! Stani u red.
IVANA: A tvoje dijete? Bog zna čije je!
IVONA: Možemo raditi DNK analizu što se mene tiče. Ja nemam što skrivati.
IVANA: A to što se vucaraš uokolo s tuđim muževima? To isto ne skrivaš?!
IVONA: Pardon! Imam posla samo s jednim tuđim mužem! I to ne skrivam.
IVANA: Pa dosta ti je dobro išlo proteklih pet godina!
IVONA: Urlaj si na svojeg dragog muža, ne na mene!
IVA: (za sebe) Moj dečko nije oženjen.
IVANA: (Ivoni) Znaš što, ja s tobom zbilja ne želim razgovarati! Zamolila bih te da mi se ne obraćaš!
IVONA: Zašto? Izgleda da imamo mnogo zajedničkih tema za razovor.
IVA: On nije oženjen. Vas dvije ste se zabunile, krivo ste vidjele, to nije istina. Ja ću njega sad nazvati i on će vam reći.
IVANA: Hajde, samo ga ti nazovi!
IVONA: Neće ti se javiti.
IVA: Ma nemoj!
Iva uzima mobitel i bira broj. Nema odgovora.
IVA: Ne javlja se...
IVONA: Pa što sam ti rekla...
IVA: Možda su ga nešto hitno trebali na poslu. Možda je na sastanku.
IVONA: Dobro jesi ti zbilja toliko glupa?
IVA: Sigurno je bilo nešto u vezi posla...
IVONA: Mala, sad me već živciraš.
IVA: I ti mene živciraš! Cijelo vrijeme se tu dereš, ti isto, histerizirate o nekim muževima i DNK analizama i ljubavnicama i kaj ja znam čemu sve ne! A ja 'opće ne kužim kak se to mene tiče! Ja imam dečka, mi čekamo bebu i ženit će me kad rodim! Kaj vas dvije 'opće hoćete od mene? Ja vas ne poznam. Nemam pojma ko ste! I neću vas slušati!
IVONA: Opa! Ti ipak možeš složiti više od jedne rečenice!
Iva ustaje i ide prema vratima sobe.
IVONA: A sad još i demonstrativno izlaziš van. Impresionirana sam.
Iva se okreće prema njima.
IVA: Piški mi se. (Izlazi van)
IVANA: Kako je tako mršava?
IVONA: Molim?
IVANA: Iva! Prokleto je mršava!
IVONA: Kakve to sad veze ima!
IVANA: Kako nema! Mala izgleda kao džepna Venera!
IVONA: I?
IVANA: Pa ja ne izgledam! A bome ni ti...
IVONA: Ovo je prekrasno, mala ti je nabila komplekse!
IVANA: Trebala bi i tebi...
IVONA: Baš ti hvala.
IVANA: I drugi put. Nije mi jasno gdje joj to dijete stane...
IVONA: Nemam pojma.
IVANA: Sigurno je na nekoj posebnoj dijeti.
IVONA: Je l' ti ovako i inače guraš glavu u pijesak ili...?
IVANA: Nemam pojma o čemu pričaš.
IVONA: Točno o tome.
IVANA: A tebi se baš razgovara o njemu je li? Baš ti se onako, razgovara! Pa kad imaš tako veliku želju, ajde! Idemo razgovarati! Reci mi prvo kako ti nije neugodno?
IVONA: Zašto?
IVANA: Znala si da je oženjen.
IVONA: Jesam. I?
IVANA: Nije te spriječilo to što je čovjek u braku! Nemaš nimalo srama.
IVONA: Bože kako si ti licemjerna! Prije pola sata nisi bila nimalo zgrožena! Dapače, čudila si se kako još nije ostavio ženu i govorila mi da ne gubim nadu!
IVANA: To je bilo prije!
IVONA: Prije čega? Prije nego što si znala da se radi o tebi?
IVANA: Pa naravno!
IVONA: A da se radi o nekoj nepoznatoj ženi, onda bi bilo u redu?
IVANA: Neće se razvesti od mene. Trudna sam!
IVONA: Ako nisi primijetila, i ja isto!
IVANA: Ja nosim blizance!
IVONA: Aha, imaš jedno dijete više pa će zato ostati s tobom?
Stanka.
IVANA: Neće se razvesti od mene.
IVONA: Zato što mu ti nećeš dati razvod!
IVANA: Ne, nego zato što naš brak nešto znači!
IVONA: Tebi je u cijeloj ovoj situaciji važno samo da ostanete u braku?! A to što ima ne jednu, nego dvije trudne ljubavnice, to te nije briga.
IVANA: Naravno da me briga. Ali neću zbog toga baciti petnaest godina zajedničkog života u vjetar. Uostalom, više nisam samo ja bitna...
IVONA: Ma bravo! Majka godine! Djeci zbilja treba tako uzoran otac... Da im od malih nogu usađuje prave vrijednosti.
IVANA: Nemaš ti pojma.
IVONA: Ti dakle usprkos svemu želiš ostati s njim?
IVANA: Da!
IVONA: Što ti je posvećena supruga... Svaka čast. A ako on neće htjeti ostati s tobom?
IVANA: Da me htio ostaviti, već bi to napravio.
IVONA: Zašto ti se onda ne javlja na telefon?
IVANA: (pauza) Vrijeme je da popijem svoje vitamine, pa bih te zamolila da me pustiš na miru! Ne smijem se uzrujavati.
Iva ulazi u sobu.
IVA: Ja sam si malo razmišljala.
IVANA: Bože pomozi.
IVA: Zakaj bi ja vama išta vjerovala?
IVONA: O čemu pričaš?
IVA: O mužu i ljubavnicama i bebama i svemu onome kaj ste vas dve pričale! Zakaj bi vam to vjerovala?
IVONA: Dobro jesi ti bila u prostoriji kad je on došao?
IVANA: Daj mi lubenicu. (nijedna ne reagira) Lubenicu!
IVONA: A da kažeš 'molim'?
Ivana iz noćnog ormarića vadi nožić.
IVONA: (podrugljivo se smije) Mala, bolje joj daj tu lubenicu što prije, vidiš da se ne šali, potegnula je nož.
Iva donosi Ivani lubenicu. Ova ju reže i počinje jesti.
IVONA: (Ivi) Onda, nisi mi odgovorila! Jesi bila tu kad je došao?
IVA: Jesam...
IVONA: I što se dogodilo? (Iva šuti) Vidio nas je sve tri i pobjegao glavom bez obzira!
IVA: Možda ste krivo vidjele...
IVANA: (punih usta) Valjda znam kako izgleda čovjek s kojim sam u braku petnaest godina! (Ivoni) Petnaest!
IVONA: Pazi da se ne zagrcneš.
IVA: On mi nikad ne bi lagao!
IVONA: Ti si ko pokvarena ploča. Daj shvati, laže ti cijelo vrijeme!
IVANA: A tebi nije lagao?
Ivona šuti.
IVANA: Što je sad? Maca popapala jezik? Nemaš ništa za reći? I bolje ti je da šutiš. Sve se vraća, sve se plaća. (zadovoljno utrpa još jedan komad lubenice u usta)
IVONA: A što sam ja to tako loše napravila?
IVANA: Pokušala si oteti tuđeg muža!
IVONA: Nije ga trebalo otimati.
IVANA: Smotala si ga!
IVONA: Zaljubili smo se.
IVANA: Nemoj me nasmijavati. Zaljubila si se u njegov bankovni račun a on je bio preglup da to shvati! (jede) Najobičnija sponzoruša!
IVONA: Misli ti što god hoćeš. Sasvim mi je svejedno. Ja tebi nisam dužna polagati račune.
IVA: Je l' mogu ja nešto reć'?
IVANA: Ne možeš! Dovoljno sam vas slušala!
IVONA: Nije ni čudo da je šarao uokolo kad ima ovakvu rospiju kod kuće.
Ivana počne duboko disati. Pokušava se smiriti. Usput žvače lubenicu. Pljucka koštice.
IVANA: Ne čujem te. Ne vidim te. Ja se ne smijem uzrujavati. Ja moram čuvati trudnoću! Ovakva sekiracija nije dobra za moju djecu!
IVONA: Da, pazi na djecu, to je jedino što ga još zadržava uz tebe.
Ivana ju ignorira, nastavlja duboko disati zatvorenih očiju. Tišina neko vrijeme, čuje se samo Ivanino disanje, mljackanje i pljuckanje koštica.
IVA: Ma jeste vi sigurni da je to bio vaš muž?
IVONA: Isuse, je, sigurna je, ja sam isto sigurna da je to bio njen muž, svi smo sigurni!
IVA: Al'... to onda znači da mi je lagao.
IVONA: Dobro jutro!
IVA: Cijelo vrijeme...
IVONA: Pa o tome ti ja pričam!
Iva šuti i gleda u pod. Šmrca.
IVA: Zakaj bi mi to napravio...
IVONA: Jer je svinja.
IVANA: Nemoj se praviti da suosjećaš s njom.
IVONA: U istim smo govnima.
IVANA: To je točno. Vas dvije niste s njim u braku. Ja jesam.
IVONA: Trenutno ti baš i ne zavidim.
IVANA: Ni ja tebi! Nosiš vanbračno dijete!
IVONA: Daj molim te, kao da je to u dvadeset i prvom stoljeću neki problem.
IVANA: Ti misliš da je lako biti samohrana majka?
IVONA: Tko kaže da ću uopće biti majka?
IVA: Kak' to misliš?!
IVONA: Pa ono... s obzirom na novonastalu situaciju, nisam sigurna da želim to dijete.
IVANA: Jasno. Trudnoća ti je služila sam zato da ga prisliš da se razvede!
IVA: Ali... To je tvoje dijete!
IVANA: Nije njoj stalo do djeteta... Nego do bankovnog računa! A sad kad zna da neće profitirati, što će joj dijete!
IVA: To je grozno...
IVONA: Ti mala prvo sagledaj situaciju, a onda počni osuđivati!
IVA: Kak' to misliš?
IVONA: Je l' ti ikad uštekaš mozak?
IVA: Da...
IVONA: Divno. Onda ga sad stavi u pogon i razmisli što ćeš i kako ćeš. Je l' imaš stalni posao?
IVA: Ne...
IVONA: Stan?
IVA: Imam!
IVONA: A odakle ti?
IVA: On ga je iznajmio...
IVONA: Dakle, nemaš stan, nemaš posao, nemaš prihode, kako misliš uzdržavati dijete?
Iva šuti.
IVONA: No? Ajde! Reci nešto! Podijeli s nama svoj genijalni plan za preživljavanje!
IVA: Ne znam! Okej? Nekaj ću smisliti...
IVONA: Sve se bojim.
IVANA: Daj ju više pusti na miru, maltretiraš ju od kad si došla!
IVONA: Ti zbilja jesi bolja osoba od mene. Braniš kokoš koju ti muž ševi bog zna koliko dugo! I još je duplo tanja i mlađa od tebe.
IVA: To je bilo nisko.
IVANA: Ispod pojasa! Pa ja sam u drugom stanju! Nosim blizance! Naravno da ću dobiti pokoju kilu!
IVONA: Pokoju?!
IVA: Kakvog sad pojasa?
IVONA: Isuse...
Stanka.
IVA: Ja sam mislila da ćemo se vjenčati...
IVONA: Nisi jedina...
IVANA: E pa želje vam se neće ispuniti, jer je on u braku sa mnom!
IVA: Da, čule smo već šest puta...
IVANA: Pa očito vam ne dolazi do mozga! Ja sam mu žena!
IVONA: A to ti je sad od velike koristi. I od tebe je pobjegao.
IVANA: Već će on doći pameti.
IVONA: Dobro gdje ti je samopoštovanje?! Nakon petnaest godina braka otkriješ da ti muž ima dvije trudne ljubavnice i razvod ti čak ni ne padne na pamet?!
IVANA: Svaki brak ima svoje probleme.
IVONA: Ja nikad ne bi bila u braku kao što je tvoj!
IVANA: A kome imam zahvaliti što mi je brak takav?! Tebi! I onoj tamo!
IVA: Mene pustite na miru! Ja s vas dve ne želim imati veze!
IVONA: Nije da imaš izbora. (Ivani) Daješ mi prevelike zasluge. Brak vam je otišao k vragu i prije mene.
IVA: Nije mi jasno...
IVONA: Što ti opet nije jasno?
IVA: Kak' nisam skužila...
IVONA: A to... Ne uzrujavaj se. Zavarao je i pametnije od tebe.
IVA: Ja sam mislila da on puno radi i da... Ček, je l' ti to hoćeš reći da sam ja glupa?!
IVONA: Ma ne, bože sačuvaj... a normalno da puno radi, treba uzdržavati ne jednu, nego tri žene.
IVANA: Tako je! On radi po cijele dane, kad bi onda imao vremena za vas dvije?! Ne, ne, vi ste nešto slagale, urotile ste se, i jedna i druga ga hoćete uloviti na dijete.
IVONA: Kakva urota, ova mala ne zna gdje joj je guzica!
IVA: Znam...
IVANA: Onda si ti sve isplanirala!
IVONA: Voljela bih da jesam, ali moram te razočarati, meni je danas prvi glas da postoji treća!
IVANA: Ne, to ne može biti. Ja sam konačno trudna! Nakon svih ovih godina, on mi to ne bi napravio. Ja bih primijetila! Nema šanse da ne bih znala da me muž vara!
IVONA: Ti si stvarno glupa. Na koliko poslovnih večera i putovanja misliš da se može ići?!
IVA: Puno! On je skoro svaki vikend na poslovnom putu.
IVONA: Kako ne kužite, on nikad nije na putu, uvijek je s jednom od nas a ostalima servira priču o tome kako jadan opet mora na put!
IVANA: Nitko ne bi bio tako proračunat.
IVONA: Hoćeš se kladiti?
IVANA: To je sve gomila gluposti.
IVONA: Napravi nam svima uslugu i pomiri se sa situacijom.
IVANA: A ti si se kao pomirila?!
IVONA: Ja već neko vrijeme znam da se on neće razvesti.
IVANA: Naravno da neće, to ti ja govorim cijelo vrijeme! Njemu je stalo do mene!
IVONA: Daj shvati da je njemu stalo jedino do samoga sebe!
IVANA: Znači ti hoćeš reći da je za zadnje Valentinovo bio s jednom od vas dvije a ne u Sloveniji kako je meni rekao?
IVONA: Da. Cijeli vikend smo proveli u mom stanu.
IVA: Meni je rekao da ide u Mađarsku.
IVANA: A za Novu godinu?
IVONA: Bili smo tri dana u Parizu.
IVA: Meni je rekao da ide u Mađarsku.
IVANA: Vikend nakon Uskrsa?
IVONA: Bio mi je rođendan.
IVA: Mađarska.
IVANA: Produženi vikend za prvi Maj?
IVA: Bio je sa mnom!
IVONA: Meni je rekao da morate u posjet tvojima u Biograd.
IVANA: Moji žive u Zagrebu.
IVA: Dobro se izorganizirao...
IVONA: A što mu je drugo preostalo. Mora da mu nije bilo lako žonglirati tri odjednom. Vjerojatno je imao strogi raspored... Baš da vidimo! Sa mnom je skoro uvijek bio ponedeljkom i petkom.
IVANA: Meni je govorio da ponedeljkom mora nadoknađivati što nije stigao napraviti preko vikenda... Zbog silnih putovanja...
IVA: I meni.
IVONA: A što, petkom ostaje dulje jer mora sve pozavršavati prije vikenda?
IVANA: Pa... da.
IVONA: I tebi to nije bilo sumnjivo?
IVANA: Pa tako je oduvijek! Od kad radi u toj firmi, još prije nego smo se vjenčali.
IVONA: Čuj, ili mu se smanjio obujam posla, ili je bila još neka prije mene jer on je svaki ponedeljak i petak sa mnom.
IVANA: To je apsurdno. To bi značilo da je cijeli moj brak jedna velika glupost! Da me vara cijelo vrijeme! Da me varao i prije braka!
IVONA: A to je s obzirom na cijelu ovu situaciju baš teško povjerovati.
IVANA: Ma to nije moguće...
IVONA: A utorak, srijeda i četvrtak?
IVANA: Srijedom je uvijek doma.
IVA: Srijedom ide u posjet mami.
IVANA: Mama mu je umrla prije deset godina.
IVA: Utorak i četvrtak je obično sa mnom...
IVONA: Eto! I to su svi radni dani u tjednu.
IVA: Je l' on ikad radi? Kak' sve to stigne...
IVONA: To je dobro pitanje.
IVANA: No krasno! Ja mu doma kuham, peglam i perem i dobijem ga najmanje!
IVONA: Budimo precizni, tvoja kućna pomoćnica mu kuha, pegla i pere.
IVANA: Ma što ti znaš.
IVONA: Znam. Pričao mi je.
IVANA: Ne vjerujem da je s tobom pričao o meni.
IVONA: Ne, uopće. U ovih pet godina nijednom nisi iskrsnula u razgovoru...
IVANA: Što se tebe tiče imam li ili nemam kućnu pomoćnicu?
IVA: Zlo mi je...
IVANA: I meni. Zlo mi je od pomisli na to s kakvim gadom živim skoro dva desetljeća!
IVA: Ne, fakat mi je zlo... I boli me.
Iva se prima za rub kreveta i počne jaukati.
IVA: Auuuuu!
IVONA: Jesi dobro?
IVANA: Iva? Zovi doktora!
Mrak.
3. scena
IVANA leži u svom krevetu, IVONA šeće po sobi, obje gledaju IVU koja leži u svojem krevetu, naizmjence viče i ubrzano diše i puše.
IVA: Aaaaaaaaaaaaaaaa! Hu hu hu hu hu.
IVONA: Dobro je l' možeš ti malo tiše?
IVA: Neeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Ivana drži sat ili mobitel na kojem mjeri vrijeme.
IVANA: Još malo...
IVA: Aaaaaaaaa!
IVANA: Moram priznati da nisam očekivala da stadij dilatacije ovoliko traje...
IVA: (diše, puše) Kakav stadij?!
IVANA: Otvaranje cerviksa.
IVA: Čega?!
IVONA: Grla maternice!
IVA: Fuj.
IVANA: (gleda na sat) Trudovi se pojavljuju svakih 5 minuta. To znači da će...
IVONA: Hvala doktorice! Možemo i bez vaših dijagnoza.
IVANA: To znači da će porod uslijediti u idućih nekoliko sati. Ne treba završiti medicinski fakultet da se to zaključi!
IVONA: Idućih nekoliko sati?! Ti se šališ. Urla već satima! Glava će mi se raspuknuti!
IVANA: Skoro da želim da mi počnu trudovi pa da moraš i mene slušati...
IVONA: Slušam te dovoljno i ovako...
IVA: Au...
IVANA: Još jedan?
IVA: Ne. Žulja me jastuk...
IVANA: (Ivoni) No? Što čekaš? Namjesti joj jastuk!
Ivona okrene očima ali ustaje i namješta Ivi jastuk.
IVA: Hvala...
Tišina.
IVANA: Žao mi je što nije došao...
IVA: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
IVANA: Trebao je doći.
IVA: Daaa! A nazvali su ga! Hu hu hu hu hu!
IVANA: Mislim da ne bi došao ni da sam ja u pitanju...
IVA: Uuuuuu! Aaaaa! Hu hu hu! Obećao je! Hu hu hu!
IVONA: Nema se on petlje pojaviti kad zna da smo sve tri ovdje.
IVA: (trud je prošao) A možda nije došo zbog posla, ha? Možda je morao nekaj obaviti?
IVANA: (neuvjerljivo) Da... Možda... Lako moguće.
IVONA: Pomažeš joj oko trudova, puštaš ju da vjeruje u gluposti da bi joj bilo lakše... Je li moguće da si zapravo... okej osoba?
IVANA: Gledaj ti svoja posla...
IVONA: Rado ali zapela sam ovdje s vama.
IVA: (Ivani) Jako ste dragi...
IVANA: Mislim da možemo preći na 'ti'.
IVONA: Pa ti si zbilja ljubazna prema njoj! Onesvijestit ću se.
IVA: Nemoj! Kaj ak' padneš na trbuh?
IVANA: Ispada da me đubre varalo od samog početka. Još bih mogla pregristi aferu od pet godina. Čak bih mogla pregristi i to da ima dvije ljubavnice, uhvatila ga kriza srednjih godina pa ajde... Mislim, radije bih da si je kupio auto... Ali to da me vara praktički oduvijek... to je ipak previše.
IVONA: Dobro, u to ne možeš biti sigurna.
IVANA: Čovjek koji je u stanju napraviti četvero djece trima različitim ženama u isto vrijeme, sposoban je za sve.
Iva opet počinje puhati i stenjati
IVANA: Još jedan?
IVA: Aha...
Ivona ustaje i odlazi do Ivinog kreveta. Gleda ju neko vrijeme, Iva počne jaukati. Ivona ju prima za ruku.
IVONA: Ako mi slomiš ruku, imat ćemo gadnih problema.
IVA: Aaaaaaaaaaaaa!
IVANA: Pitam se koliko brzo mogu podnijeti zahtjev za razvod...
IVONA: Razvest ćeš se?
IVANA: Da. Hoćeš si ga uzeti?
IVONA: Ne, nego... Nisam to očekivala. Mislim, čekam to pet godina pa ništa. A sad... Auuuuuuu!
IVANA: Trudovi?!
IVONA: Ne! (Ivi) Pusti mi ruku!
Iva joj pušta ruku.
IVA: Aaaaaaa! I kaj da ja sad radim?
IVANA: Diši!
IVONA: Čekaj idući. Nije da imaš puno izbora.
IVA: Ma ne toooo... Hu hu hu! Neg' onak, općenito. Aaaaaaaa! Nemam stan, nemam posao, nemrem više radit' ko hostesa jer sam se zdebljala... Hu hu hu hu! Pogledajte kolka saaaaaam! Ništa od Milana. Ni Pariza... sve propadaaaaaaa!
IVONA: A ti si zbilja mislila da ćeš izgraditi veliku karijeru?
IVA: (i dalje u trudovima) Daaaaaaaaaaaaaa!
IVANA: Još stigneš u Milano.
IVA: S ovol'ko kila?!
Trud je prošao, Iva se smiri.
IVONA: Valjda znaš još nešto raditi.
IVA: Ne...
IVONA: Dobro, onda ćeš, ne znam...
IVA: Kak' ću s bebom? Kak' ću ja to sama?
IVANA: Znaš li ti koliko na svijetu ima samohranih majki?
IVA: Kolko?
IVANA: Puno!
IVA: Da, al'... Kaj ak' ja to neću znat'?
IVANA: Ma hoćeš, to ti dođe prirodno!
IVONA: Veću pizdariju dugo nisam čula! Nije to svima u prirodi! Zato i ima svakakvih roditelja.
IVANA: Ali Ivi će to doći prirodno, je l' tako Iva?
IVA: Aha... A kak ću kupovat' pelene i sve, pa ne rastu novci na drvu.
IVONA: Mala je konačno uštekala mozak...
IVANA: Nemoj se brinuti, plaćat će ti alimentaciju!
IVONA: Kaj, ti ćeš ga natjerati?
IVANA: Ne ja nego pravosudni sustav.
IVA: Ha? Aaaaaaaaaaaaaaaa!
IVANA: Mislim da ga sve tri trebamo odvući na sud i satrati!
IVA: Joj, ne znam baš... Hu hu hu hu hu! Kak' ćemo ovak, s trbuhom...
IVANA: Pa nećemo sad, isti čas! To sve traje neko vrijeme... Rodit ćemo do tad.
IVONA: (Ivi) Pogotovo ti.
IVA: Aaaa! Hu hu hu! A kaj da do tad radim?
IVANA: Nešto ćemo smisliti.
IVONA: Mi?
IVANA: Treba mu uzeti sve što ima.
IVONA: A ima puno.
IVA: Zbiljaaaaaaaaaa?
IVANA: (Ivoni) Vidim da si informirana.
IVONA: S obzirom na sve što se dogodilo, očito ne dovoljno.
IVANA: Sve nas je zavarao...
IVONA: Đubre.
IVANA: Stoka!
IVONA: Govno od čovjeka.
IVANA: Ubila bih ga da mogu.
IVA: (trud je prošao) Nemoj tak' govorit'!
IVONA: Mala, šali se.
IVANA: Ne šalim se! Da se mogu kretati, ne bi dobro prošao! Ali što da mu ovakva radim...
IVONA: Da, ne bi daleko stigla...
IVANA: Treba udariti tamo gdje će ga najviše boljeti. Po džepu!
IVONA: Potpuno se slažem. To će ga najviše pogoditi.
IVA: Ja fakat ne znam da l' bi ja to...
IVONA: Što, ne želiš ga povrijediti?
IVA: Ne, neg'... Ne znam.
IVONA: Je l' zbilja trebamo ponavljati što ti je sve napravio? Što nam je svima napravio?!
IVA: Ja bi prvo popričala s njim.
IVONA: O čemu?!
IVA: O svemu, o bebi i...
IVANA: Nemamo mi više s njim o čemu razgovarati!
IVA: Dobro, ali...
IVANA: Ma nema ali! Sve tri ga tužimo i gotovo!
IVONA: Ti zbilja voliš preuzimati kontrolu...
IVANA: Ako ti imaš neku bolju ideju...
IVA: Aaaaaaaaaaaaaa! Ak' je on tata od moje bebe. Hu hu hu hu hu! I od tvoje. I od tvojih blizanaca... Uh... Onda to znači... Aaaaaa! Da su naše bebe u rodu!
IVONA: To mi nije palo na pamet...
IVA: Daaaaaaa! Kaj to nije super? Uh... Ja sam jedinica, al' uvijek sam htjela imat brata, hu hu hu, ili sestru. A Ivančica će ih odmah imati tri!
IVONA: Velika, sretna obitelj.
IVANA: Stvarno. I svi će nositi isto prezime.
IVONA: Ako ih prizna.
IVANA: Natjerajte ga da ih prizna.
IVA: Kak'? Hu hu hu hu!
IVANA: Pa tužite ga!
IVONA: Okej. Recimo da ga tužimo. I onda?
IVANA: Onda svaka uzme svoj dio novca i odgaja svoje dijete.
IVA: (trud je prošao) Bez njega?
IVONA: Taj se neće boriti za skrbništvo.
IVA: Ja to ne bi sama...
IVONA: Nemaš puno izbora. Osim ako ga želiš natrag bez obzira na sve.
Iva šuti.
IVONA: Mala?
IVANA: Iva... Nemoj mi reći da ozbiljno razmišljaš o tome da ne prekineš s njim!
IVONA: Ja ne vjerujem...
IVA: Sve se dogodilo tak' najednom, nisam ni pričala s njim!
IVONA: A što se tu još ima reći? Nije ti rekao da je oženjen i da ima ljubavnicu!
IVANA: Ostavio te da rađaš sama!
IVONA: Još gore, ostavio te da rađaš s nas dvije!
IVA: Znam. Al'... Auuuuuuuuu! Ne znam.
IVONA: Gle, nijedna od nas nije na ovo računala...
IVANA: Da... to sigurno. Sve tri se moramo potpuno reorganizirati... Ja sam sve u detalje isplanirala, ali sad sve treba drugačije.
IVA: Kaj to? Hu hu hu hu.
IVANA: Nisam očekivala da ću biti samohrana majka. Trebam se organizirati bez ičije pomoći... Možda da ne zaposlim jednu nego dvije dadilje...
IVA: Kaj će ti dve? Aaaaaaaaaa!
IVANA: Za svako dijete po jedna!
IVONA: To se zove bez ičije pomoći?
IVANA: Ako sve prođe kako treba, moći ću si priuštiti i šest dadilja.
IVONA: Ja nisam sigurna da ću ga tužiti.
IVANA: Molim?!
IVONA: Jer nisam sigurna hoću li zadržati dijete...
IVA: Ma 'oćeš, kak' ne bi. Aaaaaaaaaaaaaaa!
IVONA: Nije to za mene.
IVA: Ali kad ti mala štruca jednom bude u rukama...
IVONA: Kad tebe gledam ovako u mukama, baš me obuzmu majčinski osjećaji!
IVANA: Zbilja?
IVONA: Ne!! Sad sam samo još šest puta bjesnija! Zbog njega će mi se u roku od par dana dogoditi ovo!
Pokazuje na Ivu.
IVA: Pa nije tako aaaaaaaaaaaaaa strašno. Uuuuuuuuu!
IVONA: Osim toga, što poslije sa štrucom? Ne mogu ja to. Nema šanse da bih još jednom preživjela pubertet. I još je muško. Ja ne znam s klincima... Mislim da bih ga mogla samo zeznuti. Bilo bi mu bolje s nekim drugim...
IVA: Ti to ozbiljno?! Hu hu hu hu hu.
IVONA: Nismo sve stvorene da budemo majke.
IVA: Ni ja ne znam kak' ću sve to samaaaaaaaaaaaaaa! Ali ne bum sad odustala.
IVONA: Ja sam htjela odustati od početka.
IVANA: Zašto onda nisi, znaš...
IVONA: Napravila abortus? Mislila sam da će ga dijete natjerati da se razvede. A kad sam shvatila da neće, već je bilo kasno.
IVANA: O razvest će se on...
Iva se smirila. Tišina.
IVA: Znači kad rodiš, to je to.
IVONA: Ne znam... vjerojatno.
IVA: Kaj si po horoskopu?
IVONA: Dobro zašto je to sad bitno?!
IVA: Zato kaj si mi do sad djelovala kao da si ovan, ali oni ne odustaju lako pa sad ipak ne znam kaj si...
IVONA: Je, ovan.
IVA: Ha! Ipak sam pogodila! Ja sam vaga a moja beba će biti rak a tvoja će onda isto biti...
Ivona se prima za trbuh.
IVONA: Vodenjak...
IVA: Kak' si smotana, nemre to bit', pa nismo u drugom mjesecu.
IVONA: Ne, puknuo mi je vodenjak!
Ivi opet dolaze trudovi.
IVA: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
IVONA: Ne, ne, ne, ne!
IVANA: Daj se smiri!
IVA: Hu hu hu hu hu.
IVONA: Ne još! Neću!
IVA: Uuuuuuuuuuuuu!
IVANA: Možda ne budeš imala tako jake trudove kao Iva!
IVA: Hu hu hu hu hu.
Ivoni počinju trudovi.
IVONA: Auuuuuu!
Ivana stavlja čepiće u uši, ponovo uzima sat. Duboko udahne i uzdahne. Ivona i Iva zajedno jauču.
IVANA: Mogu ja to. Ajmo cure! Diši! I ti isto! Svi skupa! Hu hu hu hu!
KRAJ